СРПСКИ ВОЈНИЦИ У ОГЊУ И ПАКЛУ ПАШТРИКА НИСУ ОБРУКАЛИ ПРЕТКЕ: Стратешки бомбардери САД бацили на њих 2.640 тона бомби
Алијанса намеравала да после пробоја пешадије ОВК из Албаније ка Призрену крену снаге НАТО са око 12.000 војника, 30 тенкова, 26 борбених и 26 транспортних хеликоптера
НАТО је 26. маја 1999. рано ујутро покренуо акцију "Стрела-2", други покушај копненог продора у Србију преко планине Паштрик, пошто су здружене снаге терористичке ОВК, војске Албаније и Алијансе претрпеле пораз у акцији "Стрела-1" на Кошарама.
- Чинило се да да ће четири - пет батаљона, можда 1.800 до 2.000 људи напасти преко врха планине Паштрик који ће пак бити кључни терен за нас (НАТО копнене снаге) ако будемо упали на Косово - штуро је сведочио командант агресије Весли Кларк у мемоарима о бици у којој је претрпео пораз и изгубио ауторитет.
Српски обавештајни извори пак кажу да је у Албаније је од Кукса до Круме било концентрисано 30.000 - 35.000 терориста ОВК, Друга дивизије регуларне албанске војске са 12.000 људи и оперативна НАТО група "Јастреб" која је дошла из Немачке. Она је у свом саставу имала хеликоптере типа "апач" и радаре за рано откривање артиљеријских положаја.
- Око пет изјутра кренуо је напад преко горожупског тактичког правца, почела је да дејствује њихова артиљерија, а отварана је и минобацачка ватра. Од четири албанска тенка која су се појавила три смо уништили, тако да се после тога тенковска јединица повукла. Имали смо тамо око стотину војника граничара а остало су били добровољци и једна борбена група из 549. бригаде. Имали смо свега 400 људи на тих шест километара границе. Терористи иду у стрељачким стројевима. Четири строја, један иза другог, у размаку од по око 200 метара, а четвртом су били војници у црним униформама, како смо оценили, припадници њихове војне полиције и специјалних јединица. Ако неко застане испред њих, ударили би по њима - сећао се првог дана битке генерал Божидар Делић, покојни командант Херојске 549. моторизоване бригаде(мтбр) која је одбранила Паштрик.
План Алијансе је био да после пробоја пешадије ОВК за њом из Албаније ка Призрену крену снаге НАТО са око 12.000 војника, 30 тенкова, 26 борбених и 26 транспортних хеликоптера. Затим би се у копнени десант укључиле јединице НАТО из БЈРМ са око 17.000 војника, 157 тенкова, 300 борбених возила пешадије и 84 артиљеријских оруђа.
- Са наше стране биле су снаге 549. мтбр, са око 550 официра, 450 подофицира, војницима на одслужењу војног рока, резервистима и око 2.000 добровољаца - забележио је бригадни генерал у пензији Стојан Коњиковац, један од јунака битке на Паштрику.
У критичном тренутку првог дана битке један водник је радио везом тражио да због жестоке ватре повуче јединицу на резервни положај, али командант 549. мтбр тада пуковник, Делић је наредио: "Нема назад, само напред. Иза тебе је Србија, назад немаш где, мораш задржати тај положај, а добићеш сву ватрену подршку и попуну људством и муницијом."
Тада је "прорадила" српска артиљерија скривена до последњег тренутка због америчке авијације и разбила напад непријатеља.Непрестане борбе врхунац су достигле 31. маја када су терористи уз подршком НАТО из ваздуха ангажовали све снаге покушавајући да пробију одбрану границе Србије.
- Дејства су била блиска, масовна, великог интензитета. Дотурити муницију и извући рањене и погинуле било је веома тешко, скоро немогуће, пошто је НАТО авијација непрекидно дејствовала. И поред свега чврсто смо држали своје положаје. Непријатељ је мењао тежиште борбе и места покушаја пробоја нашег првог ешелона, али нигде није успео да прође. Негде око 13 часова 31. маја, кад смо били на ивици снага, ломило се да ли ће непријатељ успети да се пробије или ћемо, упркос свему, да задржимо своје положаје - сећа се генерал Коњиковац.
Команда 549. мтбр је тада правилно проценила из ког правца надиру главне непријатељске снаге и "поклопила их" ватром вишецевних бацача ракета, хаубица и минобацача.
- Непријатељ је почео да бежи. Наредних дана камионима су извлачили своје рањене и погинуле. Пошто није пробио линију наше одбране, непријатељ је увео и стратегијску авијацију. Користили су авионе Б-1 и Б-52. Надлете нашу територију, направе круг и у другом прелету сруче 110 тона бомби, поклопе простор 200 са 800 метара и сравне све са земљом. Паклена стратегијска авијација дејствовала је по нашим положајима 24 пута. Померања положаја наших јединица није било. Напади стратегијске авијације издвајају борбе на Паштрику и 549.мтбр од осталих борбених дејстава непријатеља током 1999. и једина смо бригада на свету која је ово преживела. Не може ништа да се упореди са Паштриком када нестане у диму и пламену - каже генерал Коњиковац.
Бригада је за заслуге у одбрани земље 1999. одликована Орденом народног хероја и понела епитет Херојска 549.мтбр.
- Највећи хероји Паштрика су војници на одслужењу војног рока, али и сви остали који су били ту на бранику Србије. Припадници херојске 549.мтбр борили су се за слободу Србије, нису обрукали претке, а потомци на њих могу да буду само поносни - закључује генерал Коњиковац.
СТРАШНИ ВИХОР
АПСОЛУТНА предност у људству и борбеној техници је била на страни НАТО агресора и ОВК, али не и срчаност и изненађење. Команда Херојске 549. моторизоване бригаде је предвидела напад и Паштрик који је "засејала" смртоносним замкама.
- Имали смо нешто специфично, мине усмереног дејства "вихор 1" тешке око 70 килограма, са 9 килограма експлозива и 35 килограма опиљака које су чистиле неколико стотина метара пред собом - посведочио је покојни генерал Божидар Делић.
ДИГНУТИ НАТО АВИОНИ ПОСЛЕ НАПАДА НА УКРАЈИНУ: Хитно се огласио Зеленски, имао поруку за Путина (ФОТО/ВИДЕО)
РУСИЈА је покренула масовни ваздушни напад на Украјину на божићно јутро по грегоријанском календару.
25. 12. 2024. у 11:16
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
ПЛАНЕТИ ПРЕТИ СЦЕНАРИО ИЗ 1815. После догађаја на планини која је променила свет уследиле трагедије: "Питање није да ли ће, него КАДА!"
„ЕФЕКТИ би могли бити још гори него што смо видели 1815."
25. 12. 2024. у 15:54
Коментари (0)