ХРАБРОСТ И ПРКОС У ОКУ КАМЕРЕ: У оквиру "Дана Белгорода у Београду" творена изложба руских и фоторепортера "Вечерњих новости" (ФОТО)

ИЗЛОЖБА фотографија под називом "Јуче Београд. Данас Белгород. Крвави траг НАТО" јуче је отворена у Руском дому, у оквиру дводневне манифестације "Дани Белгорода у Београду".

Foto: Zoran Jovanovic

Црно-беле слике осветљавају судбине два града, која су повезана не само истим именом, већ и сличним страдањима. Изложба представља паралелу између страдања Београда током НАТО агресије 1999. године и Белгорода, који 25 година касније проживљава свој пакао под украјинским гранатама.

Слике Београда из 1999, када су НАТО бомбе рушиле мостове, куће, школе, болнице, својим објективима, ток 78 дана агресије, "ухватили" су садашњи и бивши фото-репортери "Вечерњих новости" и оне су изложене уз фотографије разореног Белгорода које је снимио руски фотограф Сергеј Вењавски.

- Наши народи доживели су велике трагедије - рекао је Николај Рјапухин, одборник Скупштине града Белгорода. - Ви сте имали распад СФРЈ, а ми СССР. Не би било довољно 1.000 фотографија да се представе све несреће руског и српског народа. Нико, нажалост, не може да врати погинуле. Њих треба увек да се сећамо. Млади треба да виде ове слике, да би спознали како неопрезни поступци могу да доведу до великих трагедија.

Аутор фотографија из Белгорода, руски фото-репортер Сергеј Вењавски, иако није дошао на скуп у Београд, послао је поруку:

- У претходне две године прошао сам готово све територије које се налазе непосредно до фронта. И највише ме је импресинирао непоколебљиви дух локалног становништва. Они се не предају и настављају да живе. "Ми живимо и живећемо" је и главна порука ове изложбе.

Ова изложба је пролетос, поводом 25 година од НАТО агресије на СРЈ, представљена у Москви, а очекује је и представљање у Белгороду.

Foto: Zoran Jovanovic

 

- Белгород и Београд, као и Русију и Србију везују дубоки историјски и братски корени. На страницама историје, нажалост, исписали су и тешке дане. То су они црни дани над два бела града, али и истовремено дани пркоса, борбе, отпора, који су, ма колико били тешки, увек водили у победу. О томе сведоче фотографије Сергеја Вењавског, садашњих и некадашњих фото-репортера "Вечерњих новости" Драгана Миловановића, Игора Маринковића, Зорана Јовановића, Николе Фифића, Алексе Станковића, Милоша Цветковића и колеге из Танјуга Рада Прелића. То су фотографије које сведоче патњу, стрепњу, храброст и што је најважније - истину. Истину која је често тешко достижна, али која као дете времена увек пронађе свој пут до видела ма колико је оружја и моћи уперено у њу и против ње - рекла је Јелена Матијевић, уредник рубрике Репортаже у "Вечерњим новостима".

Манифестацију "Дани Белгорода у Београду" је благословио митрополит врањски Пахомије, а у име градоначелника Белгорода, Дмитриј Разумов уручио је специјално признање Небојши Кузмановићу, директору Архива Војводине за неговање веза српског и руског народа. Уследила је промоција двојезичне изузетно вредне књиге групе аутора "Срби у Белогорју и Русији, нераскидиве историјске и културне везе". Она говори како су се многе српске породице, у различитим историјским периодима, одселиле у Русију, где су имале значајну улогу у духовном, војном и државном животу. Почевши од 17. века, па и данас, њихове судбине су нераскидиво повезане са Белгородом.

Foto: Zoran Jovanovic

- Мало људи зна да на простору данашње Украјине, а бившег Руског царства, има много Срба и њихових потомака - рекао је Кузмановић. - Пре две године у Архиву Војводине направили смо изложбу о сеоби Срба у Руско царство. Тада нисмо знали да у белгородском крају живи велики број потомака Срба. У марту ове године путовао сам у Белгород, на отварање изложбе. Тада сам упознао директора Белгородског архива. Изненадио сам се кад ми је рекао да се зове Павел Суботин и да је пореклом Србин. Одлучио сам да направимо књигу о руско-српским коренима.

Истичући да у књизи има много лепих прича о Србима или Русима српског порекла, Кузмановић је међу знаменитим личностима издвојио песника и фолозофа Николаја Станкјевича (1813-1840).

- Било би довољно да смо само о њему написали књигу - рекао је директор Архива Војводине. - Живео је свега 27 година, али његова слава никада није престајала. Био је један од иницијатора искрене руске мисли која је разумевала традицију. Његове мисли су следили Бакуњин, Достојевски, Толстој, Тургењев и многи други.

Foto: Zoran Jovanovic

Имена митрополита Теодосија из Вршца, архиепископа Петра (Смелића), презимена Хорвата, Дука и многих других Срба, важан су део белгородске историје.

Професор и теолог Милана Бабић је нагласила да су се Срби временом асимиловали, али су сачували аутентичну српску слободарску мисију.

- Има много српских трагова у белгородској области - рекао је др Ранко Гојковић. - Срби су били ктитори најстаријих храмова у тим крајевима, а допринели су развоју руске империје. Белгород је био гранично подручје, а у то време Срби су били граничари у Аустроугарској царевини. Под великим притиском католичења, врхунски српски кадар је прешао у Русију и оставио неизбрисив траг.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације