ДАНАС СЛАВИ ОВАЈ МАНАСТИР: Први пут се спомиње 1382. године, а спасли су га археолози (ФОТО)

С.БАБОВИЋ

04. 12. 2023. у 10:40

ВАВЕДЕЊЕ Пресвете Богородице слава је манастира Дренча код Александровца, који се сматра једним од најлепших у СПЦ.

ДАНАС СЛАВИ ОВАЈ МАНАСТИР: Први пут се спомиње 1382. године, а спасли су га археолози (ФОТО)

Foto:Zavod za zastitu spomenika Kraljevo

Манастир је посебан из много разлога. Ктитор манастира са Црквом посвећеном Ваведењу био је монах Доротеј, некадашњи игуман Хиландара, са својим сином Данилом, потоњим патријархом Данилом Трећим. Градили су од 1351. до 1379. године, али се манастир први пут спомиње у Доротејевој повељи из 1382. године, издатој у Жичи.

Гробови ктитора пронађени су у манастиру, где су откривени и остаци темеља манастирских конака с краја 14. и почетка 15. века, вредни кухињски и луксузни фрагменти моравске керамике, као и фрагмент зооморфног изливника, који је прави раритет на простору наше земље.

Данас је познато да су Турци срушили Дренчу средином 15. века. Пет векова касније кренула је револуционарна обнова. Комплетна рестаурација манастира са црквом сматра се једним од најцеловитијих и најуспешнијих пројеката те врсте у Србији. Почела је давне 1952. године на основу пројекта Бранислава Вуловића, а касније, 60-их година, подухват је дошао у руке академика проф. др Мирка Ковачевића, који је био кључна фигура за наставак обнове манастирског комплекса од 2002. до 2006. године.

Обнова и историјат познатог манастира описани су у монографији „Манастир Дренча – од рушевине до храма”, коју су објавили аутори проф. др Мирко Ковачевић и археолог Гордана Гаврић из Завода за заштиту споменика Краљево. Јединствен пројекат показује како један скоро порушени комплекс може да опет заживи у некадашњем сјају.

- Хиландар је свакако био узор барем делу моравске школе, тачније споменика насталих у време кнеза Лазара и деспота Стефана - рекао је, својевремено, неуморни професор др Мирко Ковачевић на промоцији драгоцене монографије 2015. године. - Истраживање о блиским везама Хиландара и Дренче још увек трају.

Богомоља је осванула и на филму „Дренча - цвет моравске архитектуре” режисера Горана Ерчевића.

- Посебан сегмент посветили смо повељама у вези са Дренчом – испричао је „Новостима“ режисер Горан Ерчевић. Има их три (две су писане на Кознику крај Александровца, а једна у Жичи), а најпознатија - Доротејев свитак (на слици), чува се под бројем 56 у хиландарској библиотеци. Управо у њој и пише да кнез Лазар манастиру поклања двор у Наупари.

БОНУС ВИДЕО

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

АЛТА БАНКА ПРОСЛАВИЛА СЛАВУ СВЕТОГ АРХАНГЕЛА МИХАИЛА: Традиција у циљу очивања вредности