ВРЕМЕПЛОВ: У октобру 2017. године много тога је виђено последњи пут на стадиону "Рајко Митић"

ОТКАКО је 2006. године Србија постала самостална држава играла је на три светска првенства у фудбалу. Покојни Радомир Антић је 2010. одвео "орлове" на Мундијал, чији је домаћин била Јужноафричка Република, са покојним Синишом Михајловићем је СП 2014. у Бразилу била немогућа мисија, а кроз квалификације за СП 2018. у Русији нашу селекцију је водио Славољуб Муслин.

FOTO: Nebojša Paraušić

Искусни стручњак је преузео репрезентацију 2016. у периоду када је поверење навијача у национални тим било на веома ниском нивоу и сигурним кораком повео га ка Русији. Са само једним поразом, у претпоследњем колу у Бечу против Аустрије, Србија је одлучујућу утакмицу за одлазак у Русију одиграла 9. октобра 2017. на стадиону "Рајко Митић" против Грузије и славила са 1:0. Гости су дошли у Београд без икаквих такмичарских амбиција, али су били више него тврд орах. Отпор Грузијаца је успео да сломи резервиста Александар Пријовић тек у 74. минуту утакмице. Неколико ствари је врло симболично везано за ову утакмицу и до дана данашњег ће се препричавати као својеврсне анегдоте...

За почетак, меч је одигран пред скоро 45.000 навијача и прецизни подаци кажу да је то, до данашњег дана, последња утакмица коју је репрезентација Србије играла пред пуним трибинама стадиона "Рајко Митић". Већ шест година "орлови" нису успели на највећем српском стадиону да окупе ни приближно оволико људи. Даље, неки односи унутар тима су били до одређене мере поремећени, а све је испливало на површину када се у много пре истека паузе на полувремену меча са Грузијом, из тунела и на центру терена појавио тадашњи ас Манчестер јунајтеда Немања Матић. Испоставило се да је он на састанку у свлачионици био једва пет, од предвиђених 15 минута.

Затим, испоставиће се да је ово, осим што је била последња утакмица у успешним квалификацијама за СП, у ствари и последњи меч на селекторској клупи за Славољуба Муслина. Он је убрзо после овог сусрета споразумно раскинуо уговор са Фудбалским савезом Србије. Према сопственом признању, није желео да на неколико пријатељских мечева на азијској турнеји води играче које су на списак хтели да му ставе тадашњи челници Савеза. Пошто компромиса није било, Муслин је отишао са клупе и постао први селектор у историји наше репрезентације који свој тим није повео на велико такмичење, иако се за њега квалификовао.

После тога је све историја, јер је Србију на Мундијалу водио Муслинов дотадашњи помоћник Младен Крстајић, али под врло непријатним околностима, јер је, осим селектора, непосредно пред СП променила и капитена. Уместо Бранислава Ивановића траку је око руке понео Алексадар Коларов, а већ после прве две утакмице (победа против Костарике и пораз од Швајцарске) поједини играчи су покушали да изведу пуч и побунили су се проив стручног штаба и тактике уз коју је изгубљен меч са Швајварцима...

Подсетимо, Србија је на свој трећи Мундијал отишла прошле зиме, када је у Катар "орлове" одвео Драган Стојковић Пикси.

Слике са меча против Грузије у октобру 2017. су још свеже. Из тадашње екипе тренутно су на окупљањеима репрезентације само још четворица "орлова". То су: Душан Тадић, Немања Гудељ, Филип Костић и Александар Митровић. Репрезентација је прилично променила физиономију од тада, а "орлови" се тренутно боре за одлазак на Првенство Европе на лето 2024. чији ће домаћин бити Немачка. Замимљиво је да ће тада бити пуне 24 године откако наш национални тим није уживо видео ово такмичење.

Чак шест година је прошло од догађаја на који подсећамо у овом времеплову. Чекамо одлазак на ЕП и још чекамо пуне трибине стадиона када на њега изађу фудбалски јунаци нације.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације