ПИКСИ О НИКАДА ИСПРИЧАНОМ ДРУЖЕЊУ СА МАРАДОНОМ: Дупли пас са Дијегом, као плес са Мајклом Џексоном

У НОЋИ када је Наполи први пут у клупској историји освојио титулу шампиона Италије, на капији локалног гробља Пођореале окачен је транспарент са поруком - "Немате појма шта сте пропустили". Раном зором замениће га један други, али о томе касније.

Фото: Приватна архива

У недељи када се обележавају 63 године од рођења Дијега Арманда Марадоне(30. 10. 1960. - 25. 11. 2020), свака прича о фудбалу почиње и завршава се сећањем на чаробњака из Лануса. Већ од дана када је крочио у Италију и изазвао земљотрес подно Везува. Чувени канал Вентуно је вест о његовом потпису за Наполи објавио у термину еротског филма "Јованка и лептирице". Наполитанци се и дан данас заклињу да је тог тренутка и сама Јованка, иако у заносу страсти и екстазе, скочила из постеље, навукла на себе прво што јој је пало под руку и стрчала на трг да прослави са навијачима.

На дан промоције, Дијего је обавио лекарске прегледе и намерно каснио са доласком на стадион. Није то то, док не прокључа. Портпарол клуба Карло Јулијано отео је микрофон званичном спикеру и апеловао на публику да се суздржи од звиждука: "Наполетанци, контролишите емоције. Још само мало, још мало".

Стигао је тачно у 18.31. Пресвукао се и чекао у свлачионици. Мора, бре, да загрми. "Але, але, але, Дијего, Дијего!" На светлећој реклами поред терена блинкало је "Вива Марадона". Е, сад може.

Фото: Приватна архива

Пробија кордон фото-репортера који су се сјатили око тунела и трчи круг око терена да би свима пружио шансу да се поклоне божанству. Лагана спортска мајица и доњи део тренерке, сав у плавом, подиже десну, па леву руку. Шаље пољупце у правцу навијачког коа "Курве Б", пљеска и стиска песнице.

Са једне трибине долеће букет цвећа, са друге плави шал. Протокол је предвиђао излазак на сцену по завршетку утакмице. Ма какви. Марадона и протокол, господе боже.

Поново се огласио Јулијано. Моли за тренутак пажње и тишине. Маса се сада претвара у хипнотисану гомилу. Дијего узима микрофон и изговара само три речи: "Буона сера, Наполитани". Пазите, са "И". Не са "Е". У делићу секунде, Наполетани постају Наполитани.

Није морао ништа више да каже. Стандардно жонглирање на центру терена, лопта лансирана на трибину, још један круг атлетском стазом и одлазак кроз подземни пролаз.

Љубав на први поглед. Прасак грома. Почетак романсе која ће трајати вечно. На стадиону који ће заувек бити његов дом и који ће 2020. године понети његово име. Тада је задужио кључеве "Сан Паола" и никада их више није ни враћао. Све после тога су мит и историја. Антологија препуна урнебесних анегдота.

Фото: Приватна архива

Фудбалским романтицима најдраже су оне са терена. Рецимо, о голу који је изменио историју италијанског фудбала? Био је 3. новембар 1985. године.

Ретко који дерби у италијанском фудбалу изазива толику дозу страсти као двобој Јувентуса и Наполија. Обрачун два света. Севера и југа. Пијемонте против Кампање. Торинска аристократија против наполитанске сиротиње.

Наполи је деценијама био у подређеном положају. Много патње, бола, пропалих амбиција, фаталних епилога. Све до тог суморног недељног поподнева. Киша је лила као из кабла. Јуве попут казнене експедиције, Платини на терену, Трапатони на клупи. Газили су на старту првенства, осам мечева - осам победа.

На четврт часа пре краја меча, индирект. У висини беле тачке, мало искоса. Лево од Таконија. Дијего намешта лопту и шапуће са Пећијем: "Ералдо, боцни ми је уназад".

Пећи не верује шта чује: "Дијего, одатле нема шута". Марадона је био упоран: "Само је ти боцни и не брини".

Остатак екипе у неверици. Машу рукама ка тренеру Бјанкију и захтевају његову реакцију. Може ли неко да уразуми "лудака"? Из те позиције је немогуће шутирати преко живог зида.

Пећи није имао куд. Боцнуће је, па шта буде. Срећом, има још да се игра. Дај само што пре да се изведе.

Судија даје знак. Лопта иде уназад. Кратка је и спора. И сама се колеба. Стрепи од наредног потеза. Плаши се пута у непознато. Све се одиграло у делићу секунде. Дијегов трзај, шут, парабола. Таконијев лет, судар са стативом, звук лопте у мрежи. ГОЛ!

Фото: Приватна архива

Званично, најлепши слободњак у историји италијанског фудбала.

Непоновљиво. Наполитански! Гол из те позиције? Збогом разуму. Збогом, закони физике. ГОЛ, ГОЛ, ГОЛ!

"Сан Паоло" у делиријуму! Сви су склопили кишобране. Нико више не мари за пљусак. За тих 80.000 душа тај гол је имао подједнаку вредност као за Аргентинце онај у Мексику против Енглеске. Симболизовао је освету. Сурови одговор деценијској доминацији. Побуну. Почетак револуције.

Ништа после тога није било исто. Сезону касније, Наполи слави усред Торина пред 15.000 својих навијача. Убрзо стиже и титула, па Куп и Суперкуп Италије. Затим Куп УЕФА и још један скудето.

И све то захваљујући њему. Че Гевари светског фудбала. Захваљујући потезу који је разбио малер. Индиректу који је срушио стереотипе. Параболи, која је изменила историју.

Нико му није веровао. С разлогом. Одатле се заиста не може преко зида. Немогуће је. Неизводљиво. Ван сваке памети.

Људи моји, можда га он није ни дао. Можда је све илузија. Не смета. Предивна је и служи суштини. Верујмо да се догодила. У режији несхваћеног генија. Из живе каљуге "Сан Паола" извукао је најлепши грумен блата и претворио га у злато.

И знате ли шта је освануло на капији напуљског гробља, јутро после шампионске феште? Транспарент са одговором - "Ко вам је рекао да смо проустили?"

У то време, у Нишу је стасавао јединствени српски бисер, момак који је магичном десницом могао све да уради - Драган Стојковић Пикси. Израстао је у фудбалског велемајстора коме се врло брзо дивила читава планета. Антологијски меч између Аргентине и Југославије у четвртфиналу Мундијала у Италији 1990. године, сви светски медији најавили су као обрачун два виртуоза фудбалске игре, Дијега Марадоне и Драгана Стојковића.

Фото: Приватна архива

Италијанска "Ла Стампа" је након Пиксијеве симултанке у Верони и два велемајсторска гола против Шпаније, објавила велики наслов "Стојковић као Марадона", а у тексту је писало да је "десетка" југословенске репрезентације превазишла ведету Аргентине и угрозила му престо најбољег фудбалера планете.

Први сусрет Стојковића и Марадоне догодио се у августу 1987. године, на ревијалној утакмици у Лондону поводом прославе 100 година Фудбалске асоцијације Енглеске.

- Добио сам позив од селектора Терија Венејблса да браним боје Остатка света у мечу против репрезентације Енглеске. Свакако част и привилегија коју ћу памтити до краја живота. После меча, организован је банкет на коме се окупио крем европског и светског фудбала. Седео сам за истим столом са Пелеом, Бекенбауером, Платинијем, Кројфом. Гледаш све те ведете, опчињен си призором и у једном моменту, улази он. Мали мрав. Људи, верујте ми, као бог да је ушетао у хотел - још су свежа Пиксијева сећања на један од најдражих тренутака у његовој каријери.

- Одвели су га степеницама на галерију где га је чекао сепаре за целу његову свиту: жену, децу, телохранитеље, браћу, пријатеље. Било их је преко 20. Дошао је до ивице балкона, подигао руку и поклонио се као тореадор који поздравља публику на крају борбе у кориди. Цео хол је устао и аплаудирао неколико минута. Замислите сцену у којој се сва та елита клања једном човеку. Нису ту биле само фудбалске звезде, већ и Елтон Џон, многи други припадници светског џет-сета. А он горе маше са пиједестала. Буквално бог који хода. Невероватно колико је умео да ужива у слави и популарности.

Фото: Приватна архива

Разумљиво, Ел Пибе је у то доба био на врхунцу славе.

- Све се то дешава годину дана после Мундијала у Мексику и неколико дана након титуле коју је освојио са Наполијем. У том тренутку, апсолутни владар светског фудбала. Заиста је био чудо од играча. Чудо. Замолио сам га да се сликамо, он је истог тренутка пребацио дете у женино наручје и љубазно ми изашао у сусет. То сам схватио као симпатичан гест једног великог играча.

Можда је то једина утакмица у каријери Пиксија Стојковића на којој му није сметало то што седи на клупи за резервне играче.

- Када сам улазио у игру уместо Платинија, пружио сам му руку, он је узвратио, али сам стекао утисак да ме је погледао некако строго и да ме је одмерио од главе до пете. После је све ишло као по лоју. Схватио сам да је утакмица егзибиционог карактера и да је 80.000 људи дошло на "Вембли" да би видело што више атрактивних потеза. Уживао сам у мајсторијама Марадоне и Платинија, а у репрезентацији Енглеске највише су ми се допали Брајан Робсон и Крис Водл. После напорног пута из Лондона, смогао сам снаге да наступим неколико дана касније у првенственој утакмици против Приштине и да будем троструки стрелац у победи Црвене звезде од 7:1.

Стојковић је дуго после тога био под утиском харизме и чаролија Дијега Марадоне.

- Дружио сам се у то време са популарним певачем забавне музике Аленом Славицом са којим сам служио војску у Приштини. Долазио је често код мене у Београд и кад год сам имао прилику, пуштао сам му на видео-касети дупли пас који сам одиграо са Марадоном током меча на "Вемблију". Рекао сам му: "Мој Алене, то ти је као да плешеш са Мајклом Џексоном". Па, зар није? То је тај ранг. Џексон и Марадона. Два уметника која се рађају једном у сто година. Плес са једним, дупли пас са другим. Како год му је даш, лопта ће ти доћи. Савршена комбинација харизме и фудбалске моћи.

Фото: Приватна архива

"Тукли су га као коња"

ПРИЈАТЕЉСТВО Пиксија и Марадоне наставило се и после окршаја на Светском првенству у Италији.

- Када сам потписао за Верону, чули смо се телефоном захваљујући заједничком пријатељу Алесандру Реники. Рекао ми је: "Пази се Италијана, велики су то преваранти". Упозорио ме је да дефанзивци у Серији А не воле виртуозе, да ударају с леђа на кварно и не занима их да ли ће да те повреде. Говорио је из личног искуства. Каже: "Мене су тукли као коња". Насмејао сам се и захвалио му на савету. Нажалост, већ сам био довољно ровит и нисам ни добио прилику да се уверим у истинитост његових речи.

ОСТАТАК СВЕТА - ЕНГЛЕСКА 0:3

РЕВИЈАЛНА утакмица поводом 100 година ФА Енглеске, одиграна 8. августа 1987. године, пред 80.000 навијача на "Вемблију". Стрелци за Енглеску: Норман Вајтсајд и Брајан Робсон (2).

ОСТАТАК СВЕТА: Дасајев, Зубизарета, Бертхолд, Жозимар, Селсо, Хисен, Жулио Алберто, Бањи, Беланов, Ларсон, Елкјер, Линекер, Детари, Стојковић, Платини, Марадона, Футре, Заваров.

ЕНГЛЕСКА: Шилтон, Огризовић, Мек Клеланд, Гаф, Смит, Веб, Мек Грат, Кларк, Вајтсајд, Сансом, Ален, Брејди, Бирдсли, Ардиљес, Невин, Водл, Брајан Робсон.

Срце за Дијега

НАВИЈАЧИ Наполија спевали су посебну песму коју су посветили свом највећем идолу:

O mamma, mamma, mamma!

O mamma, mamma, mamma!

Sai perche, mi batte il corazon?

Ho visto Maradona, ho visto Maradona,

Eh, mamma! Innamorato son!

(О мама, мама. Знаш ли зашто лупа моје срце? Видео сам Марадону, видео сам Марадону, Ох, мама! Ја сам заљубљен!)

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Препоручујемо

Фудбал

0 7

ПИКСИ "ПРЕДРИБЛАО" СРБИЈУ! Откривено да ли ће селектор бити на клупи "орлова" на Европском првенство

24. 10. 2023. у 08:55

Фудбал

9 62

МИЛИОНИ СТИЖУ НА ПИКСИЈЕВ РАЧУН: Ево колику ће премију добити селектор Србије за пласман на Европско првенство

18. 10. 2023. у 13:48

Фудбал

0 1

БИЛО ЈЕ ГУСТО! Миленковић открио шта им је Пикси рекао на полувремену

18. 10. 2023. у 13:17

Фудбал

0 3

"НАЈБОЉЕ ДА МЕ ОНИ САПЛЕТУ": Пикси и његових 15 минута у 58. години

18. 10. 2023. у 11:20

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације