ДА ЛИ ЈЕ ЛЕОНАРДО ЗАИСТА У БЕОГРАДУ: Адвокат Веселин Церовић годинама истражује вајарски рад за који верује да би могао да буде Да Винчија

УГЛЕДНИ адвокат и страствени љубитељ уметности Веселин Церовић годинама истражује загонетни вајарски рад за који верује да би могало бити дело самог Леонарда да Винчија. Интригантни симболи и изузетна вештина израде указују на рукопис врхунског уметника, а барељеф носи уклесану 1491. годину и иницијале "ЛВ", расуте на више места.

V Danilov

Церовић нам је испричао да је почетком 1971. године у Београду, у салонском стану једне београдске даме, открио барељеф који је њен супруг, српски дипломата, донео између два светска рата из Рима. И тада је био задивљен лепотом даме, иако на њеном лицу или наличју није могао да уочи иједан знак, нити слово које би указивало на аутора.

Privatna arhiva

- Деловала ми је загонетно са полуотвореним очима и недокучивим погледом - каже Церовић. - Била је прекривена бојом бронзе која је скривала њене тајне. Госпођа, која ми је показала портрет, дозволила ми је да га очистим. Када сам почео да чистим боју са лица Мадоне, помислио сам да је то сусрет са Богом, а не са вајаром кога тражим. На врху чела, назирао се блед и нејасан профил младог човека дуге косе и браде. Опрезно сам уклањао боју и први утисак је изазивао сумњу да је у питању лик Христа. Био је неприметан, скоро покривен коврџавом косом, оивичен траком даме. А, онда сам открио годину 1491, па иницијале ЛВ, који су се налазили поред малог профила. Препознао сам већ познате Леонардове иницијале. Увеличавајућим стаклом гледао сам годину и непознати, али приметан профил младића.

Privatna arhiva

После тога је дело, у договору са власником, показао академику Дејану Медаковићу који је изнео своје запажање да је у питању ренесанса, да је извајана вероватно дворска племкиња као модел за Свету Цецилију. Такође је потврдио да је Леонардо остављао на својим делима иницијале ЛВ и Л, а на малом профилу уочио је да представља лик великог ренесансног уметника из млађих година. Видео је и стилизовано слово "л" на профилу даме коју прате алхемијски симболи. Предложио је Медаковић да се изврши комплексна анализа овог, по његовом мишљењу, мистериозног дела. Сматрао је да би требало извршити хемијску анализу лака којим је вајар премазао лице даме како би га заштитио. Стручњаци за ренесансно уметност, говорио је, требало би да упореде извајану даму са Мадонама које је Леонардо насликао а које се чувају у светским музејима. Истакао је лепоту лица, усана, линију чела, контуре носа и дубину и лепоту загонетног погледа даме. До данас ово дело није однето на експертизу, а адвокат Церовић објашњава:

- У Србији немамо стручњаке за ренесансно вајарство. Нема их ни у многим другим државама. Једино би италијански стручњаци могли да потврде аутентичност. Експертиза је сложена и скупа, а у међувремену сам се толико везао за ово дело да ми се чини да немам снаге да га отуђим од себе и накратко.

Фото Профимедиа

Да се не би изгубио траг драгоценог открића, адвокат Церовић је чак написао књигу "Тајна београдске Мадоне - тестамент лепоте Леонарда да Винчија". Књига је своје место нешла и у Конгресној библиотеци у Вашингтону, а Церовић је наставио да чисти лице "Београдске Мадоне", како ју је назвао.

- Искристалисао се хермелин на левом рамену даме - говори нам. - Круна која се налази на глави Мадоне подсећа на месечев срп, а Леонардо је за њу говорио да је симбол женске невиности и лепоте. Веома је битна симболика, Леонардо је, као врхунски алхемичар, спојио цвеће и лишће са месечевим менама. Дама искована у сребру је сва у месечевим менама и звездама.

Церовић каже да је било много покушаја да се ово вајарско дело Леонарда копира.

- Тешко је ископирати све симболе великог уметника, као и лакове које је користио. Дешава ми се да помислим да сам чистећи дело потпуно скинуо лак, а онда се он после десетак дана поново појави. Леонардо је од цветова из Тоскане правио црвени и жути лак, који су неуништиви. Био је велики алхемичар. На лицу Мадоне пронашао сам и малог медведића, што је, такође, карактеристично за Леонарда.

Церовић, чини се, нема дилему да је дело Леонардово, само се двоуми да ли је "исковао" Цецилију Галерани или Беатриче, његову закониту жену.

- Ово откриће спаја Београд са старом Европом и светом који поседује и воли Леонарда - закључује Церовић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације