КРАЉЕВОГ СОКОЛА СКУВАО ПОТОК Легенда о настанку Тбилисија уткана у историју Грузина, који себе сматрају наследницима Нојевих потомака

СВОЈУ земљу Грузини зову Сакартвело, чиме означавају порекло које, према предању, воде од Картлоса, једног од седморице синова Тограмаха, унука најстаријег сина библијског пророка Ноје - Јафета, од којег су, после великог потопа, настали сви европски народи.

Фото Приватна архива

Та повезаност са дубоким коренима човечанства, није само митолошка, већ је доказује и наука.

Током ископавања на локалитету Дманиси, 85 километара југозападно од Тбилисија, научниици су 1991. открили део људске вилице са зубима, која је по својој анатомији слична хомо еректусу, чија је старост процењена на 1,77 милиона година. То су до сада најстарији трагови човека изван Африке. Ово откриће са падина Каквказа указало је на прве миграције, стазе којима су се кретали наши прапреци ка тромеђи Африке, Азије и Европе.

Фото Приватна архива

Епохални налаз, као и потом откривени остаци хоминида из истог периода, уз палеолитско оруђе и оружје, скелете и друге остатке тадашњих животиња (међу њима и зуб изумрлог носорога, ископан 1983), чувају се у Националном музеју Грузије. Поставка представља свет из каменог доба, а употпуњују је ликовни призори. На једној од легенди, уз напомену да је ископавање у рушевинама некадашњег средњовековног насеља започело 1936, између осталог, пише:

"Ова важна открића су поново написала историју људске еволуције. Људски остаци из Дманисија, који представљају најмање пет индивидуа, а сви датирани пре око 1,77 милиона година, најбоље су очувани фосили на свету из тог временског периода... Дманиси чува не само једно најважнијих палеолитских налазишта у Евроазији, већ и богате археолошке записе о грузијском бронзаном добу и средњем веку".

А како су музеји лична карта сваке културе, у овој грузијској, један део, исписан је дословно - златом. Већ на уласку у археолошку ризницу, цитат античког историчара Страбона, из "Географије", подсећа да су аргонаути управо ту, у некадашњој Колхиди (краљевство између Црног мора и Какваза), трагали за Златним руном:

- Богатство региона око Колхиде, које чине рудници злата, сребра, гвожђа и бакра, сугеришу разуман мотив за Јасонову експедицију.

Фото Приватна архива

Легенда о Златном руну је, иначе, заснована на обичају тамошњих древних племена да поставе јагњеће крзно на дно златоносног потока, како би се у њега хватали грумени. А у импозантној музејској ризници, златни и сребрни примерци развијеног јувелирства представљају предхришћанску историју грузијске културе од 3. миленијума пре нове ере, до 4. века нове ере. Међу гиздавим огрлицама, минђушама, гривнама, појасевима, тањирима, иглама, медаљонима, фигуринама људи и животиња, најфиније израде, нарочито се диче пехаром, датираним у 18.-17. век пре нове ере. Искован је из једног комада злата, украшен полудрагим камењем, и очуван као да је јуче изашао испод чекића.

Куда год, и чиме год да се крстари по Грузији, то је увек и путовање кроз време. Па древна Мицхета, која је готово цела, са својим храмовима, манастирима и зидинама, под заштитом Унеска, враћа у доба када су у овојој старој престоници, на ушћу реке Арагви у Куру, Грузини, иначе православци, примили хришћанство. Мисионарка света Нина, рођака светог Ђорђа, заштитника ове земље, која им је веру донела у 4. веку из Кападокије, одлучила је да се ту подиге прва црква. За њену основу, од дрвета кедра, направљено је седам стубова, од којих је шест чврсто стајало, а седми се сам од себе подигао у ваздух и спустио тек после целоноћних Нининих молитви. Из њега је онда потекла света, лековита течност.

Фото Приватна архива

Према веровањима исцелитељска моћ кедра потиче директно од Христовог плашта, кога је извесни Илија, Јеврејин из Грузије, купио на Голготи од римског војника и донео кући. Његова сестра Сидона је загрлила плашт и умрла, а како нису могли да јој га извуку из стиска, са њим је сахрањена. На том месту израстао је кедар од кога је изграђена прва црква - Светитскховели (у дословном преводу - "стуб који живот даје"). Данашњи саборни храм, који припада светској културној баштини, својеврсни грузијски Пантеон, у којем је сахрањено десет краљева, али и мноштво других знаменитих историјских личности током векова, изграђен је између 1010. и 1029. године Његовом архитекти Арсукисдзеу, тадашњи владар одсекао је руку, јер је црква, уз сву своју велелепност била - асиметрична. А из њеног дворишта, поглед се уздиже на врх брда, на још једну јединствену архитектонску и религијску знаменитост - манастир Џвари, из 6. века, први грузијски храм са крстом у основи.

Фото Приватна архива

И као што река Кура од Мицхете тече ка Тбилисију, тако стару и нову престоницу спајају легенде које се плету око њих. Једна каже да је у петом веку краљ Вахтанг Први Горгасал, ловио у околним шумама, и да је његов соко сустигао фазана. Кренуо је да тражи птице и нашао их скуване у топлом извору. Друга, мање распрострањена, да је ранио јелена, који је ушао у лековиту воду и зацелио ране. Задивљен, на том "топлом месту" (значење имена Тбилисији, на грузијском) основао је град, који ће потоње епохе утврђивати и разарати, даривати му куле, дворове, храмове, куће живописних доксата, мостове, палате, солитере, метро, гондолу... и наравно, бањска купатила.

На улицама и трговима престонице ове земље вина, нара и Златног руна, савремени живот пулсира испреплетан са казивањима из давнина. Ту историјску вертикалу, те кавкаске кругове описане дугим трајањем, не може да заљуља ни грамзивост дигиталне епохе 21. века.

Град у пећини на путу Свиле

Фото Приватна архива

СУДБИНУ Грузије дуго је одређивало и то што се налазила на чувеном "путу свиле". Једно од склоништа караванима, на овој етапи трговачке руте, био је и град Уплисцихе, усечен у стену са системом пећина (попут оних у Кападокији). Насеобина настала још у бронзано доба, свој златни период имала је од 4. века пре нове ере, до 4. века нове ере, када се ту налазило око 700 пећина и подземних структура (сачувано их је 150), а потом и у средњем веку, у доба најмоћније краљице Тамар. Данас је ту на левој обали Куре, десетак километара од Горија (родно место Стаљина), историјско-археолошки музеј на отвореном. Уместо каравана, чести су гости туристи, којих је све више из свих крајева света.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације