МИЛОШ УРОШЕВИЋ: Научио сам да страхом бодрим храброст

КАДА је његов снимак док је радио временску прогнозу, у ком се неустрашиво борио са олујом, као најбољи репортери страних ТВ станица који извештавају из епицентра урагана постао виралан, са милионским прегледима, сви смо сазнали за храброг Милоша Урошевића, репортера ТВ Прва. Милош је већ тада имао пуно искуства у медијима, али симпатије великог броја гледалаца придобио је тим прилогом, који је и дан-данас симбол посвећености професији и неустрашивости. Иако кошаркашки тренер по професији, нашао се у медијима и добро снашао. Чврсто држи рејтинг емисије "Галилео" годинама, а сада га можемо гледати у омиљеној магазинској емисији "150 минута", на ТВ Прва.

Фото А. Крстовић

* Радили сте "150 минута" са колегиницама док је владало ванредно стање због ковида 19.

- Ја сам такорећи "ускочио" у "150 минута" у тренутку када је свет стао због нечега што се не може видети голим оком. С обзиром на претходна искуства која сам доживео током професионалног рада, мислим на упад и паљење РТС (два пута), свакодневно измештање током ратног стања и бомбардовање зграде Телевизије, у којој су погинуле моје колеге, а мене затекло на паркингу у Абердаревој, морам да приметим да ми је рад током епидемије дошао као "мачији кашаљ".

* Професионалац сте, какво је искуство иза вас, шта вас је највише узнемирило, потресло?

- Највише ме је узнемирила велика смртност и чињеница да се врло мало тога може урадити када се први пут сусретнете са новим вирусом, болешћу за коју нема лека. Помислите да није могуће да вас у време Хадронског колајдера, свемирских мисија, доступности информација, вртоглавог напретка фармацеутске индустрије која нуди лек за претпрехладу (реч достојна брзалице за пријемни испит на Факултету драмских уметности), задеси нешто о чему сте читали у књигама из историје и дешавало се док је медицина какву данас познајемо била тек у повоју.

* Постали ста познати када сте радили временску прогнозу и "рвали" се са кишобраном и невременом. Да ли сте иначе 'човек без страха'?

- "Живот је вечита борба. Ко сме, тај може. Ко не зна за страх, тај иде напред!", рекао је Живојин Мишић. С временом сам научио да страх искористим како бих бодрио храброст.

* Које теме вас највише занимају?

- Оне које могу да пробуде позитиван став, жељу да се нешто покрене или унапреди. Теме које ће дати идеју како треба почети од нуле или се поново подићи, а да то не подразумева превару и "лаку" зараду. Теме које имају крај у виду решења. Теме у којима људи који су успешни и знају, шире своје знање и преносе га у циљу боље едукације, веће пословности и на крају - здраве конкуренције. Теме које пропагирају заједништво и осећај припадности, али не глобалном, већ овом нашем селу на брдовитом Балкану. Теме које ће нас подсетити да смо добри људи, добри родитељи, пријатељи, комшије, добри домаћини, учтиви, храбри пре свега.

* Успели сте да веома дуго држите рејтинг емисије "Галилео", и информативношћу, занимљивостима, едукативношћу храбро сте стали "на црту" високо гледаним форматима. Шта је то што је по вашем мишљењу заслужнло да публика воли "Галилео"?

- Публика воли "Галилео" због начина комуникације, одабира тема, начина на који се оне обрађују. За оне који су мишљења да је "Галилео" у Србији само лиценца и препакивање прича, информација је да је наша емисија у најславнијем тренутку производила седамдесет процената приказиваног материјала, снимљеног у Србији, са нашим стручњацима и суграђанима. "Галилео" има феноменалан слоган на који се често позивам - "За све који имају питање", а то значи да дословце све што вам падне на памет може бити тема. Само је потребно да имате питање, и ето вас у "Галилеу". Успех није изостао, између осталог и зато што нисмо јурили рејтинг, него смо га градили. Ајфелова кула је састављана две године и сачињава је 18.038 делова и 2,5 милиона заковица. Зидана је као експонат, али 130 година касније и даље је на истом месту, и нисте били у Паризу ако нисте отишли да је видите. Поента је да ако квалитетно градите, успех је гарантован, а бројеви то само могу да докажу.

* Како се десило да сте радили као перач аутомобила?

- Као перач аутомобила сам радио током средње школе. То је била моја идеја и посебна врста школе, јер када зарадите новац тешким радом, а у перионици се радило 12 сати дневно, научите и да трошите рационално. Тако зарађен новац ми је омогућавао да део распуста, када не радим, проведем лагодно. Најбоље сам зарађивао на острву Брачу у Хрватској, где сам радио као вулканизер и то је било феноменално искуство. Радио сам пре подне, заласке сунца дочекивао на плажама уз коктеле, провео месец дана на острву и вратио новац кући.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације