БАСКЕТАШКА ЗВЕР У ДИПЛОМИРАНОМ ПРОГРАМЕРУ: Александар Ратков, златни из Париза и бронзани из Токија
НАЈБОЉИ баскет на планети игра се у Србији, на новосадском насељу Лиман.
Јер, чињенице говоре да су екипе у баскету "три на три" Нови Сад и Лиман већ годинама у самом светском врху и увек претенденти на најсјајније одличје. То потврђује и Александар Ратков (29), који је био најбољи на светској ранг-листи баскеташа, установљеној одмах по завршетку Олимпијских игара у Токију, где је српски тим, саткан управо од играча те две екипе, освојио бронзану, историјску медаљу. Тренутно међу првих десет играча на свету шесторица су из Србије, пласирани између 2. и 7. места. Александар је четврти.
Без Душана Домовића Булута Србија је недавно у Паризу трећи пут узастопно узела европску круну - у финалу је пала Литванија 20:14. Поред Александра Раткова у саставу су били Дејан Мајсторовић, Михајло Васић и Мирослав Пашајлић.
- Генерално, прија ми тај избор, али не придајем неки велики значај - каже Ратков на почетку разговора за "Спорт магазин" - Јер нема неку тежину, с обзиром на то да се играчи брзо смењују на врху. Лично, битније ми је да тим буде први. То доноси поене и позиве за учешће на турнирима. Ми смо, ипак, тимски спорт и поносим се када је мој тим на првом месту.
Веома елоквентан, лепо васпитан и културан, Ратков оставља утисак пристојног другара, особе која, и поред тога што има све особине космополите и лети под обручем, ипак стоји чврсто на земљи.
ПОЗНАНСТВО У ПАЗОВИ, ЉУБАВ У НОВОМ САДУ
- СУПРУГУ Вању сам давно упознао као рођаку мог школског друга из клупе, Бојана Кнежевића. Долазила је у Стару Пазову, дружили смо се, али тек у Новом Саду, када смо се касније видели, свидела ми се и почели смо да се забављамо. Већ осам година смо заједно, а сада имамо и нашег Луку.
Лане се оженио Вањом, девојком с којом је већ осам година, а 25. јуна ове године добили су сина Луку. Станују на новосадском насељу Детелинара и све време су заједно, осим када Алекса тренира.
Рођен је у Старој Пазови 11. марта 1992. године, где је завршио основну школу и гимназију као вуковац, а у Новом Саду Електротехнички факултет са оценом 9, као и мастер студије са оценом 9,2.
- Нисам планирао да се бавим спортом. Од малих ногу, иначе, живим спартански, навикао сам на обавезе, на тај стил и ритам, али нисам веровао да ћу се бавити спортом. Прекретница се десила на факултету. У првој години студија играо сам у Војводини, али нисам мислио да живим од кошарке и посветио сам се факултету. У Старој Пазови, лета 2015. године, рекреативно сам играо баскет, и то су били први кораци. Оформили смо тим са колегама, наступали на турнирима нижег ранга и 2016. године десио нам се први излаз у Европу. Ишли смо на турнире у Берлин, Лугано, Лозану... Ипак, нисмо то схватили професионално, већ као лепу прилику да путујемо.
Управо та лепа прилика да се "види света" уследила је 2017. године, када су добили позив за турнир у Монголији.
- Двоумили смо се и на крају преломили са жељом да видимо ту земљу. Одвајали смо, скупили паре и отишли, освојили турнир, а затим су почели учестали позиви на остале турнире. Те 2017. године били смо трећи на светској ранг-листи, што је био преседан да екипа која је стартовала стигне толико високо. После тога све је кренуло озбиљније.
ПОНОВО УЧИМ ДЕЧЈЕ ПЕСМИЦЕ
- ТО су свакодневни тренинзи и одмор, да се тело регенерише, а слободно време посвећено је Луки и Вањи. Признајем, запоставио сам мало пријатеље и дружења. Међутим, избегавам гужве и због короне, да јој смањим шансу за угрожавање. Тренутно сам у фази дечјих песмица за које сам готово заборавио колико су лепе. Иначе, обично пустимо концерте Џибонија, Петра Граша, Оливера Драгојевића, нешто лагано и забавно...
Алекса, како га зову пријатељи, одмах по завршетку студија се запослио као програмер у једној немачкој фирми.
- Имао сам подршку послодаваца за учешће на турнирима, а могао сам да радим и на лаптопу, јер нисам везан за канцеларију. Ипак, 2019. године сам се потпуно окренуо баскету, почео професионално да се бавим тиме. Јер те године смо отишли у Кину, наш цео тим. Лиман је живео у Шангају. Имали смо сјајне услове и потпуно се посветили баскету. Сарађивали смо са репрезентацијом Кине, давали им савете, обучавали их... а заузврат имали смо новчану надокнаду и услове за тренинг и смештај. Било је сјајно. Учествовали смо на много турнира широм света. У Шангају је један од највећих аеродрома на свету, па смо имали директне линије. Те године смо одиграли 30 турнира и имали времена за опоравак захваљујући добрим везама. Ипак, било је ситуација да се пробудимо у хотелу и да не знамо где смо, у ком смо граду...
Међутим, на крају сезоне Алекса је у полуфиналном мечу сломио руку, а да није ни био свестан тога.
- Играо сам са сломљеном руком полуфинале и финале. Нисам ни знао. Одмах затим смо дошли у Нови Сад на Челенџер. Хвала доктору Мехрану Салабату који ме је оперисао, успешно, и брзо сам се опоравио. У Шангају сам претходно проверио стање, јер ме је чекао пут у Нови Сад за неколико дана. Када сам видео рендгенски снимак, био сам разочаран, јер је операција била неопходна. Пропустио сам турнир у мом граду, жао ми је због тога, јер је био један од најбоље организованих. Атмосфера, амбијент... Новосађани воле баскет, а ту смо све створили баскеташи Новог Сада и ми. Остао сам два месеца у граду.
План је био да екипа Лимана остане у Кини још једну сезону, јер су имали уговор 1+1 годину. Али, десила се корона.
НА ПАМТИМ КАДА САМ ИЗАШАО
- ХОБИ ми је био баскет "три на три", а сада је то одлазак у природу са породицом, шетње по Фрушкогорју или уз Дунав. Волим купалиште "Штранд", волим реку, активан одмор, активности као што је кајак. Искрено, не памтим када сам изашао. Највише волим да са супругом изађем на неку лепу клопу, у неки нови ресторан. Гурмани смо, волимо да уживамо у храни. Изласци ме не испуњавају, али ми недостаје дружење са пријатељима.
- То је био специфичан живот, на који се, међутим, човек навикне: на исхрану, огроман град у којем за "сваки корак негде" треба сат времена... Ипак, живели смо спортски, хранили се у мензи у којој је храна била прилагођена Европљанима, али није било пуно избора, пар јела. У старту смо ослабили, а касније надокнадили. У путу смо проводили време, били у Србији два пута и нивелисали килажу.
Лиманцима се у Кини прикључио сјајан домаћи баскеташ Јан Пенг.
- Није баш говорио енглески језик, али споразумевали смо се пантомимом. Одушевио се читавом причом, добио је пасош брзом интервенцијом и ишао са нама на турнире по Европи, најпре у Праг, што му је било први пут да напушта Кину. Видели смо се сада на Олимпијским играма у Токију. Наступао је за баскет репрезентацију Кине. Било нам је обострано драго, прорадиле су емоције...
Пандемија је омела баскеташе Лимана да проведу још једну успешну годину у Кини, али, и поред тога, сезона им није пропала.
- Корона је баш оданде кренула и нисам очекивао да ће толико утицати на животе свих људи. Све се променило. Међутим, борили смо се и наставили крајем 2020. године, када је било турнира, па сезона ипак није пропала. Играли смо у Дебрецену, Саудијској Арабији... имали добре резултате. Два пута смо освојили, а два пута били финалисти турнира. Остало нам је поред свега и лепо сећање да се у Кини све плаћа апликацијом са телефона, што умногоме олакшава живот са те стране.
Алекса је као гимназијалац имао жељу да иде "преко баре", да уз кошарку на неком од колеџа стекне и врхунско образовање.
- Код мојих родитеља, Јована и Мирјане, на првом месту био је добар успех у школи, а то значи петице. Затим је на ред долазило све остало. Јединац сам, а они су заслужни за то какав сам човек данас. Жеља ми је била да идем у САД, али тај циљ нисам остварио. Омела ме је повреда колена, био сам разочаран... Сада, срећан сам што нисам отишао. Јер искуства неких које знам да су то урадили говоре да није баш све тако бајно, нарочито у туђини бити сам.
ПРЕСКАКАЛИ ОГРАДУ ДА БИ ИГРАЛИ
- ЧАРИ студентског живота окусио сам у Новом Саду, живео у студентском дому "Слободан Бајић", а мој факултет је био одличан. Све је било практично, окренуто раду, пракси и припреми за посао. Цео тим Лимана, Стефан Стојачић, Стефан Којић, Михајло Васић, Јован Антић, Милан Исаков, завршио је факултете и ту су психолог, економиста, математичар, програмер... сви су образовани момци. Играли смо баскет на "Ђачком игралишту" и посебно на терену Основне школе "Јован Поповић", где смо прескакали ограду. Одатле је све кренуло, али нисмо много одмакли, јер сада тренирамо на терену иза студентских домова на кеју.
Тренутно живи од кошарке, али има занат у рукама којем ће се вратити када заврши спортску каријеру.
- Баскет је много напредовао, долазе млађи, бољи, јачи... Напорнији је спорт од кошарке, има контаката, бржа је игра и питање је докле ће тело да издржи. Мој циљ тренутно је да будем спреман за ОИ у Паризу, да ми то буде круна каријере, а реално би било да се после тога посветим другим стварима. Физички ћу, сматрам, моћи да издржим тај темпо. Међутим, одсуство од куће и жеља да будем са Луком и Вањом је много јача. Не бих да пропуштам моменте...Родитељство се не може речима описати. Када у живот уђе дете, све остало стане и оно је приоритет. Лука је имао месец дана, а ја сам отишао на три недеље у Јапан. Било ми је тешко да се одвојим, али ипак знао сам да су добро и желео да их учиним поносним. У свему имам подршку супруге и целе породице - закључио је Ратков.
Препоручујемо
БРАВО МОМЦИ: Српски баскеташи (опет) одбранили титулу шампиона Европе
12. 09. 2021. у 22:30
ВЕЛИКО ПРИЗНАЊЕ ЗА СРПСКОГ БАСКЕТАША: Душан Домовић Булут играч недеље у Биг3 лиги
26. 08. 2021. у 11:11
СЈАЈНА ПАРТИЈА НИКОЛЕ ЈОКИЋА: Ништа мање се и не очекује од легендарног Србина!
НОВУ доминантну партију Николе Јокића предвиђамо у вечерашњем мечу Финикса и Денвера, који се састају у "Футпринт центру" четири сата и 30 минута после поноћи.
25. 12. 2024. у 11:22
УКРАЈИНА ЈЕ ЗГРОЖЕНА: Не може да верује које санкције су управо укинуте Русији
РАТ у Украјини, односно "специјална војна операција" како то Русија назива, поново је за једну од споредних ствари изнедрио и спортски потез. Најновије вести на тему "спортске санкције Русима" стижу из света спортова на леду, за које је досад важила апсолутна забрана за учешће руских екипа, а и појединаца.
25. 12. 2024. у 15:59
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)