Фудбал

СИНИША БИ ДАНАС СЛАВИО 55. РОЂЕНДАН: Огласила се Михина удовица и расплакала целу планету

Марко Паунић

20. 02. 2024. у 08:07

Да није било тешке болести са којом се храбро борио, Синиша Михајловић би данас прославио 55. рођендан.

СИНИША БИ ДАНАС СЛАВИО 55. РОЂЕНДАН: Огласила се Михина удовица и расплакала целу планету

Уместо торте и славља, породица и пријатељи се са тугом присећају најлепших момената са легендарним фудбалером. Нажалост, леукемија је била сурова, а Синиша је преминуо 16. децембра 2022. године.

Иза њега је богата играчка и тренерска каријера, велики број клубова, а у сваком је оставио велики траг. Његова животна прича је непоновљива, а његова породица никако не може да се опорави од трагедије која их је задесила.

Његова супруга Аријана објавила је емотивне речи.

- Сваки пут док ходам, осећам се као да те имам поред себе... Срећан рођендан, љубави моја - написала је Аријана уз њихову заједничку слику.

View this post on Instagram

A post shared by Arianna Rapaccioni Mihajlovic (@ariannamihajlovic)

Ко је био Синиша Михајловић?

Рођен је 20. фебруара 1969. године у Вуковару, у радничкој породици.

- Рођен сам у Вуковару, који је за мене био најлепши град на свету. Затим је постао симбол рата. Вратио сам се две године касније, после 25 година. Последњи пут је био током рата 1991. године. Све је било сравњено са земљом. Нисам могао да се оријентишем. Само скелети зграда, нагомилани за стварање ровова. Птице нису летеле, није било паса. Град духова. Сећам се изгледа два десетогодишња дечака који су узели своје митраљезе. Имали су мушке очи у телима деце. Тужне очи које су већ виделе све осим детињства. Један од њих ми је пришао и питао ко сам. Често мислим на то дете, да знам шта му се десило. Ако га рат није одузео, данас је мушкарац, можда има жену и децу. Надам се да су те очи које су одрасле прерано, поново одрасле и окриле мало светла.

Мајка Викторија је била запослена у фабрици обуће и гуме, а отац Богдан возио је камионе. О њима је емотивно говорио.

- Мислим на њега сваки дан. Желео бих да може да види како су порасли његове унуке и унуци. Када се прича о сновима ја не сањам да освојим Лигу шампиона, или скудето. Мој сан је неостварив. Ја бих да загрлим мог оца! Био је возач камиона, умро је са 69 година од рака плућа. Када је умро, нисам био с њим. Током рата преклињао сам га да дође код мене у Италију, али је желео да остане у својој земљи. Моја мама ме и даље гледа истим очима као када сам био дете. Она не говори италијански, моја деца не знају најбоље српски. Али сваки пут кад нас посети у Риму, видим како их гледа и схватим да љубав нема потребе за речима - поручио је Синиша једном приликом за "Газету".

Према причама, као мали је био веома несташан, али је још тада знао шта жели да постигне у животу. Још у првом разреду основне школе написао је да ће кад порасте бити фудбалер. Знајући његов прек карактер, многи се куну да је оно "бити" мислио дословце.

Упркос томе што је био несташан, Основну школу "Братство и јединство" у Борову насељу завршио је са одличним успехом. Потом је уписао Машинску школу, али се због строге професорке математике пребацио у Техничку у Борово, где је похађао обућарски смер – због сигурног запослења.

- Наставник књижевности у Борову Благо Билић рекао ми је да сам једини фудбалер на свету који је прочитао све Андрићеве књиге.

- Откад сам проходао играо сам фудбал на ливади у близини куће… Једном сам лоптом повредио друга, други пут маму. Друг ми је, иако сам му сломио руку, опростио, а мама ме истукла чим се освестила.

Професионалну каријеру почео је 1988. у Војводини, а у децембру 1990. купила га је Црвена звезда за милион марака, што је био апсолутни рекорд у југословенском фудбалу. У дресу црвено-белих више је играо по средини, а тек одласком у Рому, лета 1992, почиње да игра на позицији "левог бека". Две године касније је у Сампдорији, и ту је "либеро". Следи ангажман у Лацију, а копачке о клин окачио је у Интеру.

