ЖИВОТ ИСПУЊЕН ВЕЛИКИМ ДЕЛИМА И НЕПРЕБОЛОМ: Обележава се 130 година од рођења и 40 од смрти др Александра Ђ. Костића (ФОТО)

ЛЕКАРУ, научнику, професору, који се уз то успешно бавио археологијом, сексологијом, медицинском терминологијом, фотографијом, филмом, музиком, књижевношћу - др Александру Ђ. Костићу (1893-1983), посвећен је био симпозијум у Свечаној сали деканата Медицинског факултета.

Фото промо

Тиме је ова високошколска установа обележила 130 година од рођења и 40 година од смрти, оснивача свог Института за хистологију и ембриологију (сада носи његово име) и непоновљиве личности, која је обележила нашу науку и културу у 20. веку. Али, која је, како је записао његов син, наш познати композитор Војислав Воки Костић, проживео живот пун непреболне боли.

Симпозијум "Дело проф. др Александра Ђ. Костића"  био је и прилика да се први пут под окриљем Медицинског факултета, говори о политичким дешавањима која су 1952. довела до Костићевог удаљавања из ове институције, што је имало снажан утицај на његов професионални, уметнички и друштвени ангажман, истиче, за "Новости", проф. др Нела Пушкаш, иницијатор и организатор скупа.

- Рођен је у Београду, студије медицине је уписао 1912. у Француској и два пута прекидао ради учешћа у балканским ратовима и Првом светском рату - подсећа саговорница, која је прошле године, на изузено посећеној поставци у Галерији науке и технике САНУ, представила његову вредну а заборављену архиву, случајно откривену у Иституту за хистологију и ембриологију, а чији део је био изложен и у оквиру симпозијума. - Дипломирао је 1921. одбранивши докторску тезу на Медицинском факултету у Стразбуру. Исте године је изабран за хонорарног професора хистологије на новооснованом Медицинском факултету у Београду, где је уз велики напор обезбедио услове и организовао почетак наставе. Написао је више уџбеника, а највећи број њих је доживео неколико издања, чак и у послератном периоду. Аутор је вишејезичног медицинског речника, чије је последње издање објављено 2009.

Вишезначност наслеђа које је оставио овој средини, на симпозијуму, уз професорку Пушкаш, расветлили су академик Владимир Бумбаширевић, др Зоран Вацић, председник секције за историју медицине Српског лекарског дрштва, књижевни критичар Јасмина Ахметагић, музиколог Снежана Николајевић, Драгомир Бонџић, научни саветник у Институту за савремену историју, Милош Спасић, музејски саветник у Музеју града Београда, као и Зорица Атић, директорка Центра за културу Гроцка, по чијем окриљем се чува његов јединствен легат. Наиме, градећи на брду уз Дунав кућу за одмор, као поклон својој вољеној супрузи, лекару, проф. др Смиљи Костић Јоксић, Костић је открио важан археолошки локалитет (Дубочај), а налазе је поклонио Општини Гроцка "као подстицај за даља истраживања", али и многе личне предмете, фотографије, књиге... Поводом годишњице рођења и смрти дародавца, недавно је у чувеној грочанској "Ранчићевој кући" отворена и изложба "Скице из живота знамените породице Костић", на којој је представљен и материјал који до сада јавност није видела.

Александар и Војилсав Костић на отварању легата у ГроцкојFoto: Фото Центар за културу Гроцка

POGLEDAJ GALERIJU

- Ту су фотографије из породичних албума и богате личне заоставштине чуване у Ранчићевој кући и летњиковцу у Гроцкој, као и цртице из приватног живота, забележене у сликовитим причама Александровог и Смиљиног старијег сина, композитора Војислава Костића - открива за наш лист Атићева, која је аутор ове поставке заједно са професорком Пушкаш. - Премијерно на изложби су и лични предмети и знамења, као што је шешир професора Костића, чутурица из Великог рата, торбице и шешири његове супруге Смиље, необични дувачки инструменти Вокија Костића...

Изузетно вредан предмет уступио је Музеј науке и технике: музичку кутију, с краја 19. века, са месинганим назубљеним цилиндром, која је припадала Вокију Kостићу. Представљене су и повеље Легија части, које су супружници добили, свако за своје научне заслуге, као и брош са испреплетаним словима BCG, поклон председник Француске др Смиљи Костић Јоксић, приликом доделе значајног признања. Међу фотографијама из изузетно богате збирке (професор Костић био је сам пасионирани фотограф и оснивач Београдског фото-клуба), налазе се и снимци никада непрежаљеног млађег сина Ивана Вање, који је погинуо као младић, прикључивши се равногорском покрету.

- Костиће памтимо по постигнућима и делима, али пре свега по људској величини - закључује Атићева.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације