МУЧЕНИКЕ ПРЕЋУТАТИ НЕ МОЖЕМО: У Ректорату Универзитета у Новом Саду одржана трибина о говору мржње под маском слободе говора

ИЗГРАДЊА Храма Светих мученика бачких на Лиману, на стратишту Новосадске рације, који ће бити посвећен и свим жртвама у Јужној Бачкој 1941. и 1942, није никакав каприц или хир. То је наш дуг, а ми немамо морално право да те жртве прећуткујемо

Епархија бачка

Ову поруку упутио је владика бачки Иринеј са трибине "Слобода говора - говор мржње" прексиноћ у Ректорату Новосадског универзитета, а поводом најављене изградње храма у непосредној близини Градске плаже Штранд, на обали Дунава где се злочин пре више од осам деценија и догодио. Зашто баш на том месту? Стога што је од првих векова хришћанске историје пракса Цркве да се храмови подижу управо на местима страдања светих мученика.

Градњи храма баш на том месту успротивило се неколико невладиних удружења изражавајући бригу о очувању зелених површина, мада нацрт плана предвиђа и зелену оазу.

Фото: Епархија бачка

Иако је у Јужној Бачкој и у Новом Саду тих година Другог светског рата почињен велики злочин, био је табу тема деценијама, а тек 1971. на обали Дунава, далеко од стратишта, постављен је Споменик "Породица", рад вајара Јована Солдатовића.

- Као што немамо морално право да заборавимо, немамо право, а то ни не чинимо, да позивамо на освету и на мржњу јер чак ни у оном времену нису читави народи били на страни зла. Душу и образ мађарског народа, чији представници су у сарадњи са немачким нацистима извршили злочине 1941. и 1942, осветлала су два велика човека Пал Телеки и Ендре Бајчи Жилински, који су спасавали своје суседе - подсетио је владика и нагласио да "нико нама не може приписати да мрзимо читаве народе, још мање да смо геноцидна нација, што је апсолутно бесмислено и гротескно".

Фото: Епархија бачка

Осврнувши се на све присутнији говор мржње у нашем друштву који има на "нишану" традиционалне вредности и СПЦ, епископ Иринеј је рекао да је то суштински потпуно страно људима, јер достојанство ближњега и боголикост другог људског бића не дозвољавају говор мржње.

- Ту престаје припадање човечанству као моралној заједници. То бих применио и на оне који уопште не верују, који нису ни хришћани, ни муслимани нити било шта, али имају у себи тај неугасиви и неискорењиви морални закон који је, уз звездано небо, главни сведок да је Бог жив и да је ту у нама и међу нама, како је говорио Кант - нагласио је владика.

Фото: Епархија бачка

Да је слобода говора важна за целу заједницу, науку и за сам универзитет, истакао је проф. др Слободан Антонић и упозорио на степеновање у говору мржње које почиње од клевета, па преко стигме, говора мржње и вербалног грађанског рата на крају долази до физичког насиља.

- Постоји, ипак, ограничење у слободи говора које није везано толико за закон, колико је у вези са нашим нормалним осећајем за пристојност и цивилизованост, а оне искључују непрестано вређање и клеветање под маском слободе говора - указао је проф. Антонић, а потом прочитао низ увредљивих новинских наслова и изјава о Србима, српској држави и СПЦ,објављених у неким медијима у којима се ниподаштавају Србија и српски народ: "Антисрпство предуслов патриотизма", "Српско друштво дегенерисано", "Србија и Република Српска представљају духовне пустиње"...

О "танкој линији између слободе говора и говора мржње" у име Студентског парламента, али и из поштовања према свом претку, јереју Бранку Вакањцу, страдалом 1942. у рацији, а октобра 2022. канонизованом у новосадском Саборном храму са владиком Иринејем Ћирићем и страдалницима бачким, говорио је студент-проректор Дамјан Вакањац.

Фото: Епархија бачка

- Професори универзитета морају да воде рачуна шта и како говоре не само за катедром него и на другим јавним местима. Због тога смо ми, студенти, дигли глас против говора мржње и етикетирања. Нећемо одустати - поручио је Вакањац.

Трибини, другој о истој теми у последњих четрнаест дана, присуствовали су муфтија војвођански Мухамед Зиљкић, капелан римокатоличке жупе Имена Маријина у Новом Саду Небојша Стипић, свештеник Словачке Евангеличке цркве а. в. у Новом Саду Бранислав Кулик, посебни саветник председника Владе Србије Никола Бањац, свештеници и ђакони Епархије бачке, студенти и професори Универзитета у Новом Саду и многобројни Новосађани. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације