СВЕТИ САВА СПАСАО ЦРКВУ РОЂЕЊА ХРИСТОВОГ: Како су и Срби били део Витлејемске саге, бескрајног низа прича о спирали насиља, вери да ће љубав

ЕКСПЛОЗИЈЕ Хамасових ракета, а затим ракетни одговор Израела, "испратио" је из Витлејема поклонике који су после 7. октобра 2023. у конвојима бежали из града рођења Исуса Христа.

Фото Б. Субашић

Када је последњи верник прошао кроз капију у високом Зиду раздвајања између Израела и палестинске самоуправе Западне обале, масивна челична врата су се залупила означивши почетак још једног трагичног поглавља саге о Светој земљи.

Модерни Јерусалим и Витлејем су се проширили и практично спојили у један град, раздвојен само високом армирано-бетонском баријером са кулама стражарама. Кроз капију Зида раздвајања до 7. октобра су пролазиле реке људи, масе палестинских Арапа који су радили у Израелу и колоне аутобуса с ходочасницима који су Витлејему доносили огромне приходе. Захваљујући верском туризму Витлејем је од фавеле постао модеран град са блоковима нових вишеспратница на брежуљцима где су библијски пастири напасали стада и први видели звезду која је најавила Христово рођење. Туристи су се фотографисали крај Зида раздвајања уз графите из времена палестинске Интифаде (Устанка) када су овде летеле каменице, Молотовљеви коктели и меци. Уверење наивних странаца да је време таквих сукоба прошло срушила је традиционална трагична стварност Свете земље.

Унутрашњост Цркве Исусовог рођења, Фото Б. Субашић

Последњи ратни сукоб затворио је капију Витлејема и зауставио реке ходочасника из целог света које су се за Божић сливале у Витлејем, у Цркву рођења Христовог на главном градском Тргу јасли. Јерусалимска патријаршија је одлучила да овог Божића неће бити чувеног славља и украса. Сви хришћани Свете земље сагласили су се да најрадоснији празник дочекају у молитвама и богослужењима саосећајући са онима који пате.

Оваквих Божића је било много у Витлејему, кога су много пута опседали силници уверени да се оружјем може освојити или уништити светост места где се родио Христ. Витлејемска сага је бескрајни низ прича о безумном насиљу које дуже од 2.000 година не успева да победи веру да ће љубав и милосрђе спасти свет.

Иако је овај град далеко од Србије, Срби су део његове историје, од 1229. када је Свети Сава предузео своје прво ходочашће на Исток. Он је тада откупио конаке и манастире од луке Акре до Јерусалима и тако омогућио православним ходочасницима да се после више од века латинске крсташке тираније врате у Свету земљу. Свети Сава Српски био је и први поглавар православне цркве који је у Цркви рођења одржао архијерејску литургију после 129 година, од када су крсташи из Витлејема прогнали православне свештенике. "Много злато" које је тада дао арапским хришћанима, чуварима храма, спасло је од пропасти и њих и цркву задужбину Константина Великог. Да би разумели овај, данашњим Србима мало познат Савин подвиг морамо да се вратимо на почетак саге о светом граду Витлејему.

Foto: Фото Танјуг

POGLEDAJ GALERIJU

За Јевреје, Витлејем је важан јер је у њему рођен њихов први цар-ујединитељ Давид, а према старозаветном пророчанству из овога града ће доћи и Месија, спаситељ. За новозаветне хришћане пророчанство се већ испунило: Исус је Спаситељ кога је Богородица Марија родила у Витлејему, у Пећини рођења. Витлејем је светиња и за муслимане, који кажу да је пророка Ису (Исуса), његова мајка Мерјем (Марија) родила на Брегу рођења изнад пећине.

Ово место у историју света је ушло на велика врата 325 када је јерусалимски епископ Макарије Први одвео римску царицу Августу Флавију Хелену, потоњу Свету Јелену у Витлејем и показао јој место где је рођен Христ. Њен син, император Константин Велики, који је од Рима направо хришћанско царство, око светиње је направио велелепан комплекс.

Изнад пећине је подигнута осмоугаона ротонда, која је, налик оној у Цркви Васкрсења у Јерусалиму, имала окулус, отвор на крову. Кроз њега је мистично светло падало на Пећину рођења, повезујући симболично небо и земљу. Са западне стране ротонде је сазидана петобродна базилика са зидовима и подовима покривеним раскошним мозаицима, а њен свод носила су четири реда високих стубова који и данас стоје. Светост и лепота овог места постала су и његово проклетство. Освајачи су разарањем светиње желели да покажу да је њихов бог јачи од бога поражених, иако је реч о истом монотеистичком Богу.

Константинова задужбина је први пут тешко оштећена у Самарјанском устанку почетком 6. века, а цар Јустинијан Први ју је обновио и проширио. Када су 614. Персијанци, под вођством Хозроја Другог, опустошили Свету земљу само су Витлејемску цркву оставили недирнуту. Спасли су је мозаици на којима су приказани персијски свештеници маги, које из библијског предања познајемо као тројицу мудраца који су донели поклоне Богомладенцу. У документима Јерусалимског црквеног сабора из 9. века записано је да су Персијанци "због страхопоштовања према прецима" сачували цркву.

Пећина рођења, Фото Б. Субашић

Храм није дирао ни умајадски калиф Омар када је 637. освојио Свету земљу. С јерусалимским патријархом Софронијем склопио је споразум да хришћани слободно обављају богослужења у храмовима. У јужном делу витлејемске базилике, на месту где је по исламском предању "Мерјем родила Ису под урмином палмом" калиф Омар се помолио и то место издвојио за приватне молитве муслимана, али без мујезина. За разлику од овог владара, калиф Ал-Хаким је 1009. наредио да се базилика сруши, али витлејемски муслимани, који су поштовали Ису и Мерјем, нису желели да изврше то наређење.

Када су 1099. у Витлејем ушли крсташи витеза Танкреда, показали су како изгледа латинско виђење хришћанског милосрђа и братства: избацили су православно свештенство из Храма рођења и довели римокатоличко, а базилику су дозидали и претворили у тврђаву. Крсташе је 1187. победио велики војсковођа Саладин, пореклом Курд, који је из Витлејема протерао латинске свештенике, а Цркву рођења дао локалним православним хришћанима. Они су патили у крајњем сиромаштву једва преживљавајући, а храм је пропадао. Када су просвећени цар Фридрих Други и султан Ел Камил 1229. у петом "бескрвном" крсташком походу склопили десетогодишње примирје, Јерусалим и Витлејем су предати на управу Латинима. Тада се неочекивано у Светој земљи појавио наш Свети Сава као први православни архијереј после више од века. После куповине цркве на Сиону у Јерусалиму дошао је у Витлејем, одржао свету литургију и дао дарове арапским православцима који су захваљујући њима задржали управу у Храму рођења Христовог до данашњих дана.

Хришћани одлазе

ВИТЛЕЈЕМ данас није хришћански град, иако је половином 20. века имао више од 80 одсто арапског хришћанског становништва. Велики прилив Палестинаца муслимана из области које је окупирао Израел довео је до масовног исељавања хришћана, најчешће у Латинску Америку, тако да их сада има мање од 16 одсто.

Одувек светиња

ИЗВОРНО име Витлејема, Бејт Лехем, потиче из древних времена када је област између Медитерана и Јордана настањивао народ Хананаца. То име значило је "Кућа Лехема", божанства плодности преузетог од још старије цивилизације месопотамског Акада. Његов храм налазио се у данашњој Пећини рођења Христовог. Када је дванаест племена Израела дошло на овај простор Бејт Лехем је постао Бет Лехем, што на хебрејском и арамејском гласи "Град хлеба". Када су Арапи освојили град, његово име су протумачили као Бајт Лахм - "Град меса".

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације