МОЈИХ ТОП 11 - ГОРАН ГАВРАНЧИЋ: Уђу Меси и Тевез, а ми исцеђени као лимун!

У КВАЛИФИКАЦИЈАМА за Светско првенство у Немачкој 2006. године, репрезентација Србије и Црне Горе предвођена селектором Илијом Петковићем освојила је прво место у групи испред Шпаније, БиХ, Белгије, Литваније и Сан Марина.

Фото Н. Скендерија

Кључну улогу у походу на директан пласман до завршног турнира имала је одбрана нашег тима, која је на десет мечева примила само један гол и то на најтежем гостовању, против "фурије" у Мадриду. Горан Гавранчић (48), члан фантастичне четворке, који је заједно са Видићем, Крстајићем и Драгутиновићем закључао све прилазе голу Јеврића, гостовао је у новој епизоди култне емисије Мојих ТОП 11 и подсетио се највећег подвига у својој репрезентативној каријери.

- Лепа времена. Послали смо Шпанију у бараж, екипу која је само две године касније освојила Европско првенство и започела најдужу доминацију у историји светског фудбала.

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

Недавно сам налетео на снимак меча и изненадио се колико смо добро парирали Шпанцима. Један такав приступ, организација игре, дисциплина, најбољи су рецепт и путоказ овој младој гарди како да изађе на црту актуелном прваку Европе - поручује Гавранчић момцима Драгана Стојковића, које на старту новог циклуса Лиге нација данас (20.45) очекује најтежи могући испит.

Добро се сећа почетака у А селекцији.

*АДМИРАЛ БЕТ ВАМ ПОКЛАЊА*
--> БОНУС КАКАВ СТЕ ЖЕЛЕЛИ <--

- Имао сам част да прву утакмицу у дресу државног тима одиграм у Финиксу против Мексика, када су се опраштали Југовић, Михајловић, Јокановић и Мијатовић. Мени је све то било непојмљиво, нисам могао ни да маштам. Југу сам виђао у млађим категоријама Црвене звезде, јер га је Тома Милићевић користио као пример како се упорношћу и дисциплином стиже до највиших висина. Пеђа ми је деловао као човек са друге планете. Сада бих знао да покажем седиште на западној трибини где сам седео на утакмици против Мађарске и дивио се његовим головима у баражу за СП 1998. И онда долазим у ситуацију да делимо свлачионицу у репрезентацији. Нестварно.

Добар распоред на почетку квалификација за СП 2006, омогућио је пуленима Илије Петковића да прву утакмицу против Шпаније у Београду дочекају на челу табеле.

- Пред 50.000 гледалаца на "Маракани", водила се рововска битка са звездама попут Серхија Рамоса, Раула, Фернанда Тореса... Ево, сад ме хвата трема док читам њихова имена. Петко је променио формацију и ја сам први пут заиграо на позицији десног бека. Размишљао сам данима како ћу се снаћи, јер нисам навикао да будем уз аут-линију. Стиже моћна Шпанија, пун стадион, да се не избламирам. Са психолошког аспекта јако тешка утакмица - каже некадашњи дефанзивац, који је од 2002. до 2006. наступио 28 пута за репрезентацију.

Реми без голова довео је плаве у ситуацију да на стадиону "Висенте Калдерон", немају опцију пораза на располагању.

- Искрено, нико нас никада није разбио као Шпанци у првом полувремену у Мадриду. Раул је дао гол и то је та једина капитулација у целом циклусу квалификација. Али је севало са свих страна, могли су пет да нам дају. Они као на мотору.
На полувремену, срећом, само 1:0.

- У наставку потпуно друга слика. Помогле су нам и измене Луиса Арагонеса. Извукао је Тореса, Висентеа и Хоакина. Петко је после утакмице рекао: "Да ми је дао да бирам, склонио бих баш ту тројицу са терена". Ушао је Жига и дошли смо до даха. Дуга лопта, Жига је спустио до Декија, шут са 16 метара, лопта погађа Кежу и 1:1. Бод као кућа.

ИСТОРИЈА Гавранчић интервенише испред Робена на СП, Фото М. Вукадиновић

Остало је само да се пласман на Мундијал овери у мечевима са Литванијом и БиХ.

- Дуел са Босном је моја најлепша утакмица у каријери. Изненадила ме је и разочарала недавна изјава Сергеја Барбареза да су погрешили што нису напустили терен. Наводно су били вређани и провоцирани од наших навијача. А шта ми да кажемо за меч у Сарајеву? Провокације су на таквој утакмици нормална појава. Важно је да доле на терену све буде фер и коректно. Да су се уплашили, јесу. На време смо дали гол, уиграна акција, Жига је са трећег спрата спустио лопту на Кежу и то је то. Штета што нисмо дали и други, јер би играли много опуштеније и Вида вероватно не би добио црвени картон који га је искључио из комбинације за премијеру против Холандије.

Многима ни данас није јасно како је моћни колектив из квалификација доживео потпуни слом на СП.

- Нико од нас није био спреман на први пораз који је кад-тад морао да се догоди. Толико критика после Холандије, толико хајке и притиска на Петка... био је много добар човек и да би удовољио свима, почео је да вуче погрешне потезе. Видић је прву пропустио због суспензије, пред другу се повредио... Крле такође, Ивица је био ровит, ја тек завршио опоравак после операције. Екипа се разбила у парампарчад.

Робен је голом у Лајпцигу само наговестио шта ће се дешавати у наставку турнира.

- Игра против Холандије уопште није била толико лоша, али се створила атмосфера као да је смак света и да морамо како знамо и умемо да нападнемо Аргентину. Био сам цимер са Видом, знам да му је тешко пало што се пре Мундијала уигравао тим за Холандију као да је то једина утакмица на турниру. Мислим да није било у реду што су га довели у ситуацију да се не осећа као део екипе. Па чекај, Холандија је само једна епизода. Шта је са Аргентином и Обалом Слоноваче?

РЕКОРД На мечу Партизан - Рил 8:0, Фото М. Вукадиновић

А против Аргентине (6:0) траума за цео живот.

- Црвени картон Кежмана, са играчем мање онако раштимовани нисмо ни могли да прођемо боље. Уђу Меси и Тевез, а ми као исцеђени лимун. Сами смо криви. Ко високо лети, ниско пада. Зато тај ударац толико боли. Мислите да је Мијату лако кад га сваке године питају за пречку у Тулузу. Тако је и мени кад ме подсете на шестицу у Гелзенкирхену - искрен је Гавранчић, који је играо за Чукарички, грчки ПАОК, украјински Динамо Кијев, Партизан и кинески Хенан, у коме је окачио копачке о клин 2010. године.

Петар БРЗАКОВИЋ (Чукарички)

- Прави Београђанин, легенда малих терена. Пеца је био човек широког срца, увек спреман да помогне. Мени су као младом играчу његови савети били од непроцењиве користи. Након две године "стажирања" у Чукаричком, одвојио ме је на страну и питао: "Сине, шта ти треба". Рекао сам: "Ма само неки ауто, југић или нешто слично, чисто да могу да се довучем до стадиона". Одговорио је: "То ти је завршено". Сутрадан ме је послао у Станком код председника Михајловића и добио сам коверту са пар хиљада да купим ауто.

Ненад ЂОРЂЕВИЋ (Партизан)

- Ђоле је мој "брат". Знао сам га из репке као "позадинца", а онда стижем у Партизан и затичем га као лидера екипе. Играо је у пару са Срђом Кнежевићем и био продужена рука Славише Јокановића на терену. Јокан је имао праксу да са капитеном обави разговор пре сваког тренинга, а онда је Ђоле нама преносио детаље разговора и делио задатке.

Немања ВИДИЋ (репрезентација СЦГ)

- Искористићу ову прилику да му се извиним због једне ситуације на припремама. Играли смо шеву на тренингу, она класична игрица "шест на два", држимо лопту до 21 и онда ударамо пацке играчима у кругу. И то кад се отвори, иде као подмазано, нема везе ко је унутра... Главом, петом, грудима... ма не стаје. Догоди се да је Вида био унутра и толико је побеснео да је Петко прекинуо тренинг и послао нас на туширање. Е то је Петко, све види. Улазимо у собу, Вида и даље љут. Упире прстом у мене и каже: "И ти се смејао". Ја онако збуњен, браним се: "Па добро брате, шта има везе, просто шала". Он опет: "И ти си се смејао". Али данас схватам да је био у праву. Били смо цимери, морао сам некако да се ставим на његову страну.

Младен КРСТАЈИЋ (Партизан)

- Дошли смо из истог разлога у Партизан, да уђемо у Лигу шампиона и оплеменимо наше каријере. Нажалост, жреб је био немилосрдан. Извукли смо Апоел, који је у то време имао одличну екипу. На Кипру смо једва дисали на температури од преко 40 степени, примили два наивна гола, али и даље веровали у пролаз. Мореира је у Београду отворио утакмицу на време, нападали смо у таласима, али нисмо могли до другог гола. Утеху смо нашли у рекордима које ће нове генерације тешко да надмаше. Победа против Рила од 8:0 и 950 минута несавладивости у домаћем такмичењу. Када је спикер против ОФК Београда објавио да је оборен рекорд, десет минута касније смо примили гол.

Милош БАЈАЛИЦА (Хенан)

- Никада нисам био у Јапану, али захваљујући његовим причама имам утисак да сам се тамо родио. Био је код Пиксија у Нагоји. Добар играч, али га стављам у тим пре свега због људских квалитета. Срели смо се скоро у тржном центру, много ми је драго да је и даље у вези са тадашњом девојком која је кувала најбољи пасуљ у Кини. Знало се, свака два-три дана код Бајалице на пасуљ. Имају дивну дечицу. Што се фудбала тиче, не носим позитивне утиске са Далеког истока. Када ме питају за савет, увек кажем: "Никако у Кину, ако ти је тренер кинески стручњак".

Славиша ЈОКАНОВИЋ (репрезентација Југославије)

- Оставио је на мене најјачи утисак после дебитантске утакмице у Финиксу. Седели смо један до другога у авиону, причао је као да се знамо од малена. Као отац са сином. Просто шири око себе позитивну енергију. Није одрастао на београдској калдрми, али има нешто шмекерско у себи. Жао ми је што га нисам имао раније за тренера. Искрен, све ти каже у лице. Његов однос са играчима је био кључни фактор успеха које смо остварили са Партизаном 2009.

Дејан СТАНКОВИЋ (Црвена звезда, омладинци)

- Њему иде капитенска трака. Људина. Док је био тренер у Звезди, чули смо се често. Бар једном у годину дана одемо на кафу. Знаш Декија, шта да ти причам. Увек је на услузи. Деки, је л' може? "Може бато, шта год треба, ту сам". Имали смо сјајну генерацију у млађим категоријама Црвене звезде, мада сам ја и тада био скривени партизановац. Кад се скупљају лопте на утакмици, ја сам обавезно на "југу". Тако је било све до полуфинала против Бајерна, онда су нас старији отерали. Скоро сам налетео на снимак утакмице против Милана, видим се тамо у ћошку, скачем и радујем се голу Стојковића. Сећам се и паса Савићевића, из окрета скоро са центра терена. Генијално. Упијао сам сваки покрет Деје и Пиксија.

Милош НИНКОВИЋ (Динамо Кијев)

- Недоказани мајстор фудбала. Само нас неколико његових најближих пријатеља знамо какав је Нине мађионичар с лоптом. Звао сам га "сине", били смо соба до собе у Кијеву.

Дође код мене и каже: "Гаврице, легао сам на време, а опет ми је висок притисак". И ја право код тренера и председника да га браним: "Млад је, има проблеме са девојком, морате да га разумете". А тек касније сазнам да је био са Милевским и Алијевом и да то повечерје баш и није било на време. Ма види, Дел Пјеро је једини играч кога сам чувао и после тога запитао себе зашто се уопште бавим фудбалом. Е, Нине је та категорија. Да је играо у ери Пиксија и Савићевића, била би драма ко ће од њих тројице на клупу.

Сержо КОНСЕИСАО (ПАОК)

- Планирао сам да направим тим искључиво од играча из Србије, али је штета да не искористим квалитете играча чија је ризница препуна признања. Имали смо привилегију да у Паоку сарађујемо са Фернандом Сантошом, фантастичним стручњаком који је са Португалијом освојио Европско првенство 2016. После пет година војничке дисциплине и поларних услова у Кијеву, Солун ме је животно освежио. За непуних шест месеци у Грчкој, стекао сам гомилу пријатеља за цео живот. И Сержо је међу њима.

Ивица ИЛИЕВ (ПАОК)

- Помогао ми је да се привикнем на Солун. Играч са карактером. Залудео је Грке. Да гол, оде на трибину и скине дрес, они му га отму и неће да врате. Онда економ трчи у свлачионицу по други. Ма Грци су посебна прича. Фанатици.

Матеја КЕЖМАН (репрезентација СЦГ)

- Кежа је у комплету, играч са којим овај мој тим може да нападне Лигу шампиона. Много трчи и ради за екипу. И наравно, уметник да ишчачка лопту ниоктуда. Као против БиХ у Београду или против Шпаније у Мадриду. Кажу, погодила га лопта. Па како баш њега да погоди?

Тренер: Валериј ЛОБАНОВСКИ (Динамо Кијев)

- Фудбалски револуционар. Нисам ишао у војску, али ми је довољно што сам прошао "дрил" генерала Лобановског. Обожавао је Балканце. Председнику је уручио списак са 11 Југословена и рекао: "Доведи ми ове играче и освојићу Лигу шампиона.

* * * * * * * * * *

Петко није издржао притисак

НАЈВИШЕ буре уочи СП у Немачкој 2006. изазвала је одлука селектора Илије Петковића да уместо повређеног Мирка Вучинића, на списак допише свог сина Душана Петковића.

- Ма Дуца је велики лаф. Београдска фаца. Прихватили смо га као део екипе и што се нас тиче није било ни најмањег проблема. Али је јавност осула паљбу по Петку, који је био диван човек и велики емотивац. Све види, осећа, увек каже шта треба. Он нас је својим поштеним односом и једноставним речником спојио и направио јаким колективом. Пред Италију у Београду, успавао сам се за ручак, силазим у ресторан, Петко ме је само погледао испод ока, намигнуо и окренуо главу на другу страну. Неко други би ме избацио из екипе. Нажалост, није издржао притисак и све се распало преко ноћи - каже Гавранчић.

* * * * * * * * * *

Кежа и Вида различити карактери

ПРИПРЕМЕ наше репрезентације у Аустрији пред пут на СП у Немачку, обележио је и чувени конфликт Матеје Кежмана и Немање Видића, о коме Гавранчић са ове временске дистанце говори крајње искрено и објективно:

- Ништа то није било толико страшно као што се стекао утисак са стране. Вратили смо се после тренинга у собу и Вида каже: "Али Гавро, нисам га ударио". Ја га гледам и смејем се.

Кажем: "Дај бре, јеси мало". Али без икакве намере, све у жару борбе током тренинга.

Кажем: "Видо, брате, знаш Кежу, такав је, као мува, врти се око тебе, вреба лопту, чека шансу, само га склониш руком". Такав је тип играча, али нема лошу намеру. Једноставно, два различита карактера, сударили су се на терену, паф... један је мало јаче уклизао, други му је замерио и то је то. Није било ни туче ни било чега што је заслуживало да изазове толику пажњу јавности - рекао је Горан.

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Препоручујемо

Фудбал

0 0

ЈОШ ЈЕДНА И КРАЈ! Луис Суарез се емотивно сломио, а како и не би... (ВИДЕО)

03. 09. 2024. у 11:19

Фудбал

0 1

КАКВА ИЗЈАВА ШПАНСКОГ ФУДБАЛЕРА! "Не могу да носим мајицу од 600 евра кад моја мајка зарађује 700"

03. 09. 2024. у 10:24

Фудбал

0 3

ШТА ЋЕ ТАТА РЕЋИ? Син Дејвида Бекама напустио фудбал! Бавиће се послом којим се чешће баве жене

02. 09. 2024. у 16:29

Фудбал

0 1

ТУГА: Фудбалер преминуо током утакмице, клуб се одмах огласио

31. 08. 2024. у 10:25

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације