ТРАНИЈЕА ОКИТИЛЕ ВЕЗЕНОМ ЗАСТАВОМ: Свилајначке девојке везле барјак и њиме окитиле генерала кад је 1918. ушао у ослобођен град на Ресави

З. ГЛИГОРИЈЕВИЋ

25. 09. 2024. у 17:00

ДА тренутак доласка слободе и ослобађања земље од окупатора може да се увелича необичним и помало смелим гестом, показале су свилајначке девојке у Великом рату. О томе сведочи изложба "Заједничка нит - француско-ресавско пријатељство", аутора Оливере Мијаиловић, отворена у Центру за културу Свилајнац, поводом братимљења ове и општине Дранси у Француској.

ТРАНИЈЕА ОКИТИЛЕ ВЕЗЕНОМ ЗАСТАВОМ:  Свилајначке девојке везле барјак и њиме окитиле генерала кад је 1918. ушао у ослобођен град на Ресави

Фото: Ресавска библиотека

Била је Петковица, 27. октобра 1918. На челу колоне српских и француских трупа, на високом коњу, окићеном пешкирима, у град на ресави је ушао француски генерал Огист Шарл Траније (1862-1931). Помало смело из масе која се тискала код моста "Китина ћуприја" да би дочекала ослободиоце Свилајнца, генералу је пришла група девојака и поклонила му заставу захвалности, ону коју су тајно везле неколико претходних ноћи. Генерал је прихватио заставу, пољубио ју је, онда се усправио у седлу и командовао: "Поздрав застави!" Цела колона српских и француских ратника, у ставу мирно, поздрављала је ову заставу.

- Заставу захвалности "Ослободиоцима српства" 1918. године и данас чувају потомци генерала Транијеа - прича за "Новости аутор изложбе Оливера Мијаиловић, виши дипломирани библиотекар Завичајног одељења Ресавске библиотеке. - Застава је извезена на тканом српском платну, гајтанастим златним концем и оивичена је ресама. Централни део чине нашивене апликације у бојама застава свих савезничких земаља које су учествовале у Великом рату. Осим тога, на застави је извезено "ослободиоцима српства", а при дну "Свилајнац, 1918. Ресавке".

Фото: Приватна архива

Оригинал застава коју су извезле девојке из Свилајнца

Везле су је, каже наша саговорница, сестре Даница и Јелена Савић, Милева Тодоровић Маричић, Вида Марковић, сестре Радосављевић, Анка Бељански Исаковић, Вида Гајић, сестре Маја и Јела Драшкоци, Милица Марковић.

- Оне су издале и проглас у коме се, поред осталог, наводи: "Када Елзас ослободите и у вашу милу отаџбину дођете, у Париз заставу развијте, па је на видно место ставите. Па нека вековима тамо борави као залог наше љубави, а да српство Француску никада неће да заборави и у век за њу молићемо се Богу за њене жртве и нашу слободу" - додаје Мијаиловићева. 

Занимљиво је, како објашњава наша саговорница, да су уочи Првог светског рата имућни Свилајнчани слали своју децу на школовање у Француску, као и да су се многи Свилајнчани школовали ван Србије, и да су сви одлично говорили француски и немачки. Вредне чланице Друштва "Свете Јеле" које су извезле заставу, тако су се генералу Транијеу обратиле на француском.

Један од експоната ове занимљиве изложбе је и реплика Текеришког пешкира, за кога слободно може да се каже да је сведок части и морала српског војника Милета Милутиновића. Он је био рањен у крвавим борбама на Церу и некако је успео да стигне до куће Тихомира Стевановића. Из сандука са девојачком спремом Персиде Персе Спајић из Текериша узео је два пешкира спремљена за мираз да би превио тешке ране. На једном пешкиру је било извезено: "Перса Спајића ђевојка", а на другом "Добро јутро, добри домаћине, сретан ти празник".

ДНЕВНИК О СУРОВОСТИ БУГАРА

МЕЂУ експонатима су и ратна сабља Николе К. Костића, родом из Кушиљева, учитеља и управитеља школе у Црквенцу, као и Дневник Даринке Костић, учитељице у Црквенцу, које је Ресавској библиотеци поклонила породица проф. др Станише Н. Костића, сина Николе и Даринке.

- Под суровом бугарском окупацијом храбра учитељица Даринка успева да се избори са свим недаћама рата и да одржава школу. Својом руком исписала је драгоцене и потресне записе на страницама "Летописа основне школе у Црквенцу". Пером је оставила лично, проживљено сведочанство о времену окупације, о сиромаштву, глади, суровости Бугара, жалости због погибије брата и зета, ишчекивањима и стрепњама да ли ће јој се муж вратити жив, али и радости због ослобођења - каже Оливера Мијаиловић. 

Када се опоравио, Милутиновић је наставио да ратује, а пешкир је носио у недрима. Прошао је Албанију, борио се на Солунском фронту и у борбама за коначно ослобођење Србије. Вратио се у своје Седларе код Свилајнца, а један од пешкира успео је да сачува и донесе из рата. После 63 године, поводом прославе годишњице Церске битке, посетио је кућу Стевановића, чији су потомци тада први пут сазнали за причу о пешкиру Персе Спајића ђевојке. Поклонили су га Музеју у Шапцу где је део поставке Музеја Церске битке у Текеришу. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ЗАХАРОВА ПИТАЛА БОРЕЉА: Да ли ово важи и за Србију, којој је Запад одсекао историјску територију Косово?

ЗАХАРОВА ПИТАЛА БОРЕЉА: Да ли ово важи и за Србију, којој је Запад одсекао историјску територију Косово?

ПОРТПАРОЛ Министарства спољних послова Марија Захарова упитала је да ли логика шефа дипломатије ЕУ Жозепа Бореља о "нарушавању интегритета Украјине" важи и за Србију у случају Косова и Метохије.

25. 09. 2024. у 18:34

Коментари (0)

ПОСЛЕ ДОПИНГА, ЈОШ И ОВО: Синер одговорио Алкаразу: Ако ти је пуно мечева - немој да играш!