ОСТАО ЈЕ ЗАУВЕК НА НАШЕМ ОГЊИШТУ: Златко Зајић, за "Новости", о храбрости брата Оливера, којег су 1998. убили терористи тзв. ОВК

ПРОШЛО је 26 година, више од четврт века откако је мој годину старији брат Оливер, као седамнаестогодишњак и цивил, бранећи породично и огњишта комшија у метохијском селу Душевић, погинуо од снајперског метка терориста тзв. ОВК који га је погодио право у срце.

Г.Шљивић

А, то његово младо срце, иако је у лето 1998. престало да куца, и данас живи широм Србије, подсећајући нас на храброст, отпор терору, подвиг и жртву свих оних који су настрадали на Косову и Метохији бранећи своје породице, куће, имања, државу и народ.

Овако, у само неколико искрених и потресних реченица, своју исповест за "Новости" започиње Златко Зајић (42), рођени брат трагично настрадалог Оливера. Златко, данас припадник Одреда жандармерије у Краљеву, на Сретење је, поводом Дана државности, за свог убијеног брата примио Златну медаљу за храброст "Милош Обилић" којим га је постхумно одликовао председник Александар Вучић.

- Полако су се слегла осећања бола, али и великог поноса и захвалности на овом одликовању, симболу да Србија памти и не заборавља своје хероје. Нашој породици, мајци Никосави, сестрама Оливери и Марици и мени много значи овај орден, највише због тога што је српска јавност сазнала за Оливеров подвиг, као и шта се све у то време дешавало на КиМ. И да мој брат настави да живи у сећањима свог народа и успоменама својих најближих - каже нам, грлећи братову фотографију.

Златко од председника примио одличје за брата, Фото Председништво Србије

Стамен је Златко, али из сваке његове речи изговорене о брату извире туга обавијена поносом. Каже да је  Оливера, тог кобног 21. јуна 1998, у селу Душевић код Клине, снајперски метак погодио пар корака испред њега, одмах након што су ово село снажном пешадијском ватром из свих праваца, по ко зна који пут тог дана, напали терористи тзв. ОВК.

- Тада сам имао 16, а брат 17 година. Иако малолетни бранили смо своја огњишта са старијим комшијама. И тог дана се пуцало од раног јутра. У време кратког затишја били смо у кући, а онда се опет зачула пуцњава. Истрчали смо напоље са намером да стигнемо до оближњег заклона направљеног за одбрану села, али је Оливер, тридесетак метара од куће погођен у груди. Рекоше касније, право у срце. Покушали смо да му помогнемо, брзо га сместили у аутомобил који је возио мој стриц и некако га пребацили у Дом здравља у Клини. Дежурни лекар, нажалост, могао је само да констатује смрт која је највероватније и наступила оног тренутка када је погођен. Није му било спаса - наставља Златко.

Г.Шљивић

У страху од терора припадника тзв. ОВК стражу у селу Душевић мештани су, према његовим речима, почели да организују већ од јануара 1998. Оливер, који је изучио занат за машинбравара, а потом се запослио у продавници у Клини. Са млађим братом, још средњошколцем, свако друго вече чувао је село. Њихова кућа налазила се недалеко од шуме.

- Дан пре него што ће ми убити брата, албанско становништво је отишло из нашег села, што је био знак да ће ускоро бити нападнуто. Ми смо отишли у Клину да преспавамо, али смо се сутра ујутро ипак вратили. Чим смо стигли, почео је до тада незапамћен напад. Ето, мој брат заувек остаде тамо, тамо где нам је огњиште - дрхтавим гласом прича Златко.

- Сахранили смо га на гробљу у Клини. За све ове године његову вечну кућу обишли смо само два пута, 2005. и 2007. Не може се... Тешко ми је, па је ово одликовање, некако, бар мала сатисфакција...

Г.Шљивић

После ових речи - тишина... Требало је времена да наш саговорник смогне снаге да настави. Испричао нам је потом да му је отац Стеван преминуо 1994. На свом огњишту на КиМ он, мајка Никосава, сестре Оливера и Марица остали су до 17. јуна 1999. и повлачења наших снага.

- Избегли смо у Краљево и три године живели у колективном центру у Роћевићима. Потом смо становали приватно и полако се кућили - прича Златко. - Засновали смо породице, оженио сам се и добио троје деце, саградио нови породични дом у насељу Јарчујак. Наставили смо живот, али наш Оливер увек нам је у мислима.

Г.Шљивић

Окружени упориштима тзв. ОВК

СЕЛО Душевић налази се у општини Клина. Према причи наших људи из тог краја, сва околна села су настањена албанским становништвом и била су важна упоришта терористима тзв. ОВК који су свакодневно нападали српске куће, често снажном митраљеском и минобацачком паљбом.

Г.Шљивић

Захвалност министру Гашићу

ЗЛАТКО Зајић истиче да посебну захвалност за постхумно одликовање свом брату дугује председнику Александру Вучићу и министру унутрашњих послова Братиславу Гашићу.

- Без иницијативе министра Гашића питање је да ли би се чуло за Оливерову судбину и његово херојство.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације