ОВЕ ПАЈИНЕ СЛИКЕ СУ ПРОШЛЕ ПРАВУ ГОЛГОТУ: Украдене из цркве у Вршцу, нађене на пијаци у Италији - мало ко се сећа ове приче (ФОТО)
ВРШАЦ, као родни град чувеног сликара Паје Јовановића, баштини скромну збирку његових дела од свега десет слика и пет цртежа, који су изложени у Градском музеју.
Фото: Ј.Ј.Баљак
Међу њима је чувени „Вршачки триптихон“, за који је Паја добио велику златну медаљу на Миленијумској изложби у Будимпешти 1896. године, као и портрет краља Александра Карађорђевића у природној величини, који је сматрао својим ремек-делом.
Ипак, друга два велика платна посебно се издвајају због своје бурне историје. Реч је о портрету Мајке Ангелине и слици „Чуда светог Николе“, које је Паја 1927. године поклонио Епархији банатској.
Све до пролећа 1986. године, обе слике стајале су у цркви Светог оца Николаја у центру Вршца. Биле су окачене високо на северном и јужном зиду храма.
Упркос тој неприступачности, али и чињеници да се налазе на светом месту, непознати починиоци су их те 1986. године – украли. Оштрим сечивом исекли су платна дуж ивице рама, уролали их и однели у непознатом правцу.
Две године се о њима ништа није знало, а онда су волшебно пронађена на једној пијаци у Италији и то у очајном стању. Изломљена, изгужвана и подерана, платна су била изгубила чврстину, препаратура им је била трошна, а сликани слој крт и испуцао.
Нови живот удахнуо им је познати рестауратор Милан Стевчић, који је у оквиру специјалистичких студија праксу стицао у лабораторијама Метрополитен музеја у Њујорку.
Током деведесетих година прошлог века урадио је њихову комплетну рестаурацију, након чега су враћене у вршачки храм.
Године 2017, након велике унутрