НАКЛОН ЗА НОЛЕТА СА МАЈОРКЕ: Палма, Манакор и Порто Кристо, оазе највећег балеарског острва, завичаја тенисера Надала

Збогом, Мајорко. Тим речима обраћа се носталгично обали, гледајући кроз прозор аутобуса који води на аеродром, девојка из унутрашњости Европе, с ранцем на леђима, док у друштву неколико другарица маше ка морском пространству. Одлазе, после бајковитог викенда проведеног на Палми, у неке друге, мање привлачне, континенталне крајеве.

Фото: Горан Чворовић

Неки ће се можда изненадити да Мајорка није сва као туристичка разгледница, што правим авантуристима само представља додатну чар. Има овде и земљорадника на пољима, сточара око својих стада испод маслињака, оронулих фасада и старомодних дућана. Оног обичног, свакодневног живота. Некима су околна острва Менорка и Ибица, можда, лепше.

Али, за срећу је потребно мало. Ту су благодети мора, бескрајни низ палми, рајске плаже, питома клима, укусна храна, богато архитектурално наслеђе и гостопримљиви људи. Довољно да човек пожели да се овде настани.

Има их таквих, из централних делова Европе, све више. Нарочито се овде досељавају Британци, као и Немци који представљају седам одсто сталног становништва, због чега Мајорку у шали називају "седамнаестом немачком државом". Три и по милиона Немаца и око два и по милиона Британаца одмарају се на Мајорци сваке године.

Из Француске се у последње време на највеће Балерарско острво преселило десетак хиљада људи. Има и доста оних који радну недељу проводе у париској вреви, а продужене викенде у палминој сенци. Авионе, који лете два сата, користе као аутобусе. Њихово искуство потврда је да све више на маргинама либералног капитализма постоје они који повишицу данас пре траже у слободном времену, него у новцу.

Живе овде и имућнији пензионери са све четири стране планете, који имају све време овог света и радо ту проведу остатак живота. Мајкорку, у огромном броју током целе године посећују и туристи са свих континената. Оствро с око милион становника, годишње походи двадесет пута више људи. Туризам представља половину БДП Балеара. У хотелима који ничу као печурке налазе све погодности ол инклузив одмарања.

 Насупрот неприступачном планинском масиву Трамунтане на северозападу на ком застаје дах и где зими уме итекако да заснежи, на југу се у заливу сместио главни град Палма де Мајорка, са својих око пола милиона становника који поносно говоре мајорчански дијалект проистекао из каталонског, али и "кастиљански", односно шпански језик. Сви јавни написи су двојезични. Енглески је већ друга прича. Намерник, као и свугде у Шпанији, мора да се мало помучи, док се не споразуме с љубазним, али језиком патриотски настројеним домаћинима.    

У Палми, река туриста истражује чари уских камених улица старог језгра, обилази краљевску палату Алмудаина, ремек-дело готске архитектуре палату Ла Лођа, хамам као једно од последњих арапских трагова, чувену катедралу Ла Сеу чија је градња започела 1229. године, другу најдужу у Шпанији, са 109 метара, иза оне у Севиљи, чију унутрашњост је у свом шарено-стакластом стилу редизајнирао славни архитекта Антони Гауди. Ђаци из школе под будним оком наставника физичког уче вештину успињања уз оближње зидине, изнад луке с прескупим јахтама.

Може се отићи и у Фондацију Миро или Музеј савремене уметности Ес Балуард у коме могу да се погледају дела Пикаса, Сезана, Мироа, Гогена, Магрита. Две туристкиње из Финске мере издржљивост на зимске топлотне таласе. Спортски настројени возе кајак, скачу са стена или плове тиркизним водама.

Ниже, још јужније, аутопутем, или железничком пругом, свеједно, модерним аутобусима или савременим композицијама, сат касније стиже се у "Надалов град" Манакор. Много је мање ту гламура. Индустријско место, ниске куће запуштених прочеља, уске улице, подневни мир. Али, нека топлина избија из људи и зидова, после густе и хладне јутарње магле. На помен Новака Ђоковића, српском новинару овде, у знак поштовања, климну главом и ставе руку на своје груди. Тенис, и прави шампиони, овде су светиња.

Ту, међу педесетак хиљада душа, свако сваког зна. Дан траје тачно 24 сата. Ни минут мање. Све се одвија полако. Кафица на главном градском тргу око цркве убија време. Да је глобализам, подсећа само цена од два евра. Све друго практично је јефтиније.

Цела шунка кошта само тридесет. А локални специјалитет, кобасица собрасада, прсте да полижеш. Шта тек рећи за преукусно и будзашто воће и поврће које зри на сталном сунцу? На изласку из града, на зиду аутобуске станице парола против НАТО и комунистички срп и чекић. Радничка брига је свугде иста.

Иако у Манакору има своју велику тениску академију, Рафаел Надал више не живи ту. Преселио се десетак километара даље, на обалу, у месташце Порто Кристо које скромношћу  неодољиво на први поглед подсећа на предграђа градова с грчког Халкидикија. Али, плаже у калама освајају и највеће скептике.

Кућа краља Ролан Гароса у пуристичком стилу модерног дизајна тек благо се помаља из крајолика, иако се налази на простору од 1,7 хектара и има 1.200 квадратних метара, с директним изласком на море. Ту је укотвљен и Надалов металносиви катамаран, којим испловљава у потрази за миром и тишином, мада га, тог мира, и у Порто Кристу има у изобиљу. У близини сада живе и његови родитељи.

На тераси једне од градских кафана, они којима је славни тенисер само обичан комшија, лагано испијају пиво и лимончело. Одатле се брзо стиже до четири гротла чувене пећине Драх, кроз чије сталактите и сталагмите пут води у дубину ка подземном језеру дугом чак стотинак метара, једном од најдужих на свету, по коме у светлећим гондолама плове музичари изводећи класичну музику још од 1935. године.

Горе, на површини, ових дана, море тек хладњикаво, као обичних, кишних, летњих дана на Јадрану. За крај новембра, душу дало да се смоче ноге. На тренутак, у бермудама и мајицама кратких рукава, на благом поветарцу, човек лако заборави у ком се годишњем добу на овом острву задесио.

ИМАЛИ И КРАЉЕВСТВО

Мајорка је била настањена још у праисторијском добу, а онда су је освајали Римљани, Византинци, Вандали, Франци, Маври, Каталонци. Постојало је, чак, и независно Мајорчанско краљевство од 1276. до 1344. године.

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Фото: Горан Чворовић

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације