"МУШКАРЦИМА ЈЕ ТЕЖЕ СУДИТИ" Зорана Стоиљковић успешни фудбалски арбитар и студент

ОВЕ јесени је, иако има само 23 године, већ ушла у шесту сезону суђења на фудбалским теренима женске и мушке лиге широм Србије.

ФОТО: Приватна архива

Зорана Стоиљковић, Новосађанка која "регулише" правила игре у Суперлиги и Првој лиги дама, као и у мушкој Српској лиги група Војводина, не крије жељу и амбицију да, како истиче, једног дана понесе звање интернационалног арбитра.

С друге стране, веома је успешна и на студијама Више пословне школе у Новом Саду, где је студенткиња завршне године, па ће на лето стећи звање дипломираног инжењера примењене информатике. Претходно је завршила Средњу електротехничку школу "Михајло Пупин", на смеру информационих технологија.

- Добро сам организована, успевам да ускладим обавезе и навикла сам да сваку испуним благовремено - каже Зорана.

- Кондиционе тренинге, теретану на Ђачком игралишту, базен, па тренинг опоравка имам четири-пет пута недељно и неретко се деси да тренирам и пре и после одласка на предавања. Радим по упутствима фитнес инструктора на нивоу Фудбалског савеза Србије. Такође, учим свакодневно, а за викенд сам спремна да изађем на терен. И поред свега, нађем време за дружење, и виђам се са друштвом углавном у неком од радних дана. Дружење са пријатељима не запостављам.

Својом досадашњом каријером је, како каже, веома задовољна и истиче да има сјајну подршку и третман у Судијској организацији Новог Сада и ФСС, где се, истиче, не праве разлике.

- Све је почело у мом родном Каравукову. Тамо сам почела да играм фудбал у Полету као десетогодишња девојчица. Мој отац Звонко је играо у Полету, био тренер и водио ме на утакмице, па сам тако, још као мала, заволела фудбал. Играла сам неколико сезона, али сам се због обавеза у школи и уз подршку мојих најближих, определила за суђење. Јер, хтела сам да останем у фудбалу. Тако сам паралелно, поред средње школе, ишла и у школу за фудбалске судије. Почела сам од млађих категорија и сада сам у трећем рангу Српске лиге група Војводина и положила сам испит за судију прве категорије. Наредни степеник је интернационални судија, али лагано, за то је потребно много искуства. Не журим, али то ми је жеља и надам се да ћу једног дана бити "интернационалац".

Доказивање са пиштаљком на фудбалским теренима, како Зорана истиче, није било нимало лако.

- Има много девојака у свим лигама код нас и најважније је било показати и доказати да и ми жене то знамо добро да радимо и да нас упознају управо на терену. Никаквих непријатних искустава није било, а у више наврата смо добијале цвеће од играча и клубова. Навикли смо једни на друге и лепо сарађујемо.

Када повлачи паралелу између арбитраже на утакмици мушког и женског фудбала, Зорана је недвосмислена.

- Мушки фудбал је бржи, јачи, тежи за суђење. Са дамама је мало другачије, пре свега по приступу, јер су осетљивије и лично схватају неке од судијских одлука, па је са те стране, такође, тешко "делити правду". Међутим, правила игре сви добро знамо и по том питању проблема нема. Сматрам да је сада све у експанзији, да све иде боље и боље и напредније. 

БОНУС САДРЖАЈ

Књига о нашем асу која је изазвала велику пажњу носи назив "Новак, париске приче". Прођите уз Новака све његове емотивне тренутке у упознајте га у једном потпуно другом светлу. На 320 страница, илустрованих до сада невиђеним фотографијама, представљен је живот славног тенисера.

Кликните ОВДЕ и поручите још данас ово ремек-дело које ће вас одвести на најславније тениске терене.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације