"ИМАМ РАЗЛОГА ДА СЕ ИСПЛАЧЕМ": Исповест Драгане Катић о покојном супругу, мајци и тешким тренуцима

ВОДИТЕЉКА емисије "Никад није касно", Драгана Катић на јавној сцени је више од три деценије, остварила је бројне успехе на пословном плану, али истиче да никада није дозволила да јој приватни проблеми утичу на посао.

Фото ATA Images

– Имала сам ситуације када је моја мајка била тешко болесна, када сам је ујутру водила на хемиотерапије, поподне снимала два „Гранд шоуа”. Саша Поповић је једини знао за то, не само зато што је био мој надређени, већ зато што смо у пријатељским односима и сматрала сам да треба да му кажем, јер нисам знала исход тога, па да буде припремљен уколико се нешто деси.

Још нисам заборавила те среде ујутру када сам мајку водила на хемиотерапије. У осам ујутру је одведем, у 12 је вратим кући, остављала сам је да буде са кумом док не завршим са послом.

Отац моје деце је ујутру умро, а ја сам тада морала да идем да завршим све са његовом бившом супругом, са својом децом, њиховом сестром и после тога да снимам „Никад није касно”.

То је мој посао, вас гледају милиони, од вас се очекује максимум, ако не можете да дате максимум, онда је боље да се повучете и не радите – присетила се Драгана за 24 седам.

Тада је, додаје она, дошла на посао и упозорила колеге под којим је стресом.

– Рекла сам Жики и Ивкету продуценту да припазе ако забагујем, да ми помогну, али ниједног тренутка нисам сматрала да посао треба да трпи због мојих проблема. Било је милијарду проблема, али просто човек све изгура и иде даље. Нема разлога за драму. Кућа је за патњу, пријатељи су за дељење бола, а посао је нешто што мора да се одради добро. Пријало ми је тада да радим. Прво, јер је то био посао који волим, друго, адреналин који имам код себе и који ми је помогао да елиминишем све бриге и проблеме. Јака сам жена, немам ту лажну скромност, али знам и када сам слаба – признаје Катићева.

Њен бивши партнер, који је преминуо пре две године, оставио ју је још пре рођења близанаца Бојана и Богдана, па је синове подизала сама. Упркос свему томе, она није зажалила и трудила се да њени наследници имају коректан однос са оцем.

– Није ни према мени ни према деци лоша поставка ствари. Ниједног тренутка није био битан мој и његов однос, него само неиспуњење његових обавеза према деци, али то је било. То смо сада заборавили и нећемо се враћати на нешто што је било и причати о некоме ко није присутан, ни физички ни ментално на овом свету. То је затворена тема.

Док је био присутан, ја сам говорила како је било, а онда је и он могао да одговори и каже да ли сам у праву или не. Био је судски процес. Он сада није ту и не може да одговори на било шта што бих ја рекла. Мисија моје животне приче је била та да помогнем женама. Ја сматрам да јавна личност са којом неки покушавају да се идентификују, неки вас воле, неки не. Сматрам да је мисија јавних личности да поделе своја искуства и да неким људима помогне, у овом случају да се помогне женама да се одваже и уђу у причу за нека своја права. Заиста се много жена јављало, али оне су конкретно од мене тражиле савет како то правно да уобличе, како да се обрате адвокату – објашњава водитељка, а онда се присетила како је патњу испољавала.

– Милион пута ми се десило да заплачем због свега што ме је задесило. „Сузе су океј” – што би рекла Мирјана Бобић Мојсиловић, ту нема говора. Сузе су стварно катализатор. Стварно сам срећна да дођем у ситуацију да се исплачем, јер се добро осећам после тога. Волим ситуације када могу да плачем и оне ми пријају. У последње време ми то теже иде, а имам и разлога да се исплачем, да себи олакшам. Морамо имати део своје приче када ћемо се извриштати и исплакати, ударати у џак, да ту енергију избацимо из себе.

Са финансијама никада није имала проблема, до тренутка када је изостала новчана подршка бившег супруга.

– У детињству, током студирања, на почетку каријере нисам имала проблема са финансијама, али смо моја деца и ја прошли један веома изазован финансијски период. Гледано са ове тачке на којој се сада налазимо, то нам је највише помогло како да они сазру, тако и ја да себи докажем да могу са свиме да се изборим у животу. Присталица сам да са децом треба све да делим, сва сазнања, оно што се дешава у животу, тако је и тај период био подељен. Научила сам их да изађу напоље и да се понашају међу људима тако да им кажу: „Благо теби”, а са пријатељима да деле истину. Научила сам их да створе штит и одбране се од непристојних питања. Препоносна сам на то како смо из тога изашли и што сам схватила какве људе имам око себе. Бескрајно их волим и бескрајно сам им захвална – нагласила је она и истакла да је не вређа епитет „самохране мајке” који јој је додељен и да је поносна што је синове извела на прави пут.

– Одлучила сам сама да родим децу, њихов отац је до одређеног периода учествовао у њиховом одрастању, али касније мање, али контакти су увек постојали. Деца су до последњег дана са њим била у контакту, ту нема збора. Није било толико тешко објаснити. Док су они били мали, разговори су трајали по три, четири сата, али касније је било потребно све мање и мање времена, они су сами видели. Нисам им причала бајке, нисам лагала. Они су сада зрели момци, са скоро 23 године успешни у својим професијама, у свом школовању. Изузетно образовани момци. Осим тога што их волим највише на свету, знају и да их никада нисам лагала. То је најлепша могућа ствар која може да се догоди између родитеља и деце – испричала је Катићева.

Ипак, и поред свог оптимизма, каже да је било тешко, изазовно и да је било чак и страшних ситуација. Додаје да није рађала децу да би „створила своје клонове”, већ сматра да деца треба из љубави да се роде.

– Нисам се трудила да нађем дечка у доба короне, да бих себи олакшала живот или да би мени било лакше. Партнер је дошао онда када смо се препознали, нема везе да ли је корона или не. Просто, такве се ствари десе или не. Свет је стао, али увек је требало радити на свом микро свету. Не идем и не излазим да бих нашла некога, никада нисам то чинила.

Код мене је у питању само љубав на први поглед, енергија, емоција, то нема везе ни са тражењем, нити са животним периодом. Сада нема никога ко ми се удвара. Сада одбијам, нисам у тој причи. Можда ми се неко и удвара, а ја то ни не примећујем. Џентлмена има, драго ми је што сам их упознала. Живот ми је испуњен што се тога тиче, али за сада што се тиче букета, можда дечко и постоји, али ја га не видим – закључила је водитељка.

(24седам)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације