ПРИНЦИП ЖЕЛЕО ДА ГА ПАМТЕ СА КЊИГОМ У РУЦИ: Мало познати документи о Сарајевском атентату

ТРЕНУТАК када je 28. јуна 1914. године у Сарајеву Гаврилo Принцип (Босанско Грахово, 1894 - Терезин, 1918) метком из пиштоља убио аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда, овај деветнаестогодишњи студент и политичко-револуционарни покрет Млада Босна заувек су уписани у историју Балкана, Европе и света.

Приватна архива

Од тада па све до данас, 109 година касније, несмањену пажњу побуђује сваки детаљ, као и фотографије повезане са атентатом јер сва питања и дилеме о догађају после којег је Први светски рат прогутао три царства још нису добили потпуне одговоре.

Стога и предстојећа изложба "Гаврило Принцип и Млада Босна - фотографије", коју ће у својој Галерији у Новом Саду 28. јуна приредити ИК "Прометеј" у сарадњи са историчарем Милошем Војиновићем, изазива велико интересовање.

Значај ове поставке је управо у томе што нуди свеобухватни приказ фотографског наслеђа, а реч је о 159 фотографија, везаних за Сарајевски атентат, учеснике и Сарајево 28. јуна 1914. године.

- Јавност ће имати прилику да види фотографије које до сада нису биле објављиване, а које сам сакупио у највећој мери током припреме своје књиге "Политичке идеје Младе Босне" (2015). Сада ћемо први пут представити све фотографије настале у истражном затвору 2. јула 1914. године, као и велики број фотографија које сведоче о нередима у Сарајеву 28. и 29. јуна када је дошло до напада на имовину богатијих Срба - открива за "Новости" Војиновић, који је после студија на Филозофском факултету Универзитета у Београду докторирао историју на Хумболтовом универзитету у Берлину, затим радио у Балканолошком институту САНУ, Историјском институту у Лондону, Центру за историју и економију Магдалениног колеџа у Кембриџу, те у Берлину, а данас ради у Италији.
Као најважније, наш саговорник издваја фотографије "са слободе", настале пре Сарајевског атентата. На њима су Гаврило Принцип и други младобосанци могли да изаберу сами како ће бити приказани, како ће их наредне генерације видети и запамтити. Наиме, сва три кључна завереника, три ђака - Гаврило Принцип, Трифко Грабеж и Недељко Чабриновић - пошто су сковали план да покушају да убију Франца Фердинанда, одлучују и да се фотографишу.

 

- То је било као остављање трага о себи. Принцип и Грабеж се фотографишу на Калемегдану, у мају 1914, а Чабриновић ујутро на дан атентата. Ушао је са једним пријатељем у фотографски студио у Сарајеву и направио последњи траг свог живота са слободе. Били су свесни да један период њиховог живота престаје, и да почиње други. То је било свесно остављање трагова, остављање њиховог лика у сећање, али на онај начин на који су они то желели. После хапшења они ће постати објекат полицијских фото-апарата - истиче Војиновић.

На суђењу у јесен 1914. године, упитан зашто је убио аустроугарског престолонаследника надвојводу Франца Фердинанда, Гаврило Принцип је одговорио: "Народ трпи што је потпуно осиротио, што га сматрају стоком... Ја сам сеоски син, знам како је на селу и зато сам хтео да се осветим и није ми жао."

 

На ове Принципове речи скренуо је пажњу и његов пријатељ Боривоје Јевтић поручивши будућим историчарима да када буду истраживали Сарајевски атентат морају најпре да разумеју економске и политичке прилике у тадашњој БиХ, где на свега неколико стотина километара од Беча постоји феудални кметски систем, мада су високи царски чиновници истицали да доносе европску културу и вредности.

"Гоњен са својега прага као псето, туђинац у сопственој земљи, босански омладинац је осећао где га боли", забележио је Јевтић, истичући да су "атентатори дошли из редова понижених и увређених". Упркос томе што је Босна и Херцеговина у којој је одрастао Принцип имала десет пута више жандармеријских станица него школа, Аустроугарска је своју власт и управу представљала као "цивилизаторску мисију".

Младобосанци су били прва генерација сељачких синова из Босне и Херцеговине која је имала прилику да се школује. Гимназије и универзитети били су место где се омладина сусреће са савременим европским политичким и културним каноном. Принцип је читао књиге о Француској револуцији, демократији, једнакости и неотуђивим правима свакога појединца. Зато је на једном снимку Принцип забележен са књигом у рукама.

 

- Неколико фотографија заузело је важно место у формирању наше представе о Принциповом лику - прецизира Војиновић. - Прва је из 1910. године, на којој Принцип седи, окружен са своја два брата и неколико непознатих особа. Друга, коју је објавила "Политика", потиче из маја 1914. године и настала је када је завера већ била скована.

Трећа, можда и најпознатија, приказује изубијаног Принципа који стоји у ћелији и гледа у објектив, настала је 2. јула у истражном затвору у Сарајеву.

Принципов лик се променио од његове четрнаесте (када је настала прва фотографија) до деветнаесте тј. двадесете године када су настале остале. Разлог је и насиље којем је био изложен од самог тренутка хапшења. Истражни судија Лео Пфефер је забележио да је Принцип у станицу стигао претучен, крвав и да је повраћао.

- Најпознатија Принципова фотографија не приказује га само физички изобличеног, већ и приказује младића суоченог са дилемом која је претила да многе недужне одведе у смрт. Значај самог судског процеса био је разлог и због кога је фотографу (највероватније Валтеру Таушу) било дозвољено да направи неколико снимака током суђења у октобру месецу - закључује историчар Милош Војиновић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације