КАРЛОВАЧКИ ЗАВЕТ НАШ ЈЕ СПАС ОД ИСКУШЕЊА: Међународном научном конференцијом Богословија "Арсеније Сремац" обележава 230 година

У БОГОСЛОВИЈИ Светог Арсенија у Сремским Карловцима, дому у којем се 230 година проповеда и исповеда Божје слово, те школује и васпитава будуће свештенство Српске православне цркве, јуче је отпочела троднева Међународна научна конференција о српској црквеној просвети.

Фото З. Г. - Ј. С.

Ђаци, будући млади богослови који ће се кад им сазри време заогрнути мантијом, за ову свечаност упарађени у одела, спремно су добродошлицом и отварањем масивних дрвених врата на здању Богословије дочекивали митрополите, протојереје, ђаконе, професоре и друге госте из Србије, Републике Српске, Грчке, Русије, Македоније, Пољске, Беча.

У благослову скупу и поруци учесницима патријарха српског Порфирија, коју је прочитао епископ новобрдски Иларион, указано је на важност сабрања и саборовања поводом великог јубилеја Богословије која и данас има велику улогу у нашој Цркви.

- Наука тражи егзактне податке, научно проверљиве и доказиве. Тај принцип је у историји ове Богословије успоставио њен ректор, професор и архимандрит Иларион Руварац. Знао је он, као што и ми данас знамо, да књиге, повеље и списи никада неће моћи да искажу жртву генерација професора који су се неуморно, од 1794. када је Богословију основао митрополит Стефан Стратимировић па до данас, старали о укупно 3.500 ученика које је изнедрила ова Богословија - навео је Патријарх у поруци.

У својству домаћина свечаности, високопреосвећени митрополит сремски Василије упутио је добродошлицу учесницима рекавши да је Богословија била и остала место на коме се српски писало, говорило и мислило.

- Овде је сваки наш ђак, чак и у најсмутније време комунизма, слушао о светим Немањићима, Бранковићима, о крсту и Косову и Метохији, Светом кнезу Лазару. Снага ове Богословије је у њеном образовно-васпитном систему у светосавском духу, упркос настојању савремене цивилизације да те вредности измени - рекао је чувар трона Епархије сремске.

Митрополит зворничко-тузлански Фотије, као дугогодишњи професор овог сремскокарловачког училишта и обновитељ рада Богословије у Крки, те члан Светог синода, казао је да су Сремски Карловци центар свесрпске писмености и културе. У Карловце, рекао је, "једном се долази, а никада не одлази" јер то је Српски Сион, епицентар песништва, културе и хришћанских вредности.

- У данашњем времену систем вредности је такав да можемо само да се чудимо и питамо откуд ЛГБТ, Содома и Гомора, у нашим школама? Зато је неопходно да светосавска просвета и школа буду израз бриге, љубави и старања саме Цркве - нагласио је и додао и да живимо у тешким временима у којима се зло за добро проглашава и да би стога наше православне школе требало да остану верне Христу и Светоме Сави.

О блискости Руске и Српске цркве, која траје још од 14. века, говорио је Виктор Москвин, директор Дома руске дијаспоре "Александар Солжењицин". Истакао је да су Срби имали велику улогу у формирању Руске православне цркве, те да је Пахомије Логотет, пореклом Србин, био проповедник, јеромонах и хагиограф у Русији.

Председник Матице српске проф. др Драган Станић казао је да су људи у овој најстаријој нашој институцији књиге, науке и културе, дубоко свесни колико је наопходан ослонац у СПЦ.

- Очигледно је да је свет дошао у таква апокалиптична искушења да из њега неће моћи да изађе без древне мудрости коју нам вера даје. Наши преци умели су да сачувају својевремено и Карловачку митрополију. Није било лако. Било је идеја да се заснује једна сасвим нова црквена административна организација у Хабзбуршком царству, а да се не држи прикључак са Пећком патријаршијом. На сву срећу, та идеја је категорички одбијена - подсетио је Станић.

Додао је да поруку предака морамо увек добро разумети, а она гласи - кад год се неки део нашег народа, на неки начин мало отпара, нека гледа да се што пре врати свом корену јер ћемо заједно бити јачи.

- Својевремено сам то назвао Карловачким заветом. И ако смо као народ, вера и култура способни да уђемо у нове изазове које нам намећу нови цивилизацијски оквири, а да притом останемо своји, онда се ми не морамо плашити нових искушења - поручио је председника Матице српске која ће 2026. године обележити два века трајања.

Фото З. Г. - Ј. С.

Матрикула и Богородица са Христом

ПОВОДОМ јубилеја, у здању Богословије, архитектонском бисеру Владимира Николића, приређена је изложба 350 докумената, књига, икона из 17. и 18. века и других сведочанстава трајања ове школе. Многа од њих први пут су приказана. Ректор Јован Милановић каже да је најстарији документ Матрикула (матична књига) из 1794. У њој су уписани ђаци који су се овде школовали до 1820. Аутор најстарије иконе из 17. века Богородице са Христом је непознат, а овамо је донета вероватно у Великој сеоби 1690.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације