МИЛАНКОВИЋ ДОБИЈА МУЗЕЈ ДО 2027? На обележавању 145. годишњице од рођења научника и предлог за његову заоставштину

ВЕЛИКИ научник Милутин Миланковић ће, уколико све буде текло по плану, добити свој музеј до почетка "Експа 2027".

Фото архива

Држава је подржала овај предлог Удружења које носи његово име. Место где ће бити изложена његова заоставштина се још тражи. Постоји неколико предлога, а један је да буде у оквиру три музеја - Миланковићевог, Николе Тесле и Михаила Пупина.

О овоме ће бити речи данас на скупу "Време Миланковића: прошлост, садашњост и будућност" који се одржава у свечаној сали Грађевинског факултета, поводом обележавања 145. годишњице од рођења овог знаменитог Србина. На свечаности ће бити приказан филм "Милутин Миланковић: господар времена и простора", који ће приближити живот и достигнућа изузетног научника. Биће представљена и иницијатива за увођење традиционалне годишње манифестације посвећене Миланковићу, као и установљење награде назване по њему.

Фото Жељко Кнежевић

- Желимо да се Миланковићево наслеђе не само очува, већ и даље развија и слави кроз генерације које долазе. Он је спојио раскошан сањарски таленат и упорност једног истраживача. Бистрим оком и знатижељом научника гледао је давну прошлост на нашој планети, а оком визионара видео је њену будућност. Човек чије надахнуће скида вео тајни космичких простора, чинећи их доступним људском уму. Научник који је своју спознају Земље и неба усмерио људима путоказним светлом свога ума, чиме је своје дело и себе уписао у "васиону и векове" - каже за "Новости" Славко Максимовић, председник Удружења "Милутин Миланковић".

Иако по образовању грађевински инжењер, по занимању универзитетски професор небеске механике, веома је успешно радио и стварао у различитим научним дисциплинама и областима. Грађевинска механика и грађевинарство, астрономска теорија о климатским променама, реформа календара, научно популарна дела и историја природних наука су области у којима се одсликавају Миланковићеве научне мисли.

- Свету је подарио теорију о климатским променама, којом је објаснио тајну ледених доба, најпрецизнији календар за мерење времена, армирани бетон, Вавилонски торањ модерне технике, научна и популарна литературна дела којима је читаоце провео кроз васиону и векове и царство науке - истиче Максимовић. - Његов научни рад у области климатских промена и мерења времена данас добија на актуелности и чини Миланковића једним од најцитиранијих научника данашњице. Високо је позициониран у списку чувених научника света. НАСА га је укључила међу 15 највећих умова свих времена који су се бавили науком о Земљи. Његово капитално дело "Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба" сврстано је међу најзначајнија научна дела 20. века. Њему у част, кратерима на Месецу и Марсу дато је његово име, а Европска унија за геонауке сматра га оцем модерне климатологије и додељује медаљу са његовим именом за врхунске домете у проучавању дугопериодичних промена климе.

Максимовић каже да је Миланковић јединствена научна личност у нашој и светској историји:

- Свестран и неуморан у животу, страствен и одважан у науци, везан љубављу и припадношћу за свој народ. У својој основној струци - као први Србин доктор техничких наука, Миланковић је у области грађевинарства стекао светску славу иновацијама и креативним решењима. Довољно храбар и самоуверен, свесно се одриче славе и богатства, враћа се у отаџбину и започиње сасвим нову каријеру на Катедри за примењену математику. Придружује се групи интелектуалаца коју су чинили Бранислав Петронијевић, Михајло Петровић - Мика Алас, Јован Цвијић, Стеван Мокрањац, Павле Јовановић и други знаменити Срби тога времена, чије су алатке у борби за слободу вековно поробљеног народа биле просвећеност, знање, наука и уметност.

Наредних 30 година Миланковић се одважно посветио области у коју пре њега нико није систематски крочио, науци на којој се данас темеље проучавање климе и климатских промена.

- Нажалост, српски народ није му се одужио како доликује његовом лику и делу. За разлику од других српских великана - Тесле, Пупина, Вука, Доситеја, Цвијића, Андрића - у Србији нема музеј, задужбину, фондацију, сталну изложбену поставку, научно-истраживачки центар нити стални догађај њему посвећен. Верујемо да ће се то променити - закључује наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације