Познати

ОТКРИЛА ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ НАПУСТИЛА ЕСТРАДУ: Животна исповест Анице Миленковић након 16 година

Новости онлајн

19. 09. 2024. у 23:05

АНИЦА МИЛЕНКОВИЋ дуго је била ван медија и естраде, а сада је први пут након 16 година говорила о свом детињству, животу, вртоглавој популарности, породици и деци.

ОТКРИЛА ЗБОГ ЧЕГА ЈЕ НАПУСТИЛА ЕСТРАДУ: Животна исповест Анице Миленковић након 16 година

Деведесетих година била једна од највећих звезди, а у јеку популарности је напустила Србију и изашла из јавног света.

У првој животној исповести за Курир причала је о свим темама и нагађањима које су интригирале јавност, свим агонијама које је преживљавала током медијске помпе у којој није учествовала, али и проблемима са којима се суочавала током живота.

Искрено и без задршке открила је како се суочавала са популарношћу, зашто је напустила естраду и признала да ли ће се икада вратити у јавни свет.

Остала сам трудна и 2008. године сам била гост Весни Змијанац на турнеји у Америци и остала сам са намером. Да се породим тамо и да ми дете добије амерички пасош. Десиле су се ствари које се свима нама дешавају, али ми смо јавне личности па се о томе више прича. Доносила сам одлуке али нисам размишљала, била сам брзоплета. Неке одлуке су ме коштале, погрешно време, погрешно место и то све када се сабере... Породила сам се тамо и остала сама са ћерком. У међувремену сам добила и сина Филипа, после тога сам хтела да се вратим са њим и тадашњим супругом. Али, тада сам добила информацију после 4 месеца да је моје дете глуво рођено - говорила је Аница и открила како је изгледала њена борба:

- Тада нисам знала да постоји решење. Плакала сам, питала сам се зашто... Контактирала сам моју дугогодишњу пријатељицу из Гранда и распитивала се шта могу да урадим, али у Србији се све предуго чекало. Од 4-6 година смо морали да чекамо операцију и уградњу импланта, док је у Америци то могло већ са годину дана. Одлучила сам да останем због тога. То је био дугачак процес и тежак период. Трудила сам се да моје дете проговори, нисам размишљала о естради. Волим музику и по цео дан сам певала, али син ми је био на првом месту и није ми жао, јер ја са њим данас могу да се свађам. Сећам се колико сам желела да чујем то "мама". Кренуло је мало по мало и то је за мене био већи највећи успех и већи од било какве песме или каријере. Свачега сам се тада нагледала, много родитеља је тада имало децу у тешком стању, у једном тренутку сам себи рекла: "Богу хвала да је само то, да није нешто више". Доста сам тога прошла... Моје дете данас говори и то не може да замене никакве виле, паре или песме. Била сам у контакту са Секом, са Индиром, али никога нисам оптерећивала... Схватила сам да ја могу да причам о томе, али да нико не може да разуме ко није доживео.

(КУРИР - Јована Матић Ђокић)