ЖИВЕ БЕЗ БЕЗ АУТОМОБИЛА И ПОЛИТИЧКИХ ПАРТИЈА: Пре петнаест година укинута последња феудална држава у Европи, али и даље одолева времену

Овде коњске запреге имају примат. Трактори морају да поштују предност. Аутомобили су забрањени. Становници не смеју да поседују керуше нити да узгајају голубове. Државом влада властелин. Њему припада тринаести део свих трансакција некретнинама и једини има право да меље брашно.

Фото: принтскрин, Википедија

 То је само део правила која су одвајкада важила усред Европе, на острву Сарк у југозападном делу Ламанша, из комплекса англонормандског острвља, ближег француској него британској обали.

Пре само 15 година, на данашњи дан, били су приморани да уведу демократију, али им је прва одлука демократски изабраног парламента била да оставе властелина на власти, сачувају феудално уређење и задрже употребу највећег броја правила која вуку из далеке традиције! Феудализам је, тако, у многим сегментима и даље остао на снази. Није аболиран, већ је, донекле, осавремењен. Зато се каже да је Сарк, и даље, једина феудална држава у Европи.

С припадајућим острвом Бреку, уз Гернзи чији је део и острво Херм, и Олдерни, спада у групу аутономних територија, и права је држава у држави, као један од крунских поседа Велике Британије. Има своју заставу, управу, правила, а уједно важи и за порески рај. Овде се не плаћа порез на доходак, капитал или наследство. Не постоји ни ПДВ. Једини већи издатак је годишња такса на кућу, у просеку између 1.000 и 4.000 фунти, с максимумом који износи 13.500. Плаћа се и годишњи порез на бицикл, у висини од 11 евра.

Уз бицикл, тракторе и коњска кола, дозвољени су, у посебним случајевима, однедавно, и мали електрични аутомобили за особе које се тешко крећу, или за обилазак поседа. И, то је све.

Резидент Сарка може да се постане куповином или изјамљивањем куће уз поседовање европског, британског, ирског или швајцарског пасоша. После пет година, може да се тражи и држављанство. Од "брегзита", ситуација је мало компликованија, па је приде потребна и боравишна виза. Због погодне пореске климе, потражња је велика, па куће овде коштају у просеку између 350.000 и пола милиона евра.

Житеља на Сарку има свега око 600, а живе углавном од риболова, пољопривреде, туризма и – штрикања, уз посебну локалну мустру. Значајан извор прихода представља и изнајмљивање поштанских сандучића директорима фантомских фирми, за оне који би да региструју пословање у пореском рају.

 Много тога је овде као да је неко вратио календар вековима уназад. Немају текућу воду, али ни политичке партије, путеви нису асфалтирани, док намернике у минијатурној луци чека "трактобус", трактор с приколицом, и развози их по острвцету површине тек нешто веће од 5 квадратних километара.

Сарк има статус државе још од 1565. године. Специфичност вуче још када је Војвода од Нормандије Вилијем Први 1066. освојио Велику Британију и постао британски краљ, па самим тим и острва око Гернзија. Касније, француски краљ Филип Август 1204. осваја Нормандију, али не и поменута острва која су била мета сталних сукоба Француза и Енглеза, због чега су становници побегли, а настанили се пирати.

Енглеска краљица Елизабета Прва коначно је средином 16. века решила да заведе ред на овој територији, па је понудила властелину острва Џерзи, још једног краљевског поседа у Ламаншу, да преузме и Сарк, под условом да одреди 40 оружаних бранилаца. Он је то и учинио, поделивши острво на исто толико поседа. Тако је оформљена скупштина с 40 земљопоседника која је постојала све до 2008. године. Властелин је закуп британској краљици плаћао 50 шилинга, 20 килограма пшенице и 2 кокошке. Цена се од тада није мењала: и данас, годишња рента износи тачно 1,79 фунти!

Права мала револуција је настала када су припадајуће острвце Берку 1993. купили близанци Дејвид и Фредерик Беркли и на њему сазидали одистински дворац. Пребогата браћа, рођена 1934, у чијем власништву су тада између осталог били "Дејли телеграф" (још га данас држи Фредерик, Дејвид преминуо 2021) и лондонски хотел "Риц", с богатством процењеним на 7 милијарди фунти, решила су да отцепе Берку од Сарка. Направили су чак и заставу. Али, то им није пошло за руком. Онда су хтели да свргну властелина, нудили су два милиона фунти, али ни то им није успело.

У међувремену су се заинатили, па су одлучили да власти на острву туже Европском суду за људска права, јер због феудалних закона нису могли да пренесу наследство на сву своју децу, већ само на најстарије. Суд је пресудио у њихову корист, па је од 2008. та мера укинута, што је симболично означило крај феуда. Истовремено, 40 феудалаца више није седело у скупштини, већ се на изборима бирало 28 посланика.

Али, они су одлучили да оставе не само властелина, већ и ниже феудалне чинове – сенешала, односно војводу врховног суда, предстојника и конетабла тј. главног заповедника. Властелин је остао газда, а и данас има право вета на одлуке скупштине. Ту наследну функцију сада обавља Кристофер Бомон (66), који из властелинског дворца влада од 2016, када је преминуо његов отац Мајкл. Одговара само британској круни која Сарку обезбеђује сигурност и међународно заступање. Од средине 16. века, на челу Сарка променило се тек неколико породица. 

Браћа Беркли су мислила да ће моћи да модернизују Сарк, али узалуд. Покуповали су силне некретнине, четвртину земљишта и половину трговина, три од шест постојећих хотела, паб и добар део комерцијалне улице, засадили чак и виноград на 11 хектара због чега су мештани 2010. организовали први штрајк у историји острва, а бацили чак и једну паклену машину у њихово двориште, зато што су изменили ботаничку структуру, истакавши написе "Хоћемо млеко, а не вино".       

Паре Берклијевих нису могле да доакају властелину. Локална скупштина коју су издејствовали пред Европским судом за људска права никако да Фредерику дозволи да ископа подземни подрум за складиштење вина.

ПИШУ ФРАНЦУСКИ, ПРИЧАЈУ ЕНГЛЕСКИ

НА Сарку мештани имају право да без питања седну за волан туђег трактора. То се објашњава тиме да немају где да побегну. Обично обављају по више занимања, па исти човек тако свира оргуље у цркви, ватрогасац је и убира локални порез. На острву се налазе и две банке. Имају затвор с две ћелије и два полицајца. За теже злочине задужена је власт у Гернзију. О здрављу брине један лекар, док теже случајеве пребацују у Гернзи или Француску. Постоји и школа за децу до 13 година, али може да се учи и од куће. Овде се говори енглески, али себе не сматрају Енглезима. Нису ни део Велике Британије.  Називи су често на француском језику. Ни властелина не зову лордом. На француском се обраћају и на суду. Кад изађу пред судију, клекну, најпре трипут заредом изговоре чаробну реч "харо", а онда и Оченаш.  

ИЗДАШНА ПРИРОДА

САРК издалека делује као неприступачна стрма стена која израња из сивог мора, али је клима изузетно издашна. Овде успева више од седамсто ретких ботаничких врста. Крајолик је божанствен, а два дела острва спаја уска стаза над провалијом на којој се тек одскора налази ограда.

Антрфиле: С ПУШКОМ НА ПРЕСТО

ИЗВЕСНИ Андре Гард, Француз, незапослени нуклеарни физичар, покушао је 1990. да изврши атентат на властелина, сматрајући да му по наследној лози припада престо. Наоружао се полуатоматском пушком и понео двеста метака, али су два полицајца с острва успела да га спрече и ухпасе.

Фото: Принтскрин, Википедија

Фото: Принтскрин, Википедија

Фото: Принтскрин, Википедија

Фото: Принтскрин, Википедија

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације