ВРЕМЕПЛОВ - ИНФАРКТ КОШ У ПОНОЋ: Шта све можеш за 4,2 секунде кад си Сале национале

ПРВА антологијска тројка Александра Ђорђевића, 16. априла 1992. у окршају Партизана и Хувентуда у финалу Евролиге, бацила је у транс црно-белу популацију. Друга, 30. јуна 1997. у првом сусрету Југославије и Хрватске на Евробаскету у Шпанији, бацила је у транс читаву нацију.

Foto: Printskrin

Пет година након историјске истанбулске ноћи, у Бадалони се приказивао римејк филма „Шта све можеш за 4,2 секунде кад си Сале национале“. Толико је остало времена када је Славен Римац, после несмотреног фаула Саше Обрадовића, погодио сва три слободна бацања за вођство Хрватске 62:61 у драматичној утакмици друге рунде Европског првенства.

Премотајмо филм уназад… Две године раније, на церемонији проглашења победника Евробаскета у Атини, хрватски играчи сишли су с бронзаног постоља пре него што су нашим репрезентативцима уручене златне медаље. Политиком диригован гест у тренутку док се још осећао дим ратних згаришта издахнуле заједничке државе, претходио је првом кошаркашком обрачуну СР Југославије и независне Хрватске.

И без двојице асова, Влада Дивца и Жарка Паспаља, селекција тренера Жељка Обрадовића стигла је у Шпанију као главни претендент на другу европску круну. У дуел са подмлађеним тимом његовог колеге Петра Скансија, коме су недостајали Тони Кукоч, Дино Рађа, Аријан Комазец, Жан Табак и Велимир Перасовић, ушла је као апсолутни фаворит. Пораз од Италије у првој фази показао је да „плави“ нису недодирљиви како се мислило. Осокољени „ватрени“ су у првом полувремену водили девет разлике и потпалили ватру под ногама наших лидера Ђорђевића и Дејана Бодироге, који је одиграо сваки минут у одсуству повређеног Предрага Даниловића.

Чинило се да је очиту разлику у класи избрисао притисак са каквим се никад у каријери нису сусрели. Вероватно су им се у главама ројиле мисли да би пораз у тој утакмици био неопростив, да би се од нелагоде скривали у тунелима калемегданске тврђаве две године након што су балкон Скупштине града Београда промовисали у светилиште српског спорта. Како другачије објаснити 22 поена у првом полувремену од тима у којем свако понаособ има 22 поена у рукама?

Те 4,2 секунде на семафору као да су одбројавале колико им је остало до краја каријера. Лопту је испод нашег коша извео Миленко Топић, сви су знали да ће ићи у руке Партизановог хероја са Босфора. Сви су знали сценарио, јер су тај филм већ одгледали. Дриблинг до линије тројкашке паљбе под углом од 45 степени, наскок на исто место и скок-шут преко Римца у грчевитом покушају да спречи неизбежно. Звук проласка лопте кроз мрежицу стопио се са звуком пада камена са срца наших репрезентативаца. Ни њима није било лако да сустигну Ђорђевића у слављеничком спринту. Резултат можда најтеже утакмице у њиховин животима - 64:62.

- Постигао је инфаркт кош у поноћ - остао је жив коментатор ХРТ Славко Цвитковић, али се хрватска репрезентација није опоравила од последица разорног пројектила једног од највећих победника у историји ове игре.

До дана данашњег није победила Југославију/СЦГ/Србију у званичним утакмицама.

ХРВАТСКА 62

ЈУГОСЛАВИЈА 64

ОЛИМПИЈСКА дворана у Бадалони. Гледалаца: 4.500.

ХРВАТСКА: Сесар 5, Мулаомеровић 9, Алановић 4, Римац 22 (4 ас), Ковачић, Пејчиновић 3 (7 ск), Келечевић 8, Пркачин 8 (5 ск), Марцелић 3.

ЈУГОСЛАВИЈА: Бодирога 10 (5 ск), Обрадовић 7, Лончар 5, Берић, Ђорђевић 19 (3/9 за два, 3/5 за три, 3 ас), Ребрача 5 (8 ск), Булатовић 10, Савић 2, Томашевић, Топић 6.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације