ХВАЛА ДОБРИМ ЉУДИМА, АЛИ ЈА НАЈВИШЕ ВОЛИМ МОЈЕ ЖИВОТИЊЕ: Огњенка Рашић (11) прави је борац и најмлађи добитник признања "Милунка Савић"

АКО сте дошли по тужну причу, нећете је наћи. Моја Огњенка и ја смо срећне, биле и бићемо!

Огњенка Рашић

Овим речима дочекује намернике Тамара Рашић из Ковина, мајка једанаестодишње Огњенке. Девојчице која је очарала Србију, најмлађег добитника награде "Милунка Савић".

Прича о Огњенки, која са мамом живи у тешким условима, у трошној кућици наслеђеној од предака кроз коју прашину брише кошава, уздрмала је свако срце у Србији. Није требало много да се имањем уоквиреним шумом, укотвљеним уз Дунав и сакривеним под мостом који спаја Смедерево и Ковин, сјати много добрих душа да помогне.

Ври као у кошници од мајстора који завршавају нову кућу за две хероине које тек речна дама дели од моћне реке. Моћне су и оне у својој снази.

У кућици старој више од пола века, без воде и купатила, оне су биле срећне. Сада, када ће се за који дан уселити у нову кућу, једнако су срећне.

- Мало је остало, завршни радови, грејање, намештај смо изабрале - упућује нас Тамара док њен глас и мајсторе пригушује музика.

Објашњава како је све почело изненада, неочекивано. Када је млада Тамара Мисирлић почела ову хуманитарну акцију.

Огњенка са осталим добитницама признања и министром Милицом Ђурђевић Стаменковски, Фото Танјуг

- Лепо је што имамо нову кућу, захвалне смо, али је најлепше што смо упознале много добрих људи. То је благо - каже Тамара.

У метежу алатки, материјала, мајсторске опреме, угнездила се јелка. Прва у новој кући.

- Јесте, и јелку смо окитиле, играле, певале око ње од среће - прича нам мајка.

И стара кућа, неки кажу шупа, оне кажу дом, добила је нову боју. Окречена је. Везују их преци за њу, не дају да се руши. У њој су иконе, у зидовима утиснуте радости и туге, успомене на дојучерашњи живот.

Огњенка озбиљна, слуша разговор старијих. Лута јој нестрпљив поглед. Као да јој популарност баш не годи.

Foto: Тамара и Огњенка Рашић, Фото Ј. Илић

POGLEDAJ GALERIJU

Подвижник "Вечерњих новости"

ХУМАНИТАРНУ акцију изградње дома за Огњенку и њену маму Тамару покренула је млада Тамара Мисирлић (на слици) из Врања. Она је још од 2019, иако тада није била пунолетна, почела да покреће многобројне акције помоћи сиромашнима и онима који су живели у условима недостојним човека. Због показаног човекољубља и неуморног рада на помоћи невољницима, "Вечерње новости" су Мисирлићевој, доделиле Сребрну плакету у нашој традиционалној акцији "Најплеменитији подвиг године" за 2021.

- Не волим јавност, волим мир и моје животиње - кратко одговара.

Одмах мења тему. Прича о животињама што јој из углова зелених очију мами осмех. Прича о свом ретком говечету расе буша, о својих пет-шест паса, осам мачака, кокама... Разоружава њен бистар ум.

Огњенка са осталим добитницама признања и министром Милицом Ђурђевић Стаменковски, Фото Танјуг

Показује нове просторије за животиње. Показује јуницу. Робусна је мало Милка, па је Огњенка љуби док се провлачимо поред ње да видимо бушу, која нема име. И њу љуби.

А код оваца њена је радост необуздана.

- Мајка, Сека је два ојагњила. Јесам рекла! Знала сам. Најсрећнија сам - узвикује Огњенка поскакујућу у гуменим чизмицама барем два броја већим.

У тренутку, не занима је ни нова кућа, ни придошлица, ништа.

- Хвала добрим људима, али ја највише волим своје животиње - каже Огњенка.

Хитро прескаче у тор, бранећи од овна јагњад која се још пуше од врелине мајчине утробе.

- Шта сам рекла! Два су, знала сам! - подврискује срећа из ње док ручицама грли новорођенче. - Мајка, зар није ово што је прво изашло малко муљаво? Да л' су сисале? Да л' су нашле сису? Само да почну да сисају. Види, лиже их овца, прихватила их је - прича док објашњава мени неукој, као да има докторат, како може бити проблем кад овца не прихвати јагње.

Ниједном речју овде се не помиње име туге. Ни тешки дани, болести, смрти. Колико је хладно кад мрзне земља поред реке. У мраку. Кад није било никога. Тамара и Огњенка о тим данима, једноставно, одбијају да причају.

Огњенка је добила признање "Милунка Савић" јер је борац. Бори се за маму, за животиње, за одличне оцене, за живот.

На питање има ли још неку жељу, каже:

- Не. Све имамо!

И јесте тако. Њих две имају све: једна другу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације