ПРОЈЕКТОВАО ОЛИМПИЈСКИ У БЕРЛИНУ, ПА ГРАДСКИ У ВРШЦУ: Подвиг Архитекте Кезеа и 120 немачких заробљеника; од 1946. до 1949. изградили стадион

ЗА Градски стадион у Вршцу кажу да је најлепши тог типа у Србији, јер се налази на атрактивној локацији - на падинама Вршачких планина, уз сам обод Градског парка, са погледом на брег и симбол тог града, Вршачку кулу. Осим што је складно уклопљен у крајолик и што плени својом једноставношћу, он је специфичан и због неколико детаља који су везани за његову изградњу.

Берлин 1936. Фото Википедија

То је први стадион који је саграђен у новој Југославији после Другог светског рата. Свечано је отворен 1. октобра 1949. године, само осам дана пре званичног отварања стадиона ЈНА у Београду (Југославија - Француска 1:1 у квалификацијама за СП у Бразилу 1950. пред 55.000 гледалаца). Градили су га немачки заробљеници из вршачког логора, а његов пројектант такође је био немачки логораш Вилхелм Кезе, иначе доктор архитектуре, који је учествовао у пројектовању стадиона у Берлину и Магдебургу, на којима су 1936. одржане Олимпијске игре.

Од Георге Мохана, бившег фудбалера и истакнутог спортског радника који припрема монографију о некадашњем спортском колективу ФК Вршац, сазнајемо да је, поред неколицине вршачких архитеката, баш Кезе био ангажован за тај посао, јер је једино он имао искуства за такав градитељски подухват. Ужа специјалност били су му управо спортски објекти.

- Претпоставља се да су иницијатори изградње стадиона, трагајући за најбољим решењем, извршили увид у регистар ратних заробљеника Логора 233 у Вршцу, а да је Кезе откривен у рубрици "занимање". Иако није имао избора, прихватио је посао, али уз услов да се за извођење радова ангажује 120 логорашких подофицира, међу којима је било и грађевинских стручњака - објашњава Мохан, за "Новости".

Одушевљен пејзажом и виноградима, који су се протезали на месту предвиђеном за фудбалско игралиште, Кезе је самоиницијативно, уместо само стадиона капацитета 5.000 места, пројектовао читав спортски комплекс, који су чинили и фискултурни дом, тениски терени и отворени базен. Невероватан је податак да је све то урадио за мање од месец дана. Разговори са њим вођени су почетком марта, а већ 1. априла 1946. почели су грађевински радови.

- Најзахтевнија је била нивелација терена, јер се радило о падини. Брег висок шест метара требало је пресећи и поткопати у дужини од 400 метара, а око 70.000 кубика земље пренети на нижу страну, до парка, ради изградње ивичног насипа. У тај посао је, осим логораша, била укључена и бројна вршачка омладина - додаје наш саговорник.

Вршчани су у ову инвестицију ушли са пуно ентузијазма. Нису имали довољно новца, али су имали велику жељу да оживљавањем спорта, пре свега фудбала, напаћеним суграђанима подигну морал након ратних разарања. Срећа им се осмехнула када је за њихов подухват из новина сазнао председник скупштине НР Србије Иса Јовановић, иначе пореклом из вршачког села Избиште. Он је изградњу стадиона уврстио у петогодишњи план за обнову и развој земље, чиме су решени сви финансијски проблеми.

- Свечано отварање је уприличено након три и по године рада, и то у присуству високих државних званица. Најпре је био приређен дефиле свих градитеља стадиона и вршачких спортиста, а затим фудбалски турнир, на ком су учествовали репрезентација Југославије, новосадска Војводина, Наша крила из Земуна и вршачко Јединство - каже Мохан.

Данас је вршачки стадион дом прволигаша ОФК Вршца, као и бројних других спортских клубова. Последњих година он од рустичног амбијента полако постаје савремено спортско борилиште, на ком стасавају неке нове фудбалске легенде и, пре свега, добри људи.

И омладинке учествовале у изградњи Градског стадиона, Фото приватна архиваFoto: Фото: Приватна архива

POGLEDAJ GALERIJU

Оженио се Невенком Глигоријевић

УБРЗО након пројектовања вршачког стадиона, власти су логораша Вилхелма Кезеа пребациле у Београд, у Министарство грађевине, да би помогао у пројектовању и изградњи стадиона ЈНА. Том приликом је добио и статус слободног грађанина. Занимљиво је и то да је постао српски зет, с обзиром на то да се оженио Невенком Георгијевић, из угледне вршачке породице. Њих двоје су после рата отишли у његово родно место Нојзам Рајн у Немачкој, где је отворио пројектни биро.

Свечани испраћај за заробљенике

ТОКОМ изградње стадиона, група од 120 логораша је на Кезеову одговорност била измештена из логора. Становали су у згради у Градском парку, у којој се данас налази дечја играоница. Били су плаћени за свој рад. Када се, шест месеци пре отварања стадиона, логор расформирао, сви су се вратили у Немачку. Одбор за изградњу стадиона, на челу са управником логора Јованом Шкрбићем, тада им је на железничкој станици приредио свечани испраћај.

Препоручујемо

Репортаже

0 8

ТРОЈАНСКИ ЕП СЕ НИКАДА НЕ ЗАВРШАВА: "Новости" у турском Чанакалеу, античкој Троади, на остацима легендарног Хомеровог града

29. 10. 2023. у 08:00

Репортаже

0 6

КАО ГАНГСТЕРИ У АМЕРИЦИ: Прва отмица у Крушевцу догодила се 1938. - Радмила (17) први пут дошла у град, па - нестала

28. 10. 2023. у 21:40

Репортаже

0 2

ЧУДОТВОРНА ЦРКВА НА КРАЈУ СЕЛА: Храм у Кумареву дуже од два века стециште је народа из целе Србије (ФОТО)

27. 10. 2023. у 22:37

Репортаже

1 0

НА МОЋНУ КАРТАГИНУ СЕЋАЈУ ЈОШ САМО ТЕРМЕ: У Тунису, на месту древног града од ког су стрепеле империје

27. 10. 2023. у 16:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације