СРПСКА ЛОЗА НА ВИНСКОЈ МАПИ СВЕТА: Занимљива ижложба о "пићу богова" у Галерији науке и технике САНУ
ОКО 11.000 година стари су први подаци о припитомљавању винове лозе, а на нашем простору постоје материјални докази о томе из гвозденог доба.
Foto: Zoran Jovanovic
О историји виноградарства и винске културе на тлу данашње Србије се мало зна и управо то је подстакло стручњаке Мирослава Николића, Жељка Томановића, Славицу Тодић, Милицу Рат и Миодрага Грбића да крену у истраживање. Тако је настала изложба "Вински летопис Србије", која се отвара данас у Галерији науке и технике САНУ.
Поставка обједињује историјске налазе од гвозденог доба до прве половине 20. века, а највреднија је вотивна (заветна) икона Либер и Либера из другог или трећег века нове ере, која се чува у Музеју Крајине у Неготину. Поред археолошких експоната, алата за обраду винограда, резидбу и заштиту винове лозе, опреме за прераду грожђа, производњу, чување и уживање вина, из наших музеја, на изложби је први пут представљен хербаријум Андреја Волног, професора карловачке гимназије, са примерцима сорти винове лозе које су гајене на Фрушкој гори од 1812. до 1824. године. Посетиоци ће имати прилику да прелистају, у дигиталној форми, драгоцени хербаријум који представља другу најстарију познату ампелографску колекцију у свету.
- Професор Волни је сакупио око 120 узорака, а ДНК анализом је утврђено да је највише тих сорти ишчезло током најезде филоксере, која се појавила средином 19. века у Француској, а у Србији 1882. године - каже за "Новости" проф. др Мирослав Николић из Института за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду. - Србија је, иначе, помогла Француској да преброди огромну кризу коју је проузроковао штетни инсект. У доба филоксере транспортовале су се огромне количине вина из наше у земљу Гала.
Десет сандука за Пикаса
НЕГОТИНЦИ тврде да је Тито највише волео тамјанику, а професор Николић каже да је то вероватно мит:
- Тито је волео фина вина, а на Брионима је узгајао специфичну сорту вугава. Сликару Паблу Пикасу поклонио је десет сандука да уради постер за "Неретву". Пикасо није хтео да узме новац, али вино није одбио.
Први пут су представљене и аутохтоне српске сорте винове лозе, међу којима је и неколико доскоро непознатих.
- Прошле године смо завршили пројекат у коме смо покушали да докажемо шта би могло да потиче са овог поднебља. На основу тих анализа сасвим је извесно да је прокупац наш, као и неготински црни зачинак и багрина, док смедеревка, која је овде одомаћена, потиче из Бугарске где се зове демијат - истиче Николић. - Мада је одомаћена овде, тамјаника није наша аутохтона сорта. То је древна грчка сорта из античког доба, којој су Французи дали име "мускат бјанко ати греј". У средњем веку најцењеније су биле мускатне сорте, а код нас су све оне које миришу назив добиле по тамјану. Дуго се мислило да је црна тамјаника аутохтона сорта Неготинске Крајине. Утврђено је, међутим, да је то само мутација беле тамјанике.
Турци узимали харач на вино
ВИНО се производило на тлу Србије и у османском периоду - каже Мирослав Николић. - Турци су брзо схватили да се вином добро тргује, па им није много сметало то што је црно вино синоним за Исусову крв. Гледао сам турске списе из 16. века, у којима пише да су Турци узимали харач на вино.
Виноградарство се на тлу Србије развијало под утицајима Трачана, који су винову лозу донели из Мале Азије, и Хелена. Посетиоци ће сазнати и како су Грци и Феничани винову лозу однели у Француску, која је данас светска сила за вино.
- Много је оних који су допринели развоју виноградарства, а међу њима се издвајају Франц Шамс, који је први описао сорте на подручју Војводине, Димитрије Вита Петровић, Милутин М. Савић, први управитељ Школе за винодеље и воћарство у Букову код Неготина, у чијем је оснивању имао кључну улогу - говори професор Николић. - Захваљујући Савићу прокупац и зачинак су ушли у светску ампелографску литературу.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЈОВАН ЈЕ НОВИ ПЕВАЧ "РИБЉЕ ЧОРБЕ": Наступио на концерту Бори у част
ГРАД Чачак у част легендарног певача и фронтмена групе "Рибља чорба", Борисава Боре Ђорђевића, који нас је након тешке болести напустио 4. септембра у 72. години, организовао је синоћ манифестацију посвећену рок легенди и то на дан његовог рођења.
02. 11. 2024. у 13:22
ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)
ИВАН из Хрватске одушевио је читав регион када је једним малим гестом показао како је мало потребно а јако лепо, држати се оне чувене реченице "воли своје, поштуј туђе".
01. 11. 2024. у 10:24 >> 10:28
"ЂОКОВИЋ ЈЕ КРИВ": Холгер Руне открио непознате детаље о Новаку!
Новак Ђоковић се много пута до сада доказивао на терену и ван њега, а сада је дански тенисер Холгер Руне говорио о томе какав је Ноле био током турнира "Слем шест краљева".
31. 10. 2024. у 13:15
ЦИЦИПАС КОНАЧНО ОТКРИО ЗАШТО ЈЕ ДАО ОТКАЗ ОЦУ: Ово је главни разлог
Грчки тенисер Стефанос Циципас признаје да му није било лако када је пре неколико месеци уручио отказ оцу Апостолосу.
01. 11. 2024. у 12:35
СТРАДАО КРАЈ ВЛАСНИЦЕ МАРИЈЕ: Пас Мирко извучен из рушевина хотела Дубровник - породица тражи само једно (ФОТО)
ПАС Мирко извучен је из хотела Дубровник, који се у уторак срушио. Мирко је страдао заједно са својом власницом Маријом Стефанић, која је до недавно држала овај хотел.
01. 11. 2024. у 11:44
ПОРУКА КОЈА СЛАМА СРЦА: Ангелина Топић се опростила од жртава новосадске трагедије
Комплетна Србија је потресена језивом трагедијом која се догодила на Железничкој станици у Новом Саду, када се бетонска надстрешница обрушила и пала на људе. Према последњим информацијама, страдало је 14 људи, а овај догађај је изазвао велику пажњу јавности и изазвао дубоку тугу широм земље.
02. 11. 2024. у 17:50
ДРАМА У ФРАНЦУСКОЈ: Масовна пуцњава, учествовало неколико стотина људи
У МАСОВНОЈ пуцњави повезаној с трговином дрогом у западној Француској, тешко је повређено петоро људи, међу којима и један тинејџер, рекао је министар унутрашњих послова Бруно Ретаиллеау, пише Гардијан.
01. 11. 2024. у 11:25
ПУТИНУ У ПОМОЋ СТИЖЕ НАЈЕЛИТНИЈА ВОЈСКА: Шта је "Олујни корпус", једна од најмоћнијих специјалних јединица на свету
СЕВЕРНОКОРЕЈСКА појачања долазе усред назнака да се Русија бори с попуњавањем својих снага.
30. 10. 2024. у 12:37
ХРВАТ УГЛЕДАО СРПСКУ ЗАСТАВУ НА ПОДУ: Одмах упалио камеру и урадио ово - због његовог потеза се усијале мреже (ВИДЕО)
ИВАН из Хрватске одушевио је читав регион када је једним малим гестом показао како је мало потребно а јако лепо, држати се оне чувене реченице "воли своје, поштуј туђе".
01. 11. 2024. у 10:24 >> 10:28
Најновије из рубрике
"БОГ ЈЕ ПОСЛАО ВЛАДУ ДА НАС СПАСЕ": Полицајац из Титела од пламена отргао Драгана и његово двоје деце
ВРАЋАЈУЋИ се кући у Тител из Бачке Тополе, где је са колегама обезбеђивао фудбалски меч између домаћег ТСЦ и гостујуће екипе Легија из Пољске, и размишљајући како ће после напорне вечери утонути у окрепљујући сан, полицајац Владимир Влашки (32), изненада је постао херој, којем се клања цео његов Тител.
02. 11. 2024. у 07:00
ВЕШТАЧКЕ ИНТЕЛИГЕНЦИЈЕ НЕ ТРЕБА СЕ ПЛАШИТИ: Талентовани мастер инжењер Владимир Сивчев, ради за Мајкрософт - из родне Кикинде (ФОТО)
ВЛАДИМИР Сивчев, мастер софтверски инжењер, ради за највећу светску компанију, а остао је у родној Кикинди.
31. 10. 2024. у 18:30
СИМФОНИЈУ ЗА "НОВОСТИ" НАПИСАО У ЈЕДНОМ ДАХУ: Животна прича професора Александра Миљковића, контрабасисте, широм света цењеног уметника
УСПЕШНИ контрабасиста и професор у београдској музичкој школи "Станковић" поклонио је редакцији "Вечерњих новости" композицију коју је за наш лист написао.
31. 10. 2024. у 16:00
"КУЛТУРНА ИНСТИТУЦИЈА СЕ УДАЛА У МОКРИН": Потомци Крајишника колониста у Накову код Кикинде, негују хумор наслеђен од предака
НАКОВО код Кикинде је село колониста из Босанске крајине, који су овде масовно дошли одмах после Другог светског рата из околине Босанског Грахова и Босанског Петровца. Пола су населили „Грављани“, а пола Петровчани. Налази се на самој граници са Румунијом.
31. 10. 2024. у 07:30
УЧЕ ДА "ПЛЕТУ" СРЕБРНЕ НИТИ: У лесковачком Народном музеју од нестајања чувају вештину обраде племенитих метала (ФОТО)
Више десетина полазника радионица Народног музеја у Лесковцу научило је или учи основе филигрантства као део кујунџијског заната коме прети нестајање.
30. 10. 2024. у 07:00
Коментари (0)