НАЈПОЗНАТИЈИ ПРЕДРАТНИ ЗАТВОР НИЈЕ СТРАДАО У САВЕЗНИЧКОМ БОМБАРДОВАЊУ: Навршава се 70 година од затварања Главњаче

ДА ли сте знали да се на месту данашњег Природно-математичког факултета у Београду, у блоку између улица браће Југовића, Студентског трга, Симине и Вишњићеве, налазила зграда некадашњег најпознатијег затвора у Србији - Главњача?

Фото: Wikipedia

 И да је у прошлом веку затвор гледао на Велику пијацу, на месту данашњег Студентског парка?

Иако испред факултета још стоји лежећи споменик с текстом: "На овом месту налазио се затвор Управе града Београда (Главњача). Хиљаде комуниста и бораца за слободу злостављано је у њеним ћелијама. Запаљена је и до темеља изгорела у борабама за ослобођење Београда, 1944. године," чињеница је да је чувена апсана постојала све до 1953, док није изграђена зграда Централног затвора. Дакле, ове године навршава се 70 година откад је затворена.

Пре Другог светског рата у њој су били заточени комунисти, а после рата, осим "народних непријатеља", ту су били ислеђивани и први осумњичени ибеовци. Дешавало се да су неки од њих били у Главњачи и пре и после окупације, да би по изласку тврдили да су монструозне методе ислеђивања биле апсолутно идентичне!

Последњи "становник" здања на Студентском тргу био је партизански генерал Љубодраг Ђурић. Ухапшен је у новембру 1952. године, пошто је на Шестом конгресу КПЈ оптужио функционера Петра Стамболића да му је преотео жену! У затвору је провео 42 дана, а 1989. године у својим "Сећањима на људе и догађаје" открио је да је Главњача порушена после његовог пуштања.

Зграда Управе града Београда, некадашња Управа вароши, изграђена је 1863. или 1864. године на месту на ком се претходно налазила зграда турске полиције. Цео плато звао се Краљев трг, а 1886. године један део претворен је у парк, док је на другом остала пијаца, која је коначно измештена тек 1926.

У Главњачи, која је добила име по једној од својих ћелија, највећој, није се издржавала класична затворска казна, већ је ова махом служила за привођење, саслушања и притвор током судског процеса. У Управи су били смештени административно и кривично одељење београдске полиције, а у подруму је био затвор са ћелијама.

Фото: архива Новости

У почетку, апсеници нису могли да одржавају ни елементарну хигијену, а преобуку су добијали само ако је донесу рођаци или пријатељи. Нису имали ни постељину, ни кревете - спавали су на голим даскама. Затвор је био пун бува, вашки, стеница, мишева и пацова. За изнуђивање исказа коришћене су најразличитије методе, од воловских жила до рицинусовог уља.
Међу чувеним затвореницима у 19. веку били су и атентатори на кнеза Михаила, 29. маја 1868. године, на Кошутњаку. То су браћа Ђорђе и Коста Радовановић, Лазар Марић и Станоје Рогић. Коста је био произвођач и трговац сапуном, Ђорђе је за себе говорио да је бивши трговац, Марић је једно време био председник Окружног суда у Пожаревцу, док је Рогић такође био трговац. Радовановићи су били бесни на кнеза јер је одбио да помилује њиховог брата Љубомира, вођу Клуба либерала у Ваљеву, који се залагао за свргавање монархије.
На самом крају 19. века овде су смештани политички кривци и новинари, нарочито после Ивандањског атентата, 24. јуна 1899. У ћелијама су се тада нашли скоро сви радикалски прваци, на челу са Николом Пашићем. На Ивандан је бивши ватрогасац Ђуро Кнежевић пуцао код Калемегдана у краља Милана. Краљ је искористио неуспели атентат за обрачун са радикалском опозицијом, а 28. јуна проглашено је ванредно стање у Београду. Кнежевић је осуђен на смрт и стрељан, док су остали добили између пет и 20 година затвора. Пашић је осуђен на пет, али је, под утицајем страних сила, одмах помилован.

Фото: Wikipedia

Пошто су се власти у Србији често смењивале до Првог светског рата и дешавало се да актуелни затвореници постану врло брзо министри, тамничари су били опрезни и уздржавали се од најгорих бруталности. Међутим, било је и инцидената.
Главњача се нашла на насловној страни "Њујорк тајмса" после убиства Милана и Максима Новаковића, 16. септембра 1907. Милан Новаковић је био ражаловани генералштабни капетан, власник опозиционих новина и залагао се за суђење официрима умешаним у убиство Александра Обреновића и Драге Машин, и њихово уклањање из војске. Максим Новаковић, који није био у сродству са Миланом, иначе ражаловани жандармеријски поручник, ухапшен је због покушаја дављења супруге.

Као отменији апсеници, Новаковићи су имали повластице: били су смештени у Господској соби с прозором и сваког јутра су пили кафу у апсанџијиној соби, у којој је стајало оружје. Тог дана апсанџија је изашао оставивши собу незакључану. Новаковићи су се забарикадирали и наоружали, тражећи да разговарају с управником града. Међутим, пре његовог доласка већ је почела пуцњава у којој су страдала оба затвореника. Све ово се дешавало пред народом, који се скупљао на Великој пијаци. Маса је била непријатељски настројена. Милана Новаковића су подржавали сви обреновићевци у Србији. Жандари су једва успевали да заштите зграду Управе града од разулареног народа, а незадовољство је кулминирало када се пронела вест да полиција није дозволила Милановом брату Љуби, министру привреде у последњој влади под Обреновићима, да види покојника. Уследиле су демонстрације и сукоби са полицијом. Влада је после тога саопштила да су Новаковићи извршили самоубиство.

У време Краљевине Југославије, у зграду на Студенстком тргу затварани су махом комунисти и усташе, а после увођења Шестојануарске диктатуре 1929. године и македонски, црногорски и албански сепаратисти. Како је писао 1928. Мирослав Крлежа, политички затвореници су затварани у бетонске самице пуне воде, тукли су их врећама пуним песка, жилама, кундацима и боксерима, везивани су наглавачке и затварани у димњак... Популарно је било и батинање по табанима (тзв. "фалака"), а причало се и о сексуалном злостављању жена и малолетника.

Чувени затвореници били су песници Раде Драинац и Сима Пандуровић. Драинац је у Главњачи провео 18 дана током 1928. године због неког кафанског изгреда, док је Пандуровић ту био две године раније, пуних 50 дана. Пандуровић се поново нашао иза истих решетака и 1945. године, пре него што је изведен пред Суд за суђење злочина и преступа против српске националне части.
У затвору на Краљевом тргу боравили су и Иван Милутиновић, црногорски политичар и револуционар, Отокар Кершовани, хрватски новинар, публициста и политичар, Спасенија Цана Бабовић, српска револуционарка и најпознатији лидер АФЖ, Сима Марковић, бивши шеф КПЈ, Петко Милетић, главни Брозов противкандидат за генералног секретара КПЈ, Вукица Митровић, црногорска револуционарка, и Александар Ранковић, послератни шеф Озне. И Милована Ђиласа је полиција, за време велике провале комуниста у Београду, у августу 1933. године, ухапсила и пребацила у Главњачу, где су га тукли да би од њега извукли признање, а онда га оставили да целе ноћи лежи без одеће у ћелији.
За батинање су били задужени чувени оновремени полицајци Светозар Вујковић и Ђорђе Космајац. Они су били укључени у педесетодневно мучење Петка Милетића, коме су, као најгорем противнику режима, оковали и руке и ноге. Толико је био демолиран од батина да га браћа, приликом посете 1932. године, нису препознала.

Фото: Wikipedia

- Главњача је изгорела и сви Немци с њом - известио је Владимир Дедијер, пишући о борбама за ослобођење Београда, у октобру 1944. године, у свом "Дневнику".
Зграда јесте горела, али не и изгорела, па је после рата брзо обновљена и служила је као затвор Озне за Србију. Кроз њу су прошле на хиљаде ухапшених домобрана и колаборациониста, припадника предратне грађанске класе, ибеоваца... Међу њима и информбировац Владо Дапчевић, један од најпознатијих голооточана и брат чувеног генерала, команданта Прве армије ЈА и ослободиоца Београда Пека Дапчевића. Андрија Хебранг, хрватски комуниста и министар привреде у првој послератној влади Тито-Шубашић, два пута је био у Главњачи. Први пут за време Краљевине, 1929. године, а други у време ФНРЈ, 1948-1949. Партија га је теретила као руског шпијуна, али и сарадника усташа. Према званичној верзији, он се обесио у затвору за радијатор, 11. јуна 1949. У истом затвору је три године и три месеца била заточена и његова супруга Олга. Како је касније сведочила, мучена је електрошоковима, батинана, лагали су је да јој је син умро, па је два пута покушала да се убије.

Препоручујемо

Репортаже

1 7

СКУПШТИНА ИЗГЛАСАЛА КРАЉЕВИНУ: На данашњи дан 1882. Кнежевина Србија уздигнута на ниво краљевства

06. 03. 2023. у 16:59

Политика

0 1

ПРИЧЕ ИЗ СКУПШТИНЕ: Писац био библиотекар парламента - правио записе о радовима, па приметио да "ниједно парче није донето из иностранства"

16. 02. 2023. у 17:00

Репортаже

0 1

ПЕРСИДА ЈЕ БИЛА УНУКА ЈЕДНОГ, А МАЈКА ТРИ ЈУНАКА: Тужна судбина наследника Станоја Главаша, дали животе за Србију (ФОТО)

20. 02. 2023. у 21:50

Друштво

0 2

КОЈИ ЈЕ ГРАД У СРБИЈИ НЕЗВАНИЧНА ПРЕСТОНИЦА ВИНА? Чувају и прскалицу за лозу стару 100 година (ФОТО)

14. 02. 2023. у 22:09

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације