ЂОРЂЕ ЈЕ БИО ПОЛУБОГ: Оливера Балашевић у сузама проговорила о покојном супругу и новој књизи

СУПРУГА покојног Ђорђа Балашевића, Оливера, издала је књигу "Планета двориште" о свом детињству.

Архива

Она је говорила о књизи и открила како је Ђорђу саопштила да је пише.

- Сећам се свих тренутака. 40 година размењујемо идеје, ставове, емоције, страсти и то не долази тако "сад ми је то кликнуло". Када би ми нешто заличило, ја бих деци испричала причу из свог одрастања. Они би рекли "као филм да гледам, зашто ти то не запишеш", а он, он би рекао:

Мораш бити јако стрпљива, ти си нестрпљива, помоћи ћу ти, али мораш бити стрпљива. Рука која ме чувала на рамену 40 година, није ме застрашивала.

Увек ме је подржвао, рука је и даље ту. Бреме које сам понела, које је и овако и онако, се и додељује особама које полете превисоко. Присећајући се ситуација, у овим годинама, и као мајка и као бака, моја мајка је била самохрана, биле су ситуације на моменте врло тешке.

Када сам се нашла у опису једне њене ситуације, несретне љубави, у коју је пристигла из дома за ратну сирочад из Ковачице, та предрасуда је успела да је раздвоји од љубави, он син јединац, она слепица из дома. Пишући ту ситуацију у којој сам се нашла, као мајка и другог детета, описивала сам ситуацију да сам окренула број, надала сам се да ће се јавити мој отац.

Ја сам се искрено надала, надала сам се да ће му када у локалном листу "Зрењанин", кад буде видео слику девојчице са 6 медаља, зато сам изабрала гимнастику, јер сам мислила да излази у новинама име спортисте. Мислила сам да ће када види ту слику или матурску слику, или када види слику из "Арене" или "Тв ревије", да ће му сигурно камен у грудима бар мало напукнути.

Како се то није десило, пишући тај део у својој књизи, како сам се охрабрила да начиним тај корак. Назвала сам га, представила се својим старим именом и новим презименом, објаснила му, желела сам да га информишем и о две унуке. Пауза је дуго трајала, после неког времена, са друге стране, изговорио је "Погрешили сте".

Отишла сам то да прочитам Ђорђу, да ли је то толика мука, да ли је довољно јасно. То није лако, Ђорђе је полубог. Начин како је он баратао емоцијама у оном најфинијем смислу, требало је доћи пред њега, дрхтати пред змајем, требало је то прочитати. Зацрвенео ми се носић као Рудолфу, он је рекао:

"Па ја то не знам, ниси ми никад рекла да си га назвала". То је део живота, муке, нисам то рекла ни мами. То је та моја чежња и жеља да се ствари послажу као нека разрешилица. Он је пустио сузу и рекао: "Мислио сам да је то тебе прошло". Више сам тај крст вукла него што сам га носила, нисам му дала да превагне. Због тога ме највише поштовао - говорила је Оливера.

- Ова књига је прича о победницима без церемоније доделе медаља. Њих је јако пуно, они то носе стоички, као и моја мама, која ме је то научила и формирала - рекла је Оливера и открила како је добила греду на којој је вежбала гимнастику:

- Ситуација након другог укора у првом разреду због недисциплине. Била сам хиперактивно дете. Враћајући се са разговора на који је моја мама била позвана од учитељице, где ми је у септмебру уписан укор у књижицу, она читавим путем није проговорила ни реч. После је проговорила, гласом као да долази са другог света: "Види Оља, ако ми још нешто будеш направила, Бегеј ће те носити". То поподне кад сам се враћала из школе, на дворишту ме сачекала греда. То је за мене била најлепша играоница. "Мама, мама, али ми имамо греду, одакле нам?" Она се окренула од шпорета: "Хајде, хајде, једи, па ћеш на греди научити звезду".

- Знаш да радим код апотекара, само једном видим преко моста, Бегеј нешто носи, видим греда. Спала са шлепа, ђаво ће је знати. Погледам лево, десно, изујем ципеле, уђем у Бегеј, пустим се њиме, дохватим је, извучем је на обалу, мало се осушим, и тако, ето ти греда. До тада нисам знала да моја мама зна да плива. - рекла је Оливера.

Једном приликом Ђорђе ју је замолио да са њим на сцени заплеше уз "Лалошки валц":

- "Хајде, ти и ја, ти знаш кореографије". Уловио ме је на изазов. Мислила сам да ће заборавити, кад буду овације, публика. До једног тренутка кад је кренуо инструментал, он силази, пружа руку, сад нема назад. Пружила сам руку и закорачила, и два - три корака, ставила сам руку на његово раме, он је то фино одрадио, окренуо ме, и спустио према седишту да сиђем са сцене. Кад ме окренуо том аудиторијуму, силазећи сам промашила степеник. Завршило се то: "Шта пише на улазници, имаш ли неке примедбе?" - питао је. "Никад више ти нећу рећи", рекла сам. То је био тренутак сазнања његове позиције и са чим се он то, не само игра, већ и бори. Шта је његов таленат и капацитет.

Открила је и како је Ђорђе вратио стан који је могао наследити од свог оца:

Пре неки дан женица мојих година, долази и каже "Потписала сам решење о пензији. Први радни дан у општини дошао је Ђоле да врати кључеве од стана." Ми смо живели у стану Ђолетовог оца, који је он добио преко дипломатије. Ми смо прешли овде, у кућу код баке, Ђоле је тад рекао, то је била 1988. година: "Тата је умро, знаш, мислио сам да тај стан, 118 квадрата, да ми то вратимо." Рекла сам како другачије, молим те. Не будеш ли вратио, не враћај ми се на очи". Та жена долази да каже: "Ми се тога сећамо, да врати кључеве од стана. Сви смо остали у чуду. То је најлепши тренутак у мом стажу, у мојој каријери - открила је Оливера на Курир ТВ.

Препоручујемо

Познати

0 3

"НАС ДВОЈЕ НИКАД НИСМО ПРЕСТАЛИ ДА БУДЕМО ЈЕДНО!" Оливера Балашевић и даље неутешна након смрти вољеног супруга

23. 06. 2021. у 21:55

Познати

1 5

НИШТА НЕ МОЖЕ ДА ПРОЂЕ БЕЗ ЊЕГА: Алекса Балашевић о оцу - "Рекао сам мајци да ми недостаје - она ми је рекла да ћу га поново видети"

21. 06. 2021. у 12:19

Познати

0 4

ДАРА БУБАМАРА ЋЕ НАПИСАТИ КЊИГУ О СВОМ ЖИВОТУ: Оливера Балашевић ће помоћи певачици - све ће открити, много њих треба да се плаши

06. 06. 2021. у 21:57

Култура

0 1

БАЈКОВИТО ПУТОВАЊЕ НА "ПЛАНЕТУ ДВОРИШТЕ": На Летњој позорници на Палићу представљена књига Оливере Балашевић

05. 06. 2021. у 21:30

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације