МОНТЕВИДЕО 90 ГОДИНА: Хрватски бојкот Југославије (1)

Владимир Станковић

04. 07. 2020. у 08:12

После уједињења Срба, Хрвата и Словенаца у Краљевину, фудбалска репрезентација нове државе појавила се на међународној сцени на Олимпијским играма у Анверсу (Белгија). Био је 28. август 1920, а први противник била је Чехословачка.

МОНТЕВИДЕО 90 ГОДИНА: Хрватски бојкот Југославије (1)

Архива Аутора

Почетак је, као и сваки, био тежак. Чехословаци су победили са 7:0. За историју је остало записано да су прва једанесторица која су понела дрес Југославије били: Врђука, Жупанчић, Шифер, Тавчар, Циндрић, Рупец, Враговић, Дубравчић, Першка, Гранец и Ружић. Од 11 играча само је један био из Београда - Јован Ружић, познат под надимком "Топовско ђуле" због изразито јаког ударца.


Прво државно првенство организовано је 1923. по турнирском систему, а први шампион постао је Грађански из Загреба. СК Југославија је 1924. и 1925. освојила две узастопне титуле, да би потом поново у први план избили клубови из Хрватске. Грађански је вратио титулу 1926, Хајдук из Сплита био је првак 1927, Грађански је поново био најбољи 1928. да би 1929. првак опет био Хајдук, с тим што је БСК, Београдски спорт клуб, изгубио титулу административним путем због наводне неправилне регистрације играча Душана Марковића.

Овај мали осврт на прву деценију организованог лоптања у Југославији неопходан је да би се видео однос снага. Хрватски клубови били су у том периоду успешнији, а давали су и више играча за репрезентацију. Комплетна фудбаласка власт била је у рукама хрватских функционера, вероватно као последица чињенице да је Југословенски ногометни савез основан 13. априла 1919, у Загребу. У време којим ћемо се бавити у овом фељтону, а то је 1930. година, председник Савеза и уједно селектор био је загребачки правник др Анте Пандаковић, док је секретар Савеза био др Јосип Риболи.

У Београду је цветало ривалство БСК и Југославије, два велика клуба која су основана још пре Првог светског рата. БСК је "рођен" 1911, док је Југославија настала 1913, под именом Велика Србија. Оснивач Велике Србије била је група дисидената који су због свађе око гостовања БСК у Сплиту напустили клуб. По уједињењу земље, Велика Србија је променила име у СК Југославија. Ривалство је било жестоко, али су функционери два клуба лако налазили заједнички језик када се радило о заједничким интересима. То се, пре свега, огледало у организовању гостовања иностраних екипа, а дводневни турнири за викенд били су велика пропаганда за још млади спорт.

Архива Аутора

 


Једна од значајних тема на којој су заједнички радили функционери БСК и Југославије било је пресељење седишта Савеза из Загреба у Београд. Главни аргумент била је чињеница да је Београд главни град државе, политички и администравни центар, и да је логично да седиште Савеза буде у главном граду, као и у свим европским државама.

Београдски клубови покушали су да на Скупштини, 24. марта 1929. у Загребу, испослују пресељење Савеза у Београд, али терен није био довољно припремљен, дошло је до озбиљног инцидента, интервенисала је и полиција, после чега је Скупштина - прекинута. Уследио је период затегнутних односа који је кулминирао одлуком ЈНС да се "распусте београдски, сарајевски и суботички подсавез", што је остало мртво слово на папиру.

На политичком плану закувало се после одлуке краља Александра да укине парламент и заведе своју власт, познату по дану у коме је проглашена као Шестојануарска диктатура...

(Наставиће се)

ПРИЧА ПОЧИЊЕ 24. НОВЕМБРА 1929.

Индиректно, прича о највећем међуратном успеху српског фудбала почела је 24. новембра 1929. на прекинутој Скупштини, а настављена 16. марта 1930, када је седиште ондашњег Ногометног савеза Југославије премештено из Загреба у Београд, што ће довести до бојкота репрезентације од стране хрватских клубова.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара

СТИЖЕ ПОЛИТИЧКИ ПОТРЕС? Ево ко води у анкетама за новог немачког канцелара

АЛИС Вајдел, лидерка десничарске странке Алтернатива за Немачку (АфД), према последњим анкетама, преузела је вођство испред Фридриха Мерца, лидера Хришћанско-демократске уније (ЦДУ).

24. 12. 2024. у 12:17

Коментари (0)

ОВО СЕ ДЕСИЛО ПРВИ ПУТ У ИСТОРИЈИ: Српски кошаркаши у Партизану без поена у вечитом дербију