ГРАДИЛИ СТЕ ЗА НАС, А МИ ЗА НОВЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ: Пола века од ОРА на прузи Београд-Бар некадашњи акцијаши обележили путовањем "бригадирским возо

ЈУБИЛАРНИ бригадирски воз, пун некадашњих акцијаша који су пре пола века градили пругу Београд - Бар, путовао је из београдске железничке станице "Прокоп" ка Пријепољу, путем њихове младости, трасом коју су некада ударнички радили. Композиција се заустављала у Косјерићу, Чајетини и Пријепољу, где су свечано откривена спомен-обележја Омладинским радним акцијама (ОРА).

Foto: Zoran Jovanovic

Окупљени бригадири су најпре на Железничкој станици громогласним поздравом "З Д Р А В О Здраво Здраво Здраво" дочекали Горана Весића, министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Потом му је Велизар Поповић, председник удружења ОРА "Београд-Бар 1971-1975" уручио златну значку у знак захвалности за подршку и позитивно вредновање доприноса ОРА у изградњи земље.

Foto: Zoran Jovanovic

- Наше друштво никада неће заборавити оно што сте ви урадили и веома поштујемо ваш труд и рад - рекао је Весић захваљујући се на признању. - Обавеза сваке нове генерације је да надогради и настави тамо где је претходна стала. А, то се управо данас дешава у Србији, настављамо тамо где сте ви стали, градимо нове пруге, обнављамо и унапређујемо оно што сте ви изградили. Зато се и обнавља пруга Београд - Бар, чији је део од Београда до Ваљева већ реконструисан, а следи обнова деонице од Ваљева до Врбнице, односно до границе са Црном Гором. Пруга Београд - Бар била је једна од најтежих, јер акцијаши нису имали машине, багере, без којих су радили у планинама. Изграђена је ентузијазмом хиљада и хиљада људи из целе бивше Југославије, пре свега из Србије и Црне Горе.

Foto: Zoran Jovanovic

Велизар Поповић рекао је да се овим путем жели постићи да се не заборави епопеја добровољног омладинског рада:

- Данас славимо рад и радујемо се обнављању железничког саобраћаја, изградњи брзих пруга, као и обнови пруге Београд - Бар.

Уследио је испраћај бригадирског воза из Београда. Стари бригадири, с лицима избразданим годинама, гледали су кроз прозоре воза са сетом и поносом.

- Било је то лепо младалачко време - каже Божа Ђурић, из Крагујевца. - Радило се много, али се рад уз младост не осећа. Било је љубави, највише другарства што је најважније. Та другарства су остала до данас.

Путници, распоређени у два вагона, нису скривали одушевљење путовањем. За њих је ово била прилика да се сете тешких, али и лепих тренутака које су провели радећи на прузи.

- Било је тешко у почетку - сећа се Зрењанинац Ратомир Рељин, некада командант у акцијашком кампу у Ражани код Косјерића током прве године радне акције. - Није било готово ничег, а морали смо да обезбедимо воду за пиће и купање. Ону за пиће довели смо са неколико извора до кампа, али проблем је било купање. Студентима је обећано да ће се купати у базену. То је био проточни базен, вода је била ледена, па смо булдожером оближњи поток, који мештани називају Ражанска река, преградили у језеро дубоко до два метра.

Foto: Zoran Jovanovic

Додаје Рељин да су у кампу у ком је било 19 бригада сви били као један:

- Са нама су биле руска, арапска и бригада западних земаља. Било је и студената и радника. У возу је много бригадира из нашег насеља. Препознали смо се иако смо остарили. И даље ме зову команданте.

Неки су ћутали, присећајући се личних искустава, док су други размењивали најзабавније догодовиштене. Смех је одзвањао вагонима. Срели су се стари другови из Јасеничке бригаде: Бранимир, Мирослав, Драган и Јовица.

- Нисмо се променили, остали смо млади духом - каже Драган. - Радили смо делове пруге од Пријепоља до Бијелог Поља и од Пријепоља до Прибоја. Најтеже нам је било кад ујутру одемо на радилиште и видимо да смо јуче ископали камен, а он опет изашао из земље. Чинило нам се да камење у том крају ниче као кромпири у Шумадији.

Foto: Zoran Jovanovic

На стрмим теренима, причају они, користили су чак и алпинистичку опрему. Бригадир је био везан, а уже закуцано алпинистичким клином. Тако су радили, а са градилишта су се враћали певајући: "Мила мајко, гледај свога сина, гради пругу све уз помоћ клина".

- Најлепше су биле бригадирске вечери и дружење, као и фудбалске утакмице мршавих против дебелих - каже Јовица. - Били смо млади. Веровали смо у братство и јединство. Надам се да је оно макар међу акцијашима опстало. Млади данас треба да знају како се градила ова земља.

На железничким станицама у Косјерићу, Чајетини и Пријепољу некадашњим бригадирима приређен је свечани дочек. Грађани су са радошћу поздрављали долазак "бригадирског воза", а у Пријепољу је одржана завршна свечаност поводом пола века од изградње пруге Београд - Бар, која је уписана у анале европске и светске архитектуре као најтежа кад је реч о геологији, саставу, проблемима, одронима, клизиштима и падинама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације