ОД СМРТИ УЧИО О ЖИВОТУ: Изложба у Музеју науке и технике подсећа на значај и трагичну судбину професора Милована Миловановића (1884- 1948)

Миљана Краљ

30. 09. 2023. у 18:00

УТЕМЕЉИВАЧУ Катедре судске медицине на београдском Медицинском факултету и Института за судску медицину, професору Миловану Миловановићу (1884-1948), значајном а заборављеном, али и његовој трагичној судбини посвећена је управо отворена поставка у Музеју науке и технике.

ОД СМРТИ УЧИО О ЖИВОТУ: Изложба у Музеју науке и технике подсећа на значај и трагичну судбину професора Милована Миловановића (1884- 1948)

Фото Музеј науке и технике, М. Јуришић

Изложба "Mortui vivos docen - Кад мртви уче живе: Милан Миловановић и његово доба", настала је у сарадњи са Медицинским факултетом, а аутори су др Јелена Јовановић Симић, виши кустос, и редовни профеосор Слободан Николић. Чине је ретко виђени експонати из форензичке збирке Института, формиране 1898, миркоскопски препарати, документа, фотографије, оружје, учила, уџбеници, атласи, лични Миловановићеви предмети... Иако сеже у 19. век и бави се прапочецима судске медицине код нас и њеним пионирима, у највећој мери одужује дуг човеку који је, између осталог, и зачетник суицидологије код нас.

Скроман, добростојећи господин

Фото Музеј науке и технике, М. Јуришић

 

ЗНА се да Миловановић није засновао сопствену породицу и да у време смрти није имао блиских сродника ни пријатеља. До касних тридесетих живео је у хотелу "Ексцелзиор", потом у универзитетској згради прекопута хотела, али је често боравио и у Заводу, откривају аутори изложбе:

- Миловановић вероватно никада није био сиромашан, али ни врло богат. Није био политички активан нити се кретао у елитном друштву којем је по свом образовању и положају могао да припада. Можемо да га замислимо као интровертног, тихог, релативно скромног, добростојећег господина...

Рођен је у Неготину, као једанаесто дете Јевросиме и Димитрија Миловановића, средње имућног терзије. Поставка га прати од гимназијског школовања у Зајечару, студија медицине у Бечу (после основних студија, усавршавао се у областима патологије, бактериологије и судске медицине), преко година Првог светског рата до доласка у Београд, на Медицински факултет. Именован је за ванредног професора судске медицине 25. јуна 1923, када је установљен и Судско-медицински завод.

- У Заводу се годишње радило између 350 и 500, понекад и до 700 судскомедицинских и нешто мање патоанатомских обдукција и по неколико хиљада лабораторијских анализа: хистолошких, бактериолошких, серолошких, токсиколошких и других. Дуго су целокупан посао обављали управник Завода, професор Миловановић, и један стално запослени асистент, докторка Јулијана Богићевић - наводе аутори изложбе.

Фото Музеј науке и технике, М. Јуришић

Фотографија Завода, са актуелне поставке

Између 1910. и 1947. објавио је 38 стручних и научних радова, од чега 12 на немачком и француском, у иностраним часописима, а 1927. његов рад цитиран је у Хофмановом уџбенику, најважније књиге из судске медицине тог времена. Био је, према сведочењима, и одличан предавач и педагог, строг (студенти га се бојали, али су га и поштивали). Други светски рат затекао га је на Медицинском факултету.

- Нисам никако, ни на један час хтео да изађем из мог завода, јер би се могло догодити да ми бомба сруши завод, а ја да останем жив, а шта ће ми живот, ако ми завод пропадне? Ишао сам са својим заводом и обојица смо остали живи - записао је Миловановић.

Постао је декан 1942, али, како тврде аутори поставке, држао се подаље и од окупационе власти и од колаборациониста. Није потписао Апел српском народу, а 1943. одбио је и да учествује у истраживању Катињског масакра које је организовала влада Трећег рајха.

Према речима аутора, после рата, није осумњичен за сарадњу с окупатором нити прогањан од нове власти, међутим, доживљавао је непријатности од студената: за време предавања узвикивали су комунистичке пароле, називали га ратним деканом, певали партизанске песме. Током 1946. због болести није држао предавања, и већ планирао - самоубиство.

Убио се током викенда, 6. на 7. март 1948. По мотивима и начину, самоубиство установитеља суицидологије, остало је загонетно. Постоје индиције да се отровао, али и приче да се обесио, а по свему судећи није вођена истрага нити је урађена обдукција.

Гроб нема никаквог обележја

ЗА извршиоце тестамента именовао је најближе сараднике Јулијану Богићевић и Русомира Ђорђевића. Покућство, личне ствари, обдукциони прибор и микроскоп, оставио је Заводу. Златнике Ђорђевићу, златни сат Богићевићевој, две трећине новца завештао је за награђивање штампаних радова асистената и доцената Судско-медицинског завода, а трећину оркестру опере Народног позоришта. Навео је и да не жели комеморације, говоре, некрологе, венце... Сахрањен је 10. марта на Новом гробљу. Споменик никада није подигнут, а ни данас на гробу нема никаквог обележја.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

НЕОЧЕКИВАНО: Алкараз се одлучио на несвакидашњи потез пред Аустралијан опен (ФОТО)