СЕСТРЕ ГОБОВИЋ: Нисмо се приклониле новокомпонованим трендовима (ФОТО)
СЕСТРЕ ГОБОВИЋ важе за најпознатије интерпретаторке традиционалне музике.
За "Вечерње новости" познате сестре Марина и Марија говоре о томе како су заволеле ову врсту музике, како се носе са актуелним жанровима, али и о даљим плановима који су везани за њихову каријеру.
* Откуд интересовање за традиционалну музику, с обзиром на то да она није нарочито комерцијална?
Марина: Ми смо се водиле срцем, када је музички жанр у питању. Никада нас није привлачила комерцијална музика за јавне наступе. Приватно слушамо све жанрове, али традиционалну изворну музику волимо да певамо. Она има неку посебну енергију, душу, изазива емоцију, и драго нам је што имамо публику која такође воли ту врсту музике. Такође нам је драго што млади све више воле овај музички правац и препознају своје корене, а то најбоље осетимо на наступима, кроз позитивне коментаре наших интерпретација. У овом послу се не треба угледати на друге, него бити свој и оригиналан. У односу на друге интерпретаторе, нас две смо другачије, пре свега што смо близнакиње, певамо у дуету традиционалну изворну музику у новом стилу, прилагођену свим генерацијама.
Марија: Марина и ја смо, као петнаестогодишњакиње, постале вокалне солисткиње у КУД Бранко Цветковић и од тада се родила љубав према изворној музици. Са КУД-ом смо пуно путовале у земљи и у иностранству и представљале нашу традиционалну музичку баштину. Иначе наши гласови природно вуку на етно и имају архаичан призвук, тако да због тога и не чуди наше опредељење, када је музички жанр у питању. Сматрам да сваки певач има избор којим ће се музичким правцем бавити. Битно је да се препозна у том жанру и да воли ту врсту музике. Нисмо се приклониле новокомпонованим трендовима, јер свака музика пронађе свој пут и публику. Срећне смо јер на нашим концертима има људи свих генерација, од младих којих је све више, до старијих.
* Да ли музику доживљавате као хоби или професију, пошто сте обе правнице?
Марина: Обе смо дипломирале на Правном факултету Универзитета у Београду, у редовном року, али смо и музички образоване. Увек смо имале дупле обавезе кроз школовање, тако да се то наставило и након школовања. С обзиром на то да смо обе максимално посвећене и једној и другој професији, не можемо рећи да је музика хоби. Дефинитивно је музика наша професија, која изискује пуно рада, одрицања, улагања и посвећености. Али када нешто волите свим срцем, онда се све и постигне.
* Где црпите инспирацију?
Марија: Највећи извор енергије, мотивације и инспирације, за све у животу нам је љубав. Према свему што радимо. Да нема љубави, вероватно не бисмо са оваквим еланом приступале нашим професијама. Такође, љубав према деци, најближима и оним чиме се бавимо нас подстиче да никада не одустанемо и да увек гледамо на све оптимистично и само напред. А публика све то осећа.
Марина: Поред огромне љубави према музици, према породици, према послу којим се бавимо, битна је вера у себе, воља, жеља, рад, вежба, аутентичност и преданост свему што радимо. Компоновање и писање текстова је такође веома креативан и диван део посла, који обожавамо, јер имамо слободу да се кроз музику и текстове искажемо.
* У којој мери вам то што сте близнакиње помаже, а колико одмаже у каријери?
Марина: Мислим да је велики благослов имати у животу сестру близнакињу, а дар који нам је Бог дао, довео је да кроз живот увек корачамо заједно, тако што имамо заједничку каријеру. Пуно је предности наше близаначке везаности. Првенствено то што никада нисте сами, што се увек можете ослонити на другу, што музику изводимо у два гласа, па звук делује пунији и лепши, што се консултујемо за све у животу. Обе смо велики перфекционисти, а по сензибилитету смо потпуно различите, па када снимамо нову песму или правимо репертоар за концерте, мишљена могу да нам се разликују. Али нађемо увек заједничко решење.
Марија: То што смо близнакиње нам је помогло да се издвојимо и истакнемо наш таленат, јер је мало близаначких дуета, а пуно је певача. Такође нам је и у животу помагало, како на факултету, јер смо заједно спремале испите и излазиле да полажемо, тако и у музици, кроз многобројне наступе где смо се заједно припремале и увек имале једна другу. Марина је поменула да се разликујемо по сензибилитету и то је тачно. Ја више волим спорије песме, баладе, а Марина брзе ритмове, уз трубе. Зато су наши концерти шаренолики – почнемо са неком духовном песмом, где публику ганемо емоцијом, а завршимо са брзом песмом, где сви играју заједно са нама. Публика воли ту нашу сличност, а различитост. Воле нашу искреност и енергиу.
* Ком великану бисте, поред Николе Тесле, посветиле песму?
Марина: Веома смо поносне што смо снимиле песму, која је посвећена нашем научнику, проналазачу, инжењеру, чувеном Николи Тесли. Нашу песму “Никола Тесла” смо почетком године извеле у Њујорку, када смо награђене признањем “TESLA SPIRIT AWARD” за допринос култури и за стваралаштво. Веома смо срећне што публика дивно реагује на ову нашу песму и што нас увек награђује громогласним аплаузима када је изведемо.
Пре неколико дана смо завршиле снимање песме “Стратимировић војвода”, јер смо пре две недеље одликоване орденом “Крст вожда Ђорђа Стратимировића” и желеле смо да посветимо песму српском војном команданту Српске Војводине, чији смо орден добиле.
Након ове песме, снимићемо и песму посвећену још једном великану, али нећемо још да откривамо о коме се ради, нека буде изненађење.
Марија: Пуно је научника, уметника, писаца, који заслужују да се кроз песму слави њихово стваралаштво и допринос нацији. Сигурне смо да ће у будућности бити још пуно песама посвећених нашим великанима.
* Који жанр музике је ваш фаворит, поред традиционалне?
Марија: Нас две приватно волимо да слушамо многе жанрове, али смо се одлучиле да се бавимо овим музичким правцем, јер пре свега волимо ту музику, а и сматрамо да је она много важна, да се наши корени не забораве. Зато смо ми изворну музику прилагодиле данашњем времену, како би младима приближиле ову врсту музике и комбинујемо је са пуно музичких жанрова. Имамо песме које су сада у латино маниру, у џез маниру, доста песама смо снимиле уз трубачке оркестре. Све те песме сада звуче потпуно другачије него у оригиналној верзији песме.
* Свечано вам је уручен орден "Крст вожда Ђорђа Стратимировића" за изузетан допринос српској култури. Колико то вама значи?
Марина: Изузетно смо почастоване овим одликовањем за допринос и истрајавање на вредностима светосавске духовности и очувању традиције. Свака награда коју добијемо нам је изузетно важна, јер оне представљају потврду нашег труда, рада и образовања. Драго нам је што се наш таленат цени и што нас награђују за допринос култури. То би требало младима да буде подстрек, да уколико имају неки циљ, теже том циљу и никада да не одустају, јер оно што је добро, квалитетно и у шта верујете, пронаћи ће и свој пут.
* Радите са децом, водите дечји хор "Славујчићи" при Храму Светог Саве. Колико данашња деца воле традиционалну музику?
Марија: Драго нам је што нашу љубав према традиционалној музици преносимо на најмлађе. Веома смо поносне што смо добиле благослов Његове светости патријарха српског г. Порфирија да при Храму Светог Саве водимо дечји хор „Славујчићи“, учећи их изворне, духовне и дечје песме. Ми то сматрамо нашом мисијом, да наше дугогодишње музичко искуство сада преносимо и на децу. Рад са најмлађима је веома захтеван и одговоран, али леп и занимљив. Њихову радост што долазе код нас, ми осећамо на сваком часу. Зато се максимално трудимо око њих да им буде забавно, а едукативно. Можемо рећи да данашња деца веома воле овај музички жанр, а у прилог томе говори и број деце која долазе код нас на хор – тренутно је у нашем хору преко 70 деце.
* Шта фали данашњој музичкој сцени?
Марина: Сваки певач води свој пут и бира музички жанр којим ће се бавити. Треба бити свој, аутентичан, оригиналан, доследан и никога не имитирати, него гледати да музици којом се баве, дају свој лични печат. На нашој музичкој сцени је пуно певача и доста њих иде путем провереног – ако је неки певач успео у одређеном жанру, онда и они иду тим путем. Мислим да је то потребно нашој музичкој сцени – оригиналност и аутентичност. Не кажем да нема оних који су такви и који фантастично раде свој посао, али волела бих да их има много више.
* Који су планови за будућност?
Марија: Имамо пуно планова у наредном периоду. Чека нас екранизације песме “Стратимировић војвода” и представљање публици. Срећне смо што ћемо 9. јануара одржати велики солистички концерт у Требињу, на централном градском Тргу – Тргу платана. Након тога чека нас турнеја у Америци, где ћемо одржати концерте у Њујорку, Бостону, Патерсону и на Флориди. Интензивно се припремамо за све и веома се радујемо.
* Шта очекујете од избора за "Песму за Евровизију 2024"?
Марина: Припремиле смо фантастичну песму и конкурисале на такмичење за Песму Евровизије. Мислим да сваки певач који пошаље песму и конкурише, има пре свега оргомну наду да ће се он појавити на списку учесника такмичења. Након тога, следе припреме и организација, да се извођачи представе у најбољем издању - визуелно, вокално и сценски. Нас две, уколико прођемо на такмичење, даћемо свој максимум, са жељом да представљамо нашу земљу на Евровизији. То нам је одувек био сан, а ко не сања, нема чему да се нада. Потребно је у животу имати мотивацију, тежити остварењу циљева и стално постављати нове изазове, јер тако човек себе покреће да стално буде све бољи и све остваренији.
БОНУС ВИДЕО:
"НОВОСТИ" ИНТЕРВЈУ: Аца Регина открио све о сарадњи са Филхармонијом
Препоручујемо
НАТАША ПАВЛОВИЋ: Снови који су улепшали живот, а поносна сам највише на приватност
04. 12. 2023. у 08:05
ОШТРА ПОРУКА СА ЗАПАДА: Зеленски је преварант и марионета, крвави вазал западних елита
ВЛАДИМИР Зеленски, који је постао вазал Запада, почео је као марионета украјинског олигарха Игора Коломојског, навео је ирски новинар Чеј Боуз.
24. 11. 2024. у 17:59
РУСИЈИ НАКЛОЊЕНА ПАРТИЈА ОДНОСИ ПОБЕДУ У АУСТРИЈИ Евроскептици и поштовоци Москве воде на изборима у Штајерској
АУСТРИЈСКА крајње десничарска Слободарска партија освојила је највише гласова први пут на покрајинским изборима који се данас одржавају у аустријској савезној покрајини Штајерској, наговештава се у пројекцији резултата избора.
24. 11. 2024. у 17:33
"И ЗЕМУНЦИ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ": Како је Бели постао Звер - прича о Сретку Калинићу
"КАЛИНИЋ је био звер од човека. Заправо, звер је блага реч" - рекао је тада Багзи, након чега је Калинић којег су чланови клана до тада ословљавали са "Бели" добио надимак "Звер".
24. 11. 2024. у 11:09
Коментари (0)