Током каријере освојио је 16 трофеја: пет првенствених титула, Куп шампиона, Куп купова Европе, четири купа Италије, Интерконтинентални куп, Суперкуп Европе и три суперкупа Италије. До данас држи рекорд у Серији А са 28 постигнутих голова из слободних удараца. У Бразилу су му једном мерили снагу шута и утврдили да је лопта ишла брзином од 165 километара на сат. У историји најважније споредне ствари на свету било је и других легендарних извођача слободних удараца, али Миха се показао најкреативнијим.

Михајловић се од 2019. године борио са леукемијом, а његова болест пролазила је кроз разне фазе. Таман кад су се сви понадали да се излечио, његово стање се погоршало.

Синиша је увек отворено причао о својој болести, као и о начину на који ју је задобио.

Синиша је као и већина фудбалера био допадљив женама, те је могао да бира са којом ће да буде. Он је одабрао ону праву, која је увек била уз њега као највернији сапутник у најтежим борбама.

Била је уз њега до његовог последњег даха, а њихова љубав остаће заувек упамћена. Синиша је Аријану освојио на филмски начин показавши се као прави џентлмен, венчали су се чак три пута.

У браку су добили петоро деце, ћерке Викторију и Вирџинију и синове Мирослава, Николаса и Душана, а имају и унуку коју им је подарила ћерка Вирџинија.

Нажалост, имали су и тешке периоде и губитак детета, 2018. године.

- Пре само нешто више од годину дана Аријана и ја смо чекали још једно дете. Нажалост, трудноћа је стопирана. Имати дете са 50 година је слично почетку, осетиш се поново младим. Моја жена пати због тога, знам, видим. У болу, видим да смо можда имали све као родитељи. Можда би још једно дете било изазов времена.

Увек је истицао да је противник ратова.

- Сви ратови су одвратни, али братоубилаштво које смо ми проживели у бившој Југославији је најгоре што се може догодити. Пријатељи који су пуцали једни на друге, сломљене породице. Видео сам како мој народ пада, градови су уништени, сви побијени. Мој најбољи пријатељ је уништио мој дом. Мој ујак, Хрват и брат моје мајке, хтео је да убије мог оца Србина речима "Заклаћу те као свињу". Нашао га је Аркан, требало је да га убију, али онда су му пронашли број мог телефона у мобилном и то му је спасило живот.

- Од читуље за Аркана, кога сам познавао пре рата, о мојој осуди његових злочина и онога што је представљао за Србе у том моменту, причао сам много пута. Морају да прођу две генерације пре него што можемо да проценимо шта се догодило. То је било разарајуће за све. Оно што ја кажем, могу да кажу и Хрват и Босанац такође. Искусили смо лудило историје.

Позната је прича и о пријатељу који му је запалио кућу у Борову и пуцао у његову слику.

- Под мојим притиском, родитељи су спаковали најнужније ствари и доселили се у Београд. Прикључио нам се и брат Дражен. После је до нас стигла вест да је наша кућа у Борову минирана и да је неко испалио метак у моју слику на зиду. У том грозном чину било је одређене симболике, порука је била више него јасна. Ко је могао да баци бомбу на нашу кућу? Ко је и зашто пуцао у моју и Драженову слику? Та питања су ме прогањала док напокон нисам сазнао истину. То је учинио Стипе, један од мојих најбољих другова из детињства, којег сам доживљавао као брата. Видели смо се 2000. године у Загребу. Дошао је у хотел и питао ме да ли све знам. Признао ми је да је запалио кућу, али и спасао моје родитеље. Опростио сам му - пише у књизи коју је 2012. написао Мирослав Гавриловић.

БОНУС ВИДЕО: ЈОШ ЈЕДАН ДЕБИТАНТ СЕ УПИСАО У СТРЕЛЦЕ: И Гох затресао мрежу ИМТ-а

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.