ИЗ НИША КРЕЋЕ ПЕШКЕ У АУСТРАЛИЈУ: Познати светски путник Оливер Тич спрема се за још једно путешествије дуго хиљаде километара

ОЛИВЕР Тич (40) светски путник и истраживач из Словенских Коњица, познат као Оли Волкер, пре три месеца је са својим псом Карлитом кренуо на једно од својих путешествија око света. План му је да у наредне три-четири године препешачи око 30.000 километара и обиђе 35 држава, у жељи да упозна народе и њихове обичаје, али и да поради на јачању веза и пријатељства између градова и заједница.

Foto: J. Ćosin

Почетком јула стигао је у Ниш, град у којем се на Бубњу родио његов отац и пре много година одселио се у Словенију. У граду на Нишави, Оливер је одлучио да паузира неколико дана.

- Карлитос и ја само 5. априла пошли у ову авантуру. Ишао сам уз хрватску обалу, па преко Босне, у Србију - Нови Сад, Београд и сад сам у Нишу. Обожавам овај град, био сам много пута овде. Људи у овом граду су дивни и гостољубиви, као и у целој Србији. Пут ћу наставити следећег понедељка ка Северној Македонији, а следе Грчка, Турска, Јерменија, Грузија, Иран, Индија, Пакистан. Затим се селим у Вијетнам, идем у Тајланд, Камбоџу, Малезију и Сингапур. Одатле идем на следећи континент, до Аустралије, па до Африке и Кејптауна и тамо преко 14 држава, назад у Европу - прича за "Новости" Оливер.

Фото; О. Тич/"Инстаграм"

Када путује, носи само најосновније ствари, а дневни буџет за све потрепштине не прелази 10 евра.

- Никако не бих могао да пешачим са ранцем, јер то је тежина. Гурам испред себе једна колица, која су дечја, и унутра имам шатор, спаваћу врећу, храну за себе и Карлитоса, воду и резервне делове. Све то са псом је око 50 килограма. Када сам био у Чилеу, преко Анда, гурао сам их на више од 4.700 метара надморске висине и имао сам проблеме са дисањем. зато је сваки грам мање битан - открива нам.

НАЈЛЕПШЕ: СУСРЕТ СА ДОНЧИЋЕМ

Фото; О. Тич/"Инстаграм"

НАЈБОЉЕ и најлепше што носи са свих својих путешествија је, како каже, сусрет са Луком Дончићем.

- Био сам позван да идем да његову утакмицу док сам пролазио кроз Тексас. Направио сам круг од 300 километара због њега. Потписао ми је дрес, након чега сам у Словенији направио хуманитарну акцију у којој смо скупили 25.000 евра. Новац је преусмерен за стипендије за нове спортске наде - каже овај човек великог срца. 

Да постане светски путник, Оливер је одлучио пре нешто више од 10 година.

- Радио сам у трговини и имао опцију да постанем менаџер. После четири године на том положају видео сам да ме то не чини срећним. На интернету сам гледао чиме бих могао да се бавим и видео сам једног човека из Канаде који је за 10 година обишао свет. Рекао сам себи да то желим да пробам. Када сам у Словенији и даље имам посао који ме чека док сам на мисијама - прича Оливер.

Фото; О. Тич/"Инстаграм"

На прво путовање отиснуо се 2014, када је пешке ишао преко родне Словеније.

- То је за мене било нешто посебно, за 11 дана прешао сам 330 километара и био одушевљен таквим животом: спавањем у шатору, упознавањем људи... Две године касније за шест месеци препешачио сам САД, око 6.840 километара. Схватио сам да уживам да сам на путу сваког дана и да упознајем људе, природу, културу... Е, онда сам одлучио да идем на нешто веће, па сам 2018. пешке кренуо по најдужем путу на свету: од Аргентине до Аљаске. Прошао сам 15 држава и 25.122 километра и за то ми је било потребно 1.000 дана - објашњава нам пажљиво.

Фото; О. Тич/"Инстаграм"

Његов позитиван и харизматичан став помажу му да га народи разних земаља готово увек дочекају срдачно и пријатељски.

- Морам да кажем да сам био одушевљен иако сам пролазио кроз државе које важе за опасне, као што су Ел Салвадор, Хондурас и Колумбија. Никаквих проблема нисам имао, увек су ме људи лепо дочекали, гостили су ме у кући, спавао сам у црквама, ватрогасним домовима, Црвеном крсту... - присећа се.

Фото; О. Тич/"Инстаграм"

Његова сапутница је пас Карлитос којег је нашао у Перуу.

- Била је напуштена и болесна, па сам је повео са собом. Одвео сам је код ветеринара, он јој је дао антибиотике, након чега ми је целе ноћи спавала у крилу. Вероватно смо се тада повезали и рекох себи: "Ништа, ајде ти са мном на пут." Ветеринар је тада рекао да је он мушки пас па сам га крстио Карлитос, али када смо отишли сутрадан на контролу код другог ветеринара, она ме је питала како то да је Карлитос када је женско? Тако смо установили да је ипак женски пас, али је име остало исто. У Словенији сам јој извадио пасош и сада може са мном без проблема - прича нам Оливер.

Фото; О. Тич/"Инстаграм"

Домаћин у Нишу му је хуманитарни "Лајонс клуб Ниш - Тврђава", а у другим земљама ови клубови из тих земаља, који су у свету познати по хуманитарним акцијама. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације