СРПСКИ ГЕН ЖИВИ ОД БРОНЗАНОГ ДОБА: Резултати вишегодишњег научног истраживања о пореклу нашег и осталих народа

ДАНАШЊИ Срби имају у просеку око 50-60 одсто словенског порекла, а остатак је генетика старо-балканског становништва помешаног са досељеницима из Анадолије, из урбаних центара попут Константинопоља и Ефеса. Ово су резултати петогодишњег истраживања порекла Срба и осталих балканских народа који су јуче, под називом "Геномска историја Балкана од римске границе до словенских миграција", објављени у престижном светском научном часопису "Cell". Користећи најновије геномске технологије, истражујући стару ДНК на Балкану, тим истраживача из Србије, Шпаније и САД, показао је континуитет гена данашњег српског и старо-балканског становништва још од бронзаног доба.

Фото: Приватна архива

Истраживање које "Новости" објављују прве после светске "премијере", иницирали су истраживачи Биолошког факултета Универзитета у Београду: проф. Миодраг Грбић, проф. Жељко Томановић, дописни члан САНУ, и проф. Душан Кецкаревић, као и Археолошког института: др Илија Микић, др Миомир Кораћ, др Снежана Голубовић са сарадницима, а у сарадњи са Универзитетом у Барселони и Харвардом. Уз анализу древне ДНК на више од 30 локалитета, истраживање даје пресек генетичких промена популације и миграција на Балкану кроз више од два миленијума.

Фото: Б. Субашић

Одређена је ДНК секвенца више од 140 скелета из периода од 1. до 10. века из Србије (Виминацијум, Timacum Minus - Кулине код Књажевца, Медиана...), Хрватске (Задар, Сисак, Осијек), Северне Македоније, Бугарске, Румуније, Албаније и Грчке. Први пут су секвенцирани и геноми модерног српског становништва.

- Потврђено је да је било масовних словенских миграција у 6. и 7. веку, које су оставиле дубок генетички траг код свих народа Балкана - каже проф. Грбић. - Око 50-60 одсто словенске генетике имају и Хрвати, Румуни и Бугари. Идући ка Грчкој тај проценат опада на свега четири до 20 одсто на грчким острвима.

Foto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Према речима проф. Кецкаревића, различити језици, религија и култура указују на демографске и културне процесе током миленијума историје, иако су генетички веома блиски. Анализа данашњег генома показује највећу генетичку блискост Срба, Хрвата и Румуна.

- Највише узорака је анализирано из Виминацијума - каже др Микић. - Недалеко од маузолеја је пронађен гроб мушкарца од 19 година пореклом из данашњег Северног Судана, највероватније римског војника. Ово је први доказани случај миграција из подсахарске Африке у Римском царству. ДНК анализом потврђено је присуство још једне особе пореклом из северне Африке.

Фото: Танјуг

Др Кораћ истиче да је то још један доказ велике хетерогености становништва Виминацијума. Тако је, додаје др Голубовић, космополитски начин живота потврђен и ван самог Рима. Наши стручњаци наводе да је међу важнијим резултатима истраживања и случај жене пореклом из источне Европе, а живела је у Виминацијуму у 2. веку. То је за сада најранији траг присуства људи из тог дела Европе на нашим просторима. 

- Занимљиво је да међу анализираним скелетима са Балкана, укључујући и војнике, готово да нема оних са Апенина. То указује на значајну интегрисаност локалног балканског становништва у Римско царство - истичу професори Грбић и Кецкаревић. - Анализа скелета показује да су имали доминантну староседелачку ЕВ-13 Y хаплогрупу. Имајући ово у виду и то да је 18 Римских императора рођено на територији данашње Србије, те да су они припадали локалном становништву, јасан је континуитет генетичке везе са нашом модерном популацијом.

Фото: Завичајни музеј Књажевац

Наведени резултати, такође, сугеришу и једну историјску чињеницу, која до сада у недостатку генетичких истраживања није могла бити потврђена: да је овдашња популација кроз Римско царство дала и велики допринос европској историји. 

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације