ВЕРУЈЕМ У ЧОВЕКА: Уметник Стефан Симић, за којег је најшира јавност сазнала после геста који је за њега - свакидашњи

АКО по нечему Стефан Симић не би пожелео да се чује за њега нашироко - то су његова појединачна, конкретна добра дела.

Фејсбук

Тако би их назвао и дефинисао свако од нас, но не и Стефан - за њега је то начин живота, нешто што се подразумева, што он одувек живи. Ипак, стицајем околности, баш тако се десило: готово да нема медија (сем појединих "прежутих" и "пресензационалистичких" које је одбио) у региону који га није ставио у фокус баш након што је јавно понудио бесплатан стан (и становање, уз све погодности) код Калемегдана за студенте београдских факултета, који су се услед скока цена кирија нашли у безизлазној ситуацији.

Понудио им је све то Стефан, разуме се, без икаквих услова, од срца, како све једино и уме да ради - данас је пресрећан јер је стекао нове пријатеље - једна особа уселила се одмах за стално, други долазе по потреби. Радује се јер је још неким људима улепшао живот а њиховим га породицама олакшао, и позива све оне који су у могућности да ураде нешто слично.

- Као студент тек пристигао у Београд, ноћио сам код легенде Дуција Симоновића, који ми је широм отворио врата свог стана, и срца, понудивши ми одмах стално пребивалиште у свом дому. Од тада смо пријатељи, и Дуци је један од мојих највећих узора, у много чему, фантастично надарен човек и интелектуалац, прави племенити побуњеник - открива Стефан коме је, и тако младом, било јасно једно од темељних правила која важе у универзуму, оно о доброти која се "шири даље", преноси и увећава дељењем, настављањем низа... Не само да није заборавио на који је начин њега дочекао и прихватио један од чувенијих Београђана, већ је то усвојио као један од својих животних постулата.

Фото: З. Рашић

Од тада, овај млади човек непрестано - дели. Даје. Воли. Даје се(бе). Беспоштедно и несебично. Као писац, ангажоване, дубоке, емотивне, често разорно дирљиве прозе, која баш увек непогрешиво погађа суштину. Он прецизно хвата нит сваке емоције, јер их се сам не плаши већ их проживљава, и сваком речју погађа срца многих. Једнако бритко хвата се овај уметник речи у коштац са друштвеним проблемима, као неко ко је студирао социологију и врло је заинтересован за стварност коју живимо, но и ове невеселе теме и најтеже приче успева да проживи и прожме емоцијом - оном разумљивом свакоме.

- Откако сам, пре више од деценију и по, почео да објављујем те текстове на Фејсбуку, одмах сам стекао огромну подршку читалаца - "премотава" Стефан свој ауторски пут. - Одабрани су ушли у неку од мојих пет књига, управо треба да се појави и шеста. Готово да нема социолошке теме коју нисам обрадио, много је ту ангажованих текстова али и много љубавних и оних крајње интимних, проистеклих из моје личне приче и односа, као својеврсни мој интимни дневник. Одабране текстове и изводим пред публиком, на мојим наступима који су такође жанровски неодредиви, нису ни обичан перформанс, ни театар, још мање су књижевне вечери, а најближе их можда одређују речи "театар искрености".

На тим Стефановим наступима, на које доследно позива - људе, баш никад медије, баш сваки пут дође до невероватних излива емоција, а људи који су им присуствовали одреда сведоче како им је овај уметник дотакао најтананије ткање душе, оплеменио их и неретко - променио. А управо је промена, раст, онај лични, и раст свих нас, као заједнице, ка друштву истинског хуманизма, оно чему се Стефан нада. Оно због чега не одустаје, оно што му не да да, ни после бројних разочарања, престане да буде непоправљиви оптимиста.

- Верујем у људе, у хумано друштво, јер кад изгубиш веру изгубио си идеале а када изгубиш идеале изгубио си смисао, суштину људског бића и бивствовања. Моја енергија је огромна, као и емоција која пламти у мени, али дубоко у мени је и снажна побуна против савременог, потрошачког, друштва бесмисла. Потребни су нам данас позитивни јунаци, са којима би се људи могли поистоветити - каже овај јединствени млади уметник, човек - управо онакав за каквим је Диоген са својим фењером трагао, који управо такав најплеменитији пример пружа целокупним својим бићем и деловањем. Јер, како сам каже:

- Можеш ти да пишеш до сутра али гест је оно што одјекне!

Препоручујемо

Регион

1 3

ЉУБАВ ЈАЧА ОД БОЛЕСТИ: Дирљива прича пара из Високог - Донирала бубрег супругу и спасла му живот (ФОТО)

27. 09. 2022. у 20:25

Београд

0 2

ГЕСТ КОЈИ ВРАЋА ВЕРУ У ЉУДСКОСТ И ДОБРОТУ: Како су два мала улична свирача у Кнез Михаиловој добила поклон (ВИДЕО)

04. 08. 2022. у 21:04

Србија

0 2

TЕАТАР, ИСПОВЕСТ, КАБАРЕ: Књижевно вече Стефана Симића синоћ у Параћину

04. 03. 2023. у 10:22

Република Српска

0 0

НЕВЕН ТУШЕВЉАК МАРАТОН У ЈЕРУСАЛИМУ ТРЧИ ЗА МИЛОША И МАГДАЛЕНУ Продаваће километре на трци дугачкој 42,2 километра

16. 03. 2023. у 08:15

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације