Репортаже

ЧУВАЈУ БАШТИНУ, ОДОЛЕВАЈУ ИЗАЗОВИМА: У Галерији науке и технике САНУ 29. новембра округли сто о животу Срба у Северној Македонији

Ј. Матијевић

28. 11. 2024. у 06:15

ОДБОР за проучавање националних мањина и људских права Српске академије наука и уметности (САНУ) и Српски културно-информативни центар "Спона" из Скопља, организују округли сто "Живот Срба у Северној Македонији: историјат, изазови и перспективе" који ће се одржати сутра у Галерији науке и технике САНУ.

ЧУВАЈУ БАШТИНУ, ОДОЛЕВАЈУ ИЗАЗОВИМА: У Галерији науке и технике САНУ 29. новембра округли сто о животу Срба у Северној Македонији

Скуп почиње у 10 часова, а поздравним речима отвориће га председник Одбора академик Тибор Варади и програмски директор "Споне" Милутин Станчић.

Округли сто подељен је у пет целина у којима ће бити речи о правно-политичком и социоекономском положају наших сународника у Северној Македонији, средњовековној култури Срба на подручју које данас припада овој држави, о образовним центрима и културној размени са Србијом од друге половине 19. века до данас, о документима, личностима и ствараоцима у културном развоју Јужне Србије и Скопља од 1912. до 1941. као и о српској историјској традицији, народном говору и топонимима у данашњој Северној Македонији од 19. века до данас.

ПОДВИЖНИЦИ "ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ"

У ОКВИРУ округлог стола биће уприличено и представљање рада и деловања СКИЦ "Спона" који постоји 19 година, а већ деценију се бави хуманитарним радом и помагањем нашим сународницима у Северној Македонији и на Косову и Метохији. Управо због свог хуманитарног рада, али и као једном од стожера окупљања наших сународника у Северној Македонији "Спони" је додељена сребрна плакета "Вечерњих новости" за 2023. у нашој традиционалној акцији "Најплеменитији подвиг године".

У 16 реферата, колико ће их изложити стручњаци из различитих области, говориће се о стању и изазовима опстанка, деловања и постојања српске заједнице као и о облицима образовања на српском језику у Северној Македонији, о заштити и стању српске средњовековне културне баштине, о 140 година од оснивања Српске мушке гимназије у Скопљу, али и о знаменитим појединцима попут композитора српско-византијске музичке традиције 14. и 15. века Исаије Србина, архитекте Јосифа Михаиловића, оснивач модерног Скопља, као и о српском народном говору на подручју Вардарске Македоније...

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

Свет

7 81

СРАМНЕ РЕЧИ АНГЕЛЕ МЕРКЕЛ У МЕМОАРИМА: Ево шта је написала о бомбардовању Србије, ратовима и Западном Балкану

СА МНОГО помпе, у књижаре су стигли мемоари бивше немачке канцеларке Ангеле Меркел под насловом „Слобода“. У њима се на неколико места спомињу Србија и Западни Балкан.

26. 11. 2024. у 17:09

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

Свет

0 8

(МАПА) РУСИ НАПРЕДУЈУ У ТОРЕЦКУ: Огласио се Пушилин, жестоке борбе воде се за град (ВИДЕО)

ЈЕДИНИЦЕ руске војске напредују у Дзержинску (украјински назив за Торецк), јавио је на Телеграм каналу шеф ДНР Денис Пушилин.

24. 11. 2024. у 18:59

ЖИВЕЛА ЧАК 122 ГОДИНЕ: Шта је најстарија жена конзумирала сваки дан

Панорама

0 0

ЖИВЕЛА ЧАК 122 ГОДИНЕ: Шта је најстарија жена конзумирала сваки дан

ИСХРАНА може утицати на сваки аспект наших живота, па тако и на дуговечност

27. 11. 2024. у 20:07

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ ОДРЕЂУЈЕ БУДУЋНОСТ: Велики међународни скуп о модерној српској историографији данас и сутра у Дому војске у Београду

Репортаже

0 0

ТУМАЧЕЊЕ ПРОШЛОСТИ ОДРЕЂУЈЕ БУДУЋНОСТ: Велики међународни скуп о модерној српској историографији данас и сутра у Дому војске у Београду

ИСТОРИЈА је опасна наука када се злоупотребљава у политичке сврхе, од злоћудног креирања јавног мњења и против целих народа до оправдања војне агресије на њих, што су Срби осетили крајем 20. и почетком 21. века.

28. 11. 2024. у 07:30

РАДИ ДА ПОМАЖУ ЗЕМЉАЦИМА У ЛИВНУ И ГРАХОВУ: Јубиларно 15. дружење Крајишника код Новог Сада (ФОТО)

Репортаже

0 2

РАДИ ДА ПОМАЖУ ЗЕМЉАЦИМА У ЛИВНУ И ГРАХОВУ: Јубиларно 15. дружење Крајишника код Новог Сада (ФОТО)

Лепших крајева можда има, али дражих нигде. Овим речима Меше Селимовића описују Ливњани и Граховљани који живе у Србији разлоге свог окупљања једном годишње у Бачком Јарку код Новог Сада.

27. 11. 2024. у 22:15

СВОЈУ ИСТОРИЈУ ХРВАТИ ТЕМЕЉЕ НА СРПСКОМ КНЕЗУ: Удружење избеглих, прогнаних и угрожених тражи повратак крстионице кнеза Вишеслава из Сплита

Репортаже

0 20

СВОЈУ ИСТОРИЈУ ХРВАТИ ТЕМЕЉЕ НА СРПСКОМ КНЕЗУ: Удружење избеглих, прогнаних и угрожених тражи повратак крстионице кнеза Вишеслава из Сплита

УДРУЖЕЊЕ избеглих, угрожених и прогнаних лица Србије упутило је Министарству културе, Министарству иностраних послова, Влади Србије и Српској православној цркви иницијативу да се крстионица кнеза Вишеслава из Археолошког музеја у Сплиту врати Србији, јер је била намењена српском средњовековном владару.

27. 11. 2024. у 07:00

АРХИТЕКТА МИЛОШ УШЉЕБРКА ПРОНАШАО НАЧИН ДА У ОКВИРУ СВОЈЕ СТРУКЕ ПОМАЖЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ: Пројектује српске културне центре за сународнике

Репортаже

0 17

АРХИТЕКТА МИЛОШ УШЉЕБРКА ПРОНАШАО НАЧИН ДА У ОКВИРУ СВОЈЕ СТРУКЕ ПОМАЖЕ СРБИМА У ХРВАТСКОЈ: Пројектује српске културне центре за сународнике

СРПСКИ културни центри (СКЦ) у Глини, Грачацу, Пакрацу и Славонском Броду, још један који се гради у Осијеку, будући у Петрињи и у Двору на Уни, галерија у Пули и Друштвени дом у Жегару, све ове објекте, подигнуте последњих година на радост Срба у Хрватској, пројектовао је млади архитекта Милош Ушљебрка. А, кад смо га питали одакле је, одговара да је истовремено и из Београда и из Жегара у Далмацији.

26. 11. 2024. у 13:17

СРПСКИ МАНАСТИРИ ОСВЕТЛИЛИ УНЕСКО: Изложба о Дечанима, Грачаници, Пећкој патријаршији и Богородици Љевишкој у Паризу (ФОТО/ВИДЕО)

Репортаже

0 1

СРПСКИ МАНАСТИРИ ОСВЕТЛИЛИ УНЕСКО: Изложба о Дечанима, Грачаници, Пећкој патријаршији и Богородици Љевишкој у Паризу (ФОТО/ВИДЕО)

Светлост којом сија овај град као драгуљ историје и културе читавог европског континента, по свему судећи, иста је она тиха светлост којом горе дечанска кандила и којом сијају Високи Дечани, како православним Србима, тако и целом цивилизованом свету.

26. 11. 2024. у 11:57