ХАПШЕЊЕ ШПИЈУНА СПРЕЧИЛО КОПНЕНУ ИНВАЗИЈУ НА СРБИЈУ: Пре 25 година код Прешева заробљени извиђачи Армије САД под лажним УН ознакама

Пропаганда Алијансе покушала је да сервира причу да су киднаповани, али није могла да објасни како је са њима "киднапован" и оклопљени "хамер" у коме су се возили.

FOTO: EPA

ИЗВИЂАЧЕ Армије САД, њих тројицу, српски војници су дочекали у заседи и заробили пре тачно 25 година на простору села Славујевац крај Прешева. Била је то вест која је усред НАТО агресије на СРЈ, потресла Запад. Пропаганда Алијансе покушала је да сервира причу да су киднаповани, али није могла да објасни како је са њима "киднапован" и оклопљени "хамер" у коме су се возили. Било је немогуће објаснити и зашто су носили ознаке УН, иако нису били припадници мировних снага, већ војници НАТО, зараћене стране која је напала СРЈ.

Измишљотина о киднаповању требало је заправо да сакрије да су извиђачи америчке Армије Ендру Рамирез (24) из Лос Анђелеса, Кристофер Стоун (25) из Смит Крика и Стивен Гонзалез из Хантсвила, чија је дивизија у тадашњу БЈР Македонију премештена из Немачке, тешко прекршили законе и обичаје ратовања. Једноставно речено, они су заробљени као шпијуни, а због тога се у рату иде на преки суд.

Водичи који су их упутили на ову руту су по свој прилици били припадници терористичке тзв. ОВК са прешевског подручја који добро познају терен, а Американци су им очигледно поверовали да су безбедни на подручју већински насељеном Албанцима. Извиђачи нису страховали ни од НАТО авијације, која је тих дана гађала готово свако возило које се кретало по југу Србије и дању и ноћу када су термовизијске камере авијације још лакше уочавале топлоту мотора. Кретање америчких извиђача је било најављено и албанским терористима, јер су њихови млади сарадници пре почетка агресије били масовно запослени као преводици при мисије ОЕБС, која им је после повлачења оставила на поклон сателитске телефоне. Ко им је дао контакте у Алијанси којима су јављали о покретима и положајима ВЈ можда би знао нешто да каже Кристофер Хил, тадашњи амбасадор САД у Скопљу, који је са Ричардом Холбруком још од 1998. јавно посећивао штабове ОВК на КиМ.

Фото. Архива "Новсти"

Амерички војници су ухапшени баш у тренутку када је главнокомандујући НАТО генерал Весли Кларк тражио да му се одобри бомбардовање додатних српских цивилних циљева, јер војне није могао да пронађе, као и да му се дозволи копнена инвазија са територије тада БЈР Македоније.

- Усред рвања око одобравања мета имали смо још један инцидент у склопу настављања српске кампање против нашег присуства у Македонији: на три америчка војника је пуцано и они су нестали. То је био први губитак међу копненим снагама. Одмах су у потрагу кренуле снаге за брзо реаговање као и један британски хеликоптер, али од несталих ни трага. Касније те вечери смо сазнали да су наши војници у српском затвору и под истрагом, али нисмо знали у каквом су стању. Објаснио сам министру одбране Вилијаму Коену да је готово извесно да су људи киднаповани. После разговора са командним инстанцама био сам прилично сигуран да војници нису залутали преко границе. Било је то оно у чему су Срби били веома добри, знао сам да сумњају у нашу спремност да поднесемо жртве. То је био њихов начин да узврате - покушао је да забашури пропалу шпијунску операцију Весли Кларк у мемоарима "Модерно ратовање", невољно признајући да амерички извиђачи "нису залутали".

FOTO: EPA

Да није реч о вечерњој шетњи, знали су, наравно и Бела кућа, Пентагон и земље чланице НАТО које су већ отворено говориле о војном неуспеху агресије. Прича о копненој операцији је практично стала после заробљавања тројице извиђача. О успешној акцији код Прешева, командант Нишког корпуса генерал Негослав Николић је 31. марта ноћу известио командата Треће армије генерала Небојшу Павковића, кога је око поноћи позвао председник СРЈ Слободан Милошевић, честитао му на успеху и захтевао да се према заробљеницима поступа према Женевској ковенцији, иако су је они прекршили.

Следећег јутра све светске телевизије пренеле су снимак тројице унезверених америчких војника, а генерални секретар НАТО Хавијер Солана се ванредно обратио новинарима рекавши да југословенске власти заробљенике "очито користе у пропагандне сврхе" и да ће Милошевић бити одговоран ако им се нешто деси. Била је то неубедљива претња у ратној ситуацији када су амерички војници ухваћени у кршењу ратног права.

Милошевић је Солану "утешио" поручујући путем интервјуа једном америчком медију: "Добро се старамо о њима, здрави су... Ми поштујемо Женевску конвенцију. Нећемо повредити ваше војнике".

FOTO: EPA

Заробљавање америчких извиђача испоставило се као важна победа јер су амбасадори НАТО почели отворено да питају Кларка докле ће трајати бескорисна ваздушна кампања у којој страдају цивили, а нису хтели ни да чују за копнену инвазију.

Тројица заробљених америчких војника ослобођени су одлуком председника Милошевића од 1. маја 1999, а следећег дана предати су у Дому војске у Београду Џесију Џексону, представнику америчке антиратне мисије и представнику Међународног Црвеног крста из Женеве.

УСПАНИЧЕНИ ГЕНЕРАЛ КЛАРК

АМБИЦИОЗНИ Весли Кларк, који је гајио амбиције да му победа над српском војком буде одскочна даска у кандидатури за председника САД, у мемоарима је оставио сведочанство о паници која га је обузела када је пропао његов план блицкрига:

- Уколико не будемо заиста уништили сву Милошевићеву ускладиштену муницију и гориво, онеспособили његове комуникације, блокирали све његове путеве итд., слабићемо га и ломити али га нећемо дефинитивно сломити. На крају ћемо остати без циљева које је лако гађати, Милошевић ће добавити савршенију опрему за противвазудшну одбрану, а стрпљење влада НАТО за ваздушну кампању ће истећи.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације