МИТРОГОЛ ЈУРИ НОВИ РЕКОРД Испред њега по просеку ефикасности су ове легенде: Бора Костић, Душан Бајевић, Тоза Веселиновић и Милан Галић
СAМО шест дана на старту мундијалских квалификација било је довољно да фудбалска нација поново буде уз репрезентацију коју је пробудио велики маг Драган Стојковић Пикси, да виза за директан пут у Катар буде реална. Уз седам изборених бодова, богатији смо и за - голгетера за сва времена.
Осам година стажа у дресу најдражих боја било је довољно Александру Митровићу да постане неприкосновени краљ стрелаца репрезентације. Са пет голова на три утакмице истакао је озбиљну кандидатуру за најбољег стрелца квалификација, а са 41 поготком у 64 утакмице за "орлове" башкари се на врху вечне листе стрелаца националног тима.
Није крио емоције када је срушио рекорд легендарног Стјепана Бобека, стар скоро 67 година. Велики ас Партизана је у 63 репрезентативне утакмице постигао 38 голова, последњи још 17. октобра 1954. у пријатељском мечу Југославије са Турском (5:1) на стадиону Кошево у Сарајеву, када је имао скоро 31 годину.
"Митрогол" је променио историју, уписао се у анале нашег фудбала, који је поносан наследник још из времена Краљевине Србије и првог репрезентативног лоптања у августу 1920. године.
Најмлађи "вечити" голгетер Митровић постаје наш највећи адут у квалификацијама за Мундијал 2022. Довољно одлучан да не буде "само" најбољи стрелац репрезентације свих времена, него да са "орловима" опет додирне звезде и у Катару надокнади све оно што му је и судијском неправдом ускраћено у Русији 2018.
Све то што припада историји фудбала на овим просторима може да само буде мотив више распуцаном нападачу "орлова", који је са само 26 година дошао до невероватног успеха, што обећава да ће нас још дуго одушевљавати потезима достојним најбољих светских голгетера. И да ће апсолутни херој Србије свој биланс у репрезентацији озбиљно да унапреди.
Нови мотив за апсолутног фудбалског хероја Србије требало би да буде - да "поправи" просек ефикасности и надмаши голгетерске легенде по том основу, засад, успешније од себе - Боривоја Бору Костића, Душана Бајевића, Тодора Тозу Веселиновића и Милана Галића.
Један од најбољих стрелаца у југословенском фудбалу Боривоје Бора Костић (1930-2011), који је за 14 година играња у дресу Црвене звезде остварио највеће домете (седам шампионских титула и три трофеја у националном купу, одиграо само у првенству 258 утакмица и постигао 158 голова), дрес репрезентације Југославије облачио је 33 пута и дао 26 голова (просек успешности 78,78 одсто). Као капитен предводио је репрезентацију на финалном турниру првог Купа нација Европе 1960. у Паризу на којем је наш национални тим заузео друго место (у финалу против СССР-а 1:2), такође и на олимпијском турниру исте године у Риму, на коме су југословенски фудбалери освојили једину златну медаљу.
Некадашњи голгетер мостарског Вележа Душан Бајевић (72 године) одиграо је за најбољу југословенску селекцију 37 утакмица и постигао 29 голова. Учесник Светског првенства у Немачкој 1974, на утакмици против Заира, коју је Југославија победила са 9:0, постигао је три гола. Рекордер је по броју голова постигнутих на једној званичној утакмици нашег националног тима: 14. јуна 1972. против Венецуеле (10:0) на "Купу независности Бразила" у Куритиби - чак пет пута је затресао противничку мрежу!
Ореол једног од најбољих голгетера које смо имали носи Тодор Тоза Веселиновић (1930-2017), легенда новосадске Војводине (једну сезону и адут Партизана), у 37 сусрета носио је дрес са државним грбом и 28 пута погодио противничке мреже. На олимпијском турниру 1956. у Мелбурну одиграо је све три утакмице и постигао четири гола. Учествовао је и на Светском првенству 1958. у Шведској и у сусрету против Француске (3:2) постигао два гола, први и победоносни.
Веселиновић се опробао и као селектор репрезентације, без значајног успеха, али је задужио наш фудбал промовишући тек пунолетног играча нишког Радничког Драгана Стојковића Пиксија у репрезентативца, у пријатељском мечу против Француске (0:0), 12. новембра 1983. у Загребу, а потом га повео на Европско првенство.
Данашњи селектор Србије нанизао је 84 репрезентативне утакмице, крунисаних са 15 голова, од којих су многи били антологијски, као онај на СП 1990. против Шпаније (2:1) у Верони, или осам година касније против Немачке (2:2) у Лансу.
Ретки су били стрелци тог калибра као што је био Милан Галић (1938-2014), који је фудбалску славу стекао у Партизану, а круну каријере у репрезентацији Југославије, играјући најбоље на великим такмичењима. Тако и његових 37 голова у 51 утакмици за национални тим имају посебну тежину. Његов деби, на Стадиону ЈНА, 31. маја 1959. када је Југославија победила Бугарску (2:0), затресао је мрежу већ у 27. секунди! То је био "најбржи" гол за наш национални тим четврт века (док га није "предухитрио" Сафет Сушић голом после двадесет секунди игре, на пријатељској утакмици Шпанија - Југославија, 0:1, 7. јуна 1984. у Ла Линеи).
Галић је играо на финалном турниру првог Купа нација 1960. у Паризу. После подвига у полуфиналу против "триколора" (5:4), у коме је постигао један погодак, и у финалном сусрету против СССР-а (1:2) затресао је мрежу легендарног голмана Јашина, али је трофеј, после продужетка, ипак припао Совјетима. На олимпијском турниру те јесени, 1960. у Риму, био је капитен репрезентације, која је освојила једину златну медаљу, и на свакој утакмици постигао бар један гол, и са седам погодака био са Данцем Ниелсеном најбољи стрелац турнира. И у финалном сусрету против Данске (3:1), већ у 1. минуту постигао је водећи гол, али је у 38. минуту због приговора судији био искључен (једини пут у каријери)! Уместо њега, на капитенско постоље испео се Бора Костић, а он је као последњи примио златну медаљу. Бриљирао је и на Светском првенству 1962. у Чилеу, на коме је наш тим освојио четврто место, одигравши свих пет утакмица и постигавши три гола.
РАФАЛИ ЗА ИСТОРИЈУ
СЕРИЈУ голова у репрезентацији Митровић је обогатио једним хет-триком, постигнутим у пријатељском мечу Србије против Боливије (5:1), 9. јуна 2018. у Грацу (Аустрија). Да ли ће успети да достигне рекорд Душка Бајевића из 1972. и његових пет голова 1972. против Венецуеле? Можда ће успети да се упише у листу стрелаца који су постигли по четири гола за репрезентацију на једној међународној утакмици:
- Благоје Моша Марјановић (БСК) - пријатељска против Пољске (9:3) у Београду 6. септембра 1936.
- Бранко Зебец (Партизан) - против Индије (10:1) на ОИ у Хелсинкију, 15. јула 1952.
- Бора Костић (Црвена звезда) - против Египта (6:1) на ОИ, у Пескари (Италија) 26. августа 1960.
- Славен Замбата (Динамо Загреб) - против Јапана (6:1) на ОИ, у Осаки 20. октобра 1964.
- Предраг Мијатовић (Реал Мадрид) - против Мађарске (5:0), бараж квалификација за СП, у Будимпешти 29. октобра 1997.
Препоручујемо
ТАКО ТО РАДИ НИКОЛА ЈОКИЋ: Трипл-даблови се нижу као од шале, Денвер поново личи на озбиљну екипу
ДОМИНАЦИЈА Николе Јокића НБА лигом наставља се три сата после поноћи када Денвер у "Бол арени" буде угостио Мајами у репризи финала из 2023. године.
08. 11. 2024. у 12:20
НАВИЈАЧИ БАРСЕЛОНЕ СЕ МАСКИРАЛИ У "ДЕЛИЈЕ": Дошли тајно у Београд и урадили нешто нестварно! (ВИДЕО)
Непосредно уочи утакмице Лиге шампиона у којој су Црвена звезда и Барселона играли на стадиону "Рајко Митић", десила се посве несвакидашња ситуација.
07. 11. 2024. у 18:37
УДАРИО НА ПОЛИЦИЈУ: Како је умро Ромео Савић, Кнелетов друг - у ноћи кад је Александар убијен сумња се да му је оставио поруку у хотелу
"ОТИМАО сам 'робу' и аутомобиле поквареним полицајцима. Волео сам да то радим инспекторима који су и сами криминалци, а нису имали смелости да стану наспрам мене. Можда сам и претеривао, али се кунем да нико поштен од мене није страдао. Увек сам узимао од цинкароша, пијанаца и 'индијанаца', понижавао их и малтретирао! Често сам то чинио због других. После ме је то много коштало."
08. 11. 2024. у 19:44
Коментари (0)