АКО ЈЕ ИКАДА БИЛО, САД ЈЕ ВРЕМЕ ЗА ПЕСМУ: Мирослав Илић за "Новости" - Све се претворило у неку јурњаву и фрку

ВОЛЕО сам девојку из града", "Вино точим, а вино не пијем", "Поломићу чаше од кристала", "Још те нешто чини изузетном"...

Фото Г. Чворовић

Коју год песму да је отпевао неуморним гласом вечитог младића, доајен српске народне музике Мирослав Илић дизао је на ноге путнике на броду који је у суботу увече пловио Сеном, на традиционалној пловидби поводом Светосавског бала.

Његова генерација, али и они много млађи од пола века уметничког стажа Славуја из Мрчајеваца, певали су углас познате хитове, и док је брод пловио чувеном париском реком, и дуго затим пошто се укотвио на обали преко пута Ајфелове куле. И док је Ајфелово здање на сваки пун сат светлуцало ноћним лампионима, Мирослав Илић је стрпљиво и љубазно одговарао на сваки позив за фотографисање, загрљај, ефемерни дует.

- У децембру сам прославио 50 година естрадног рада. Наступао сам свуда где има наших људи, без обзира да ли је то такозвана далека дијаспора, Канада, Америка, Аустралија, или овде Европа, чак и Јужна Африка, Либија. И увек је било весело - каже Мирослав, који је радо одговорио на питања "Новости" у паузи наступа, док се брод још љуљушкао.

Далеко од матице, бије им срце за Србију?

- Хвала Богу! Одлазећи вани, без обзира што се ради о мом народу, или мало ширем, балканском, увек сам био свестан чињенице да у том тренутку, док наступам, желим да на наки начин и моју Србију представим у што лепшем светлу. Није ми први пут да певам на броду на Сени поводом Савиндана. Ово је, чини ми се, био трећи пут. И увек је било свечано и за памћење.

Фото Г. Чворовић

Памтите ли када сте добили надимак Славуј из Мрчајеваца?

- Искрено, не могу да се сетим. Прошло је много времена. Чак и не знам ко ми је био "кум"!

То лепо звучи, да се не лажемо. Био бих лажно скроман ако бих рекао било шта друго осим тога да те то у сваком тренутку, као професионалца, обрадује. Јер, овај посао радиш због тога да би те људи поштовали и лепо ословили.

Јесте ли захвални Богу за дар који имате? Обичан човек се увек диви људима који су другачији од осталих, који умеју лепо да певају, онима који успешно баратају лоптом или сликарском четкицом...

- Тачно је то у питању: дар од Бога! И, свугде на свету, надареност се веома поштује. Не само у овој врсти посла којом се ја бавим. Ако најбоље стружеш дрва, било шта друго, то се сматра талентом и наилази на признање. То Бог одређује, не ја. Када сам, пре 50 година, стидљиво кренуо у овај занат, нисам могао да будем сигуран на шта ће све то испасти. Наравно да сам о многим стварима водио рачуна, у неким тренуцима био и врло тврдоглав. Ту пре свега мислим на музику. Нипошто нисам хтео да изневерим свог првог учитеља, покојног чика Обрена Пјевовића, који је заслужено добио улицу у Мрчајевцима, а заслужио је и много више од тога, и који ми је говорио: "Миро, немој никад да побегнеш од себе." За моје из Мрчајеваца, увек сам остао њихов Миро.

Колико су ваше песме аутобиографске?

- Није ниједна! Један сам од ретких певача који никад није поручивао песму или текст.

Свих ових 50 година само сам реаговао на понуду. Неко ти понуди текст песме, нека те пипне, нека не. Оне које су ме пипнуле сам одабрао. Али, ниједну нисам поручио.

А је ли се ипак сакрило у некој од њих, случајно, и нешто аутобиографско?

- Искрено говорећи, јесте! Рецимо у песми "Божанствена жено". Ако хоћемо, све моје завичајне песме су такве.

Шта не знамо о вама?

- Ако се пола века бавиш занатом у јавном простору, тешко да може нешто да промакне што већ није познато. Ето, можда, да сам се као гимназијалац, рецимо, бавио гимнастиком.

Играо сам и фудбал код мене, у мом Орловцу, месном клубу из Мрчајеваца. Иначе, он је најстарији сеоски клуб у Србији и лане је прославио 90 година постојања. Наравно, кад год могу, одем да их обиђем. Обожавам и кошарку, тенис, уопште спорт као категорију.

Фото Г. Чворовић

Јесу ли била лепша она времена када сте почињали или ова данас?

- Не бих их ја тако делио, на лепша и ружнија. У она времена, када сам улазио у овај занат, мање се имало, али је било веселије и опуштеније. Сад се све претворило у неку јурњаву и фрку. Стално фали времена.

Да ли је ово време које се данас дешава у свету за песму?

- Ако је икад било, сад је! Песма је бар та која те за тренутак измести из ове планетарне будалаштине, у сваком погледу, од болести до ратова. Имам 72 године, нисам запамтио веће планетарно лудило од овога што нам се у последње време догађа. Запамтио сам и Кубанску кризу, и Хладни рат, и Вијетнам, и економске кризе, али овако није било.

Како проводите време?

- Претпостављам, као и сви други. Ништа у мом животу није другачије од обичног света. То значи да можете да ме сретнете у пошти да плаћам рачуне, на пијаци или у биоскопу. Живим најнормалније.

Фото Г. Чворовић

БАЛ НА СЕНИ

ТРАДИЦИОНАЛНО, као и сваке године, париски Срби су Светосавски бал прославили крстарењем бродом на Сени, уз свечану вечеру, балску, шансоњерску и српску народну музику, у организацији Петра и Лидије Гојковић испред Савеза Срба Француске. Као и увек, било је плеса, а у балским хаљинама повело се и коло.

БЕЗ ВИШКА ИНФОРМАЦИЈА

ИЛИЋ нам с поносом показује свој мали мобилни телефон, старије генерације, без великог екрана, који не припада категорији "паметних телефона" и служи само за телефонирање.

- Трудим се по сваку цену да избегнем вишак информација - објашњава прослављени естрадни уметник.

Препоручујемо

Познати

0 0

ИЛИЋ О УЧЛАЊЕЊУ У ПАРТИЈУ Мајка се прекрстила: "Куку, црни сине!" Мислио сам: "Какве везе вера има с тим?"

13. 11. 2022. у 08:29

Познати

0 0

КОМШИЈЕ О ИЛИЋУ: "Моја жена га пијаног довукла кући, био је незгодан док је пио"

09. 11. 2022. у 14:38

Познати

0 5

СЛОБОДАН САМ САМО У МРЧАЈЕВЦИМА: Мирослав Илић о 50 година каријере, рођенданском концерту, дружењу са колегама...

16. 10. 2022. у 14:30

Познати

0 0

ПРЕД ИКОНОМ САМ ПРЕСТАО ДА ПИЈЕМ Илић искрено о кафанским данима: "Алкохол је правио од мене нешто што нисам"

03. 10. 2022. у 08:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације