ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ СУ МОЈ ДОМ Историчарка из Јапана за "Новости": Задивљена сам српским манастирима

ДОК је студирала историју уметности на Универзитету у Окијами, Јапанка Саћи Шимада учила је и о византијској уметности и заволела српску средњовековну. Касније, на мастер-студијама, добила је стипендију од југословенске владе и три године провела у Београду. Од тада се ванредна професорка Женског универзитета "Ћисен" у Токију много пута враћала у Србију.

ОДУШЕВЉЕЊЕ Саћи Шимада, са женског универзитета Ђисен у Токију, Фото Н. Кочовић

Живела је са монахињама и учествовала у обнови неколико наших манастира. Заслужна је и за оживљавање фресака у Ђурђевим ступовима код Новог Пазара, у капели краља Драгутина, делу светске културне баштине под заштитом Унеска.

Иако је сада у Токију, на друштвеним мрежама још је у нашој земљи. У објавама говори о лепотама Србије. О српској средњовековној уметности пише чланке за јапанске медије. А, написала је књигу о културној баштини Србије на јапанском, коју треба да објави.

- Јапанци мало знају о Србији, а још мање о српским манастирима - каже Шимада за "Новости".

- Зато се трудим да им што живописније пренесем искуство. Покушавам да им дочарам лепоту архитектонских здања, цркава и манастира. Највише пишем о средњовековним фрескама и љубазним људима. Читаоци ми се често јављају, нарочито они који одлуче да обиђу српске манастире и доживе њихову лепоту.

Privatna arhiva

Љубав према српској уметности пренео јој је професор и ментор Мићитака Сузуки. Он је много пута био у Југославији, а на Хиландару је добио име Сава.

- Српско средњовековно краљевство је било између Западног римског царства и Византије. Од стапања ових двеју култура остале су занимљиве грађевине и уметничка дела - каже Шимада, која је по повратку у Јапан уписала докторске студије.

Радила је готово деценију, била кустос музеја у Гунми, али је, како каже, српска уметност наставила да живи у њој.

- Желела сам да се вратим у Србију. Дала сам отказ и 2018. кренула у обилазак српских светиња на КиМ.

Privatna arhiva

Пре две године је са колегама извела конзервацију и рестаурацију зидног сликарства у Ђурђевим ступовима у Расу.

- Волим да посећујеми манастире у забаченим местима, да разговарам са монасима. Пријатељи ми тада често помогну да премостим језичку баријеру.

Сећа се да је страховала 2001, када је први пут кренула у Београд:

- У Јапану готово да није било информација о Србији. Нашла сам једног студента из Београда који ми је испричао како се живи. Кренула сам нервозна и уплашена, али све се променило чим сам слетела у Београд.

Желела је да види Ђурђеве ступове:

- Од почетка ме тај манастир привлачио јер је у њему портрет краља Драгутина и његове породице. Тамо сам живела два месеца за време радова. Осећам да су Ђурђеви ступови мој дом.

Жичу је посетила пет пута:

- Манастир је предиван, али никад нисам остала дуже од неколико сати.

Privatna arhiva

Много воли наше фреске, највише Лозу Немањића у Дечанимаа, јер, како каже, има јединствену идеју. Упознала је и монашки живот:

- Имају живот сличан јапанском начину живота. Монаси живе тако да не ометају друге, а, опет, нису ни усредсређени на себе и своје жеље. Тако живимо и у Јапану. Али, Јапанци се понашају како им налажу друштвена правила, док калуђери живе по Божјим. У манастиру се осећам као код куће.

Шимада живи са мужем у Јокохоми, градићу удаљеном око 25 километара од Токија. На посао иде три пута недељно у једну компанију:

- Зарађујем довољно за нормалан живот. Једном недељно држим предавање на Женском Универзитету "Ћисен" у Токију, а једном месечно предајем о српској средњовековној уметности на другим местима.

Шимада, која је и стручни сарадник и члан Одбора за историју уметности САНУ, нада се да ће ове године добити стипендију за истраживање. И, ако је добије, обићи ће манастире и цркве у Црној Гори и БиХ.

Препоручујемо

Познати

0 7

ЈЕДИНА САЧУВАНА КРУНА НЕМАЊИЋА: Бошко Козарски о јубилеју серијала "Културиста"

04. 06. 2021. у 11:00

Друштво

2 34

НЕВЕРОВАТНО ИСТОРИЈСКО ОТКРИЋЕ У СРБИЈИ: Пронађена средњовековна црква већа од Грачанице, задужбина цара Душана? (ФОТО/ВИДЕО)

10. 09. 2020. у 19:37

Панорама

12 20

ИЗДАНЦИ СРПСКОГ ПЛЕМСТВА: Српска презимена која потичу од плаве крви

16. 08. 2020. у 13:33

Друштво

7 5

НИЈЕ БИЛА ТРОБОЈКА: Ево како је изгледала најстарија српска застава коју су користили Немањићи

20. 07. 2020. у 17:47

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације