Репортаже

РАДИ ДА ПОМАЖУ ЗЕМЉАЦИМА У ЛИВНУ И ГРАХОВУ: Јубиларно 15. дружење Крајишника код Новог Сада (ФОТО)

Рада Шегрт

27. 11. 2024. у 22:15

Лепших крајева можда има, али дражих нигде. Овим речима Меше Селимовића описују Ливњани и Граховљани који живе у Србији разлоге свог окупљања једном годишње у Бачком Јарку код Новог Сада.

РАДИ ДА ПОМАЖУ ЗЕМЉАЦИМА У ЛИВНУ И ГРАХОВУ: Јубиларно 15. дружење Крајишника код Новог Сада (ФОТО)

Тако већ 15 година узастопно, оживљавају сећање на свој завичај у селима испод Динаре, Шатора и Старетине, којa су они, њихови родитељи и дедови морали принудно да напусте кад је доњим Ливањским и Граховским пољем гранатама злогласно захучала „Олуја“ хрватске војске. Сећања су им болна, али не желе да забораве крај у којем су рођени, одакле су потекли, где су јутра најсвежија, небо најплавље, где је најхладније кад пуше буре, а лето мирише на смиље и покошено сено.

Први пут на ово вече дошао је Вукосав Вук Коњикушић, који је из Бојмуната код Ливна отишао као дечак од 11 година. Да би се сада срео с рођацима и пријатељима из детињства, од Краљева где живи, путовао је скоро 250 километaра.

- Вече је било емотивно путовање, сусрет са родбином и пријатељима из младости, са много разговора и смеха. Али и прилика да размислим о томе шта се променило у мом родном крају, како се обликују сећања и како се стварају нови светови у местима где сада живе Ливњаци и Граховљани. И данас осећам дубоку повезнаост са родним крајем, иако више није исти као пре. Ливањско поље и људи који су остали тамо су део мог идентитета. Обилазак родног краја је препун носталгије, мирис земље, звуци, пејзажи, све ме подсећа на детињство и безбрижно време – преноси Коњикушић.

Међу земљаке је са далеког пута, из Грахова, стигла и недавно изабрана начелница општине Смиљка Радловић. Они који су јој дали поверење много јој верују, јер је једина на овој функцији која тамо и живи с породицом. Није донела много лепих вести, али је позвала земљаке на сарадњу.

- Нажалост, Босанско Грахово је једна од најсиромашнијих општина у оним крајевима. Зато позивам све оне који својим идејама, знањем, струком или финансијама могу да помогну, да се удруже са нама који тамо живимо, да оживимо наш град и да створимо повољније услове за живот – апеловала је начелница и објаснила – Кандидовала сам се за ову функцију баш због лошег стања. Ми који смо тамо схватили смо да више не треба да се делимо и свађамо, већ да се ујединимо и одредимо заједнички правац којим треба да идемо како би свима било боље.

POGLEDAJ GALERIJU

У Удружењу Ливњана и Граховљана, које организује ово дружење, поносни су што никада за 15 година није било ружне сцене на овом својеврсном крајишком прелу уз причу, песму, коло и гусле. Ливњани и Граховљани окупљају се под слоганом „Чувајмо завичај од заборава“, по узору на игранке, прела и зборове у Иветића гају, Црном Лугу, Врбици, Пеуљима, Грахову, Губину, Боровачи и другим местима где су ишли љихови очеви и други преци. Нимало није случајно што се састају у Војводини, јер су овде Крајишници масовно долазили после свих ратова, Првог, па Другог и на крају после „Олује“. Плодна равница пружила је све услове да се овде створи нови дом, али ни стари не заборави. Зато је подршку својим грађанима, комшијама и пријатељима и овај пут дао Младен Зец, председник општине Темерин, а благослов месни свештеници. Позив земљацима да се окупе и догодине упутио је председника Управног одбора Завичајног удружења Ливњана и Граховљана млади Александар Јојић, граховског породичног порекла.

ЗАХВАЛНОСТ „НОВОСТИМА“

Уз захвалност на подршци општини Темерин, Месној заједници Сириг и бројним спонзорима Завичајно удружење Ливњана и Граховљана захвално је и медијима који их прате, а међу њима су, свакако, и „Вечерње новости”, које доносе извештаје и репортаже из њиховог краја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

МУКЕ ЗА ПУТИНА ЗБОГ СУ-57: Боље би му било да се не петља са Западом изван Украјине

Свет

0 12

МУКЕ ЗА ПУТИНА ЗБОГ СУ-57: "Боље би му било да се не петља са Западом изван Украјине"

НАКОН готово три године рата у Украјини, ескалација иностраних санкција наметнутих руској индустрији коначно има приметан утицај на напоре Москве за модернизацију, пише британски Телеграф.

28. 11. 2024. у 08:08

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 8

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

ЖИВЕЛА ЧАК 122 ГОДИНЕ: Шта је најстарија жена конзумирала сваки дан

Панорама

0 0

ЖИВЕЛА ЧАК 122 ГОДИНЕ: Шта је најстарија жена конзумирала сваки дан

ИСХРАНА може утицати на сваки аспект наших живота, па тако и на дуговечност

27. 11. 2024. у 20:07

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ ОДРЕЂУЈЕ БУДУЋНОСТ: Велики међународни скуп о модерној српској историографији данас и сутра у Дому војске у Београду

Репортаже

0 0

ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ ОДРЕЂУЈЕ БУДУЋНОСТ: Велики међународни скуп о модерној српској историографији данас и сутра у Дому војске у Београду

ИСТОРИЈА је опасна наука када се злоупотребљава у политичке сврхе, од злоћудног креирања јавног мњења и против целих народа до оправдања војне агресије на њих, што су Срби осетили крајем 20. и почетком 21. века.

28. 11. 2024. у 07:30

ЧУВАЈУ БАШТИНУ, ОДОЛЕВАЈУ ИЗАЗОВИМА: У Галерији науке и технике САНУ 29. новембра округли сто о животу Срба у Северној Македонији

Репортаже

0 0

ЧУВАЈУ БАШТИНУ, ОДОЛЕВАЈУ ИЗАЗОВИМА: У Галерији науке и технике САНУ 29. новембра округли сто о животу Срба у Северној Македонији

ОДБОР за проучавање националних мањина и људских права Српске академије наука и уметности (САНУ) и Српски културно-информативни центар "Спона" из Скопља, организују округли сто "Живот Срба у Северној Македонији: историјат, изазови и перспективе" који ће се одржати сутра у Галерији науке и технике САНУ.

28. 11. 2024. у 06:15

СВОЈУ ИСТОРИЈУ ХРВАТИ ТЕМЕЉЕ НА СРПСКОМ КНЕЗУ: Удружење избеглих, прогнаних и угрожених тражи повратак крстионице кнеза Вишеслава из Сплита

Репортаже

0 21

СВОЈУ ИСТОРИЈУ ХРВАТИ ТЕМЕЉЕ НА СРПСКОМ КНЕЗУ: Удружење избеглих, прогнаних и угрожених тражи повратак крстионице кнеза Вишеслава из Сплита

УДРУЖЕЊЕ избеглих, угрожених и прогнаних лица Србије упутило је Министарству културе, Министарству иностраних послова, Влади Србије и Српској православној цркви иницијативу да се крстионица кнеза Вишеслава из Археолошког музеја у Сплиту врати Србији, јер је била намењена српском средњовековном владару.

27. 11. 2024. у 07:00

АРХИТЕКТА МИЛОШ УШЉЕБРКА ПРОНАШАО НАЧИН ДА У ОКВИРУ СВОЈЕ СТРУКЕ ПОМАЖЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ: Пројектује српске културне центре за сународнике

Репортаже

0 17

АРХИТЕКТА МИЛОШ УШЉЕБРКА ПРОНАШАО НАЧИН ДА У ОКВИРУ СВОЈЕ СТРУКЕ ПОМАЖЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ: Пројектује српске културне центре за сународнике

СРПСКИ културни центри (СКЦ) у Глини, Грачацу, Пакрацу и Славонском Броду, још један који се гради у Осијеку, будући у Петрињи и у Двору на Уни, галерија у Пули и Друштвени дом у Жегару, све ове објекте, подигнуте последњих година на радост Срба у Хрватској, пројектовао је млади архитекта Милош Ушљебрка. А, кад смо га питали одакле је, одговара да је истовремено и из Београда и из Жегара у Далмацији.

26. 11. 2024. у 13:17

СРПСКИ МАНАСТИРИ ОСВЕТЛИЛИ УНЕСКО: Изложба о Дечанима, Грачаници, Пећкој патријаршији и Богородици Љевишкој у Паризу (ФОТО/ВИДЕО)

Репортаже

0 1

СРПСКИ МАНАСТИРИ ОСВЕТЛИЛИ УНЕСКО: Изложба о Дечанима, Грачаници, Пећкој патријаршији и Богородици Љевишкој у Паризу (ФОТО/ВИДЕО)

Светлост којом сија овај град као драгуљ историје и културе читавог европског континента, по свему судећи, иста је она тиха светлост којом горе дечанска кандила и којом сијају Високи Дечани, како православним Србима, тако и целом цивилизованом свету.

26. 11. 2024. у 11:57