ОД СМРТИ УЧИО О ЖИВОТУ: Изложба у Музеју науке и технике подсећа на значај и трагичну судбину професора Милована Миловановића (1884- 1948)
УТЕМЕЉИВАЧУ Катедре судске медицине на београдском Медицинском факултету и Института за судску медицину, професору Миловану Миловановићу (1884-1948), значајном а заборављеном, али и његовој трагичној судбини посвећена је управо отворена поставка у Музеју науке и технике.
Фото Музеј науке и технике, М. Јуришић
Изложба "Mortui vivos docen - Кад мртви уче живе: Милан Миловановић и његово доба", настала је у сарадњи са Медицинским факултетом, а аутори су др Јелена Јовановић Симић, виши кустос, и редовни профеосор Слободан Николић. Чине је ретко виђени експонати из форензичке збирке Института, формиране 1898, миркоскопски препарати, документа, фотографије, оружје, учила, уџбеници, атласи, лични Миловановићеви предмети... Иако сеже у 19. век и бави се прапочецима судске медицине код нас и њеним пионирима, у највећој мери одужује дуг човеку који је, између осталог, и зачетник суицидологије код нас.
Скроман, добростојећи господин
Фото Музеј науке и технике, М. Јуришић
ЗНА се да Миловановић није засновао сопствену породицу и да у време смрти није имао блиских сродника ни пријатеља. До касних тридесетих живео је у хотелу "Ексцелзиор", потом у универзитетској згради прекопута хотела, али је често боравио и у Заводу, откривају аутори изложбе:
- Миловановић вероватно никада није био сиромашан, али ни врло богат. Није био политички активан нити се кретао у елитном друштву којем је по свом образовању и положају могао да припада. Можемо да га замислимо као интровертног, тихог, релативно скромног, добростојећег господина...
Рођен је у Неготину, као једанаесто дете Јевросиме и Димитрија Миловановића, средње имућног терзије. Поставка га прати од гимназијског школовања у Зајечару, студија медицине у Бечу (после основних студија, усавршавао се у областима патологије, бактериологије и судске медицине), преко година Првог светског рата до доласка у Београд, на Медицински факултет. Именован је за ванредног професора судске медицине 25. јуна 1923, када је установљен и Судско-медицински завод.
- У Заводу се годишње радило између 350 и 500, понекад и до 700 судскомедицинских и нешто мање патоанатомских обдукција и по неколико хиљада лабораторијских анализа: хистолошких, бактериолошких, серолошких, токсиколошких и других. Дуго су целокупан посао обављали управник Завода, професор Миловановић, и један стално запослени асистент, докторка Јулијана Богићевић - наводе аутори изложбе.
Фото Музеј науке и технике, М. Јуришић
Између 1910. и 1947. објавио је 38 стручних и научних радова, од чега 12 на немачком и француском, у иностраним часописима, а 1927. његов рад цитиран је у Хофмановом уџбенику, најважније књиге из судске медицине тог времена. Био је, према сведочењима, и одличан предавач и педагог, строг (студенти га се бојали, али су га и поштивали). Други светски рат затекао га је на Медицинском факултету.
- Нисам никако, ни на један час хтео да изађем из мог завода, јер би се могло догодити да ми бомба сруши завод, а ја да останем жив, а шта ће ми живот, ако ми завод пропадне? Ишао сам са својим заводом и обојица смо остали живи - записао је Миловановић.
Постао је декан 1942, али, како тврде аутори поставке, држао се подаље и од окупационе власти и од колаборациониста. Није потписао Апел српском народу, а 1943. одбио је и да учествује у истраживању Катињског масакра које је организовала влада Трећег рајха.
Према речима аутора, после рата, није осумњичен за сарадњу с окупатором нити прогањан од нове власти, међутим, доживљавао је непријатности од студената: за време предавања узвикивали су комунистичке пароле, називали га ратним деканом, певали партизанске песме. Током 1946. због болести није држао предавања, и већ планирао - самоубиство.
Убио се током викенда, 6. на 7. март 1948. По мотивима и начину, самоубиство установитеља суицидологије, остало је загонетно. Постоје индиције да се отровао, али и приче да се обесио, а по свему судећи није вођена истрага нити је урађена обдукција.
Гроб нема никаквог обележја
ЗА извршиоце тестамента именовао је најближе сараднике Јулијану Богићевић и Русомира Ђорђевића. Покућство, личне ствари, обдукциони прибор и микроскоп, оставио је Заводу. Златнике Ђорђевићу, златни сат Богићевићевој, две трећине новца завештао је за награђивање штампаних радова асистената и доцената Судско-медицинског завода, а трећину оркестру опере Народног позоришта. Навео је и да не жели комеморације, говоре, некрологе, венце... Сахрањен је 10. марта на Новом гробљу. Споменик никада није подигнут, а ни данас на гробу нема никаквог обележја.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
ЕВО КАКО ДО КАРАТА ЗА "ВЕЧИТИ ДЕРБИ": Црвена звезда послала обевештење пред меч са Партизаном
Кошаркаши Црвене звезде дочекују екипу Партизана у понедељак од 19 часова у оквиру 13. кола АБА лиге.
22. 12. 2024. у 14:30
АЛБАНЦИ У ПАНИЦИ: "Нестају" им људи на Косову и Метохији, подаци су драстични - у лажној држави и сами признају: Општи очај живота!
Косово је Србија, а код Албанаца који јужну српску покрајину сматрају некаквом лажном државом - ових дана је све лошија ситуација када се ради о томе како људи доживљавају живот на том простору.
22. 12. 2024. у 15:36
ТРАГЕДИЈА ВОЈЕ НЕДЕЉКОВИЋА: "Носио сам га на рукама до болнице, а онда су ми јавили да је умро"
ОЦА на рукама однео до болнице...
23. 12. 2024. у 07:59
ДА СЕ ЗНА КО ЈЕ ШАМПИОН: Ново злато за Дамира Микеца
Српски стрелац Дамир Микец победник је 28. међународном турниру у словеначком Трзину.
22. 12. 2024. у 14:05
НЕОЧЕКИВАНО: Алкараз се одлучио на несвакидашњи потез пред Аустралијан опен (ФОТО)
Поред Хуан Карлоса Ферера, Карлос Алкараз је на место тренера поставио и Самјуела Лопеза, па ће се њих двојица мењати из турнира у турнир.
22. 12. 2024. у 12:45
"ОПАСНОСТИ СУ СВЕ ВЕЋЕ" Путин проговорио о трећем светском рату - Ми видимо шта ради наш противник
ПРЕДСТАВНИЦИ Русије ескалирају ситуацију, али нема потребе да се људи плаше трећег светског рата, рекао је руски председник Владимир Путин телевизији Русија 24.
22. 12. 2024. у 08:36
СТИГАО ЖЕСТОК ОДГОВОР ТРАМПУ ОД ПРЕДСЕДНИКА: То је наше и тако ће остати!
ПРЕДСЕДНИК Панаме Хосе Мулино поручио је да Панамски канал припада његовој држави и да око тога неће бити преговора.
23. 12. 2024. у 08:54
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)
ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.
20. 12. 2024. у 17:07
"СРЦЕ МОЈЕ, ДУШО МОЈА" Дајана грца у сузама због Жике, а он је грли: "Сетила сам се наше свадбе" (ВИДЕО)
"ЗАСЛУЖИО си да те загрлим и пољубим..."
23. 12. 2024. у 10:06
Најновије из рубрике
ВЕК ПОСВЕТИО ХУМАНОЈ МИСИЈИ: Стогодишњи Канађанин српског порекла Миломир Главчић помаже земљаке у отаџбини
НЕСЕБИЧНО помажући своје земљаке, комшије, пријатеље и родбину, Миломир Главчић (100), родом из засеока Попе поткопаоничког села Ковачи недалеко од Јошаничке Бање, небројано пута је доказао да има срце веће него пространства Канаде чији је вишедеценијски држављанин.
23. 12. 2024. у 07:00
ПРЕДАЊА ЈОШ РАЂАЈУ СТРАХ: Мртвачки мост у Темски, вековима привлачи пажњу мрачним легендама, али и крвавим догађајима из рата
БАШ изнад саставка старопланинских река Топлодолске и Височице, одакле даље тече једна - Темштица, притока Нишаве, уздиже се ћуприја интригантног назива - Мртвачки мост.
23. 12. 2024. у 07:00
О РОБОТИМА У КИНИ УЧИЛИ ИЗ ПРВЕ РУКЕ: Шампиони Србије из Владичиног Хана посетили Шангај
НАЦИОНАЛНИ шампиони из Владичиног Хана, успешни ученици Техничке школе, вишеструки освајачи многих награда и признања на такмичењима у роботици, боравили су у Кини. Гостовали су на шангајском Техничком институту за електронику и информатику (СТИЕИ), а занимљиво је, како су нам испричали, да је кампус у ком су боравили већи од њиховог градића на Јужној Морави.
22. 12. 2024. у 22:34
ЗИМСКА ЧАРОЛИЈА У КРАГУЈЕВЦУ : „Чаролија је кад заледе воду, па се клизаш“
„Зимска чаролија“, низ атрактивних манифестација намењених пре свега деци али и одраслима, који се сваке зиме одвијају на градским трговима у Крагујевцу, почела је отварањем клизалишта уз перформансе аниматора, плесача, кловнова, џинова на штулама и незаобилазним ватрометом. Наступ Леонтине и хора „Чаролија“ употпунио је доживљај и означио почетак још једне крагујевачке „Зимске чаролије“.
22. 12. 2024. у 22:33
СТРАДАЛИХ ГЕНЕРАЛА КАО НА ЗЕЈТИНЛИКУ: Годишњица савезничког бомбардовања логора у Оснабрику и погибије Југословенских официра
ВОЈВОДА Милета Павићевић Чича из Подгорице обрео се ових дана у далеком Оснабрику у Немачкој, где је као једини представник из Црне Горе присуствовао обележавању осам деценија од "савезничког" бомбардовања војних логора Офлаг VI C, у Доњој Саксонији, и страдања југословенских краљевих официра.
22. 12. 2024. у 22:30В.К.
Коментари (0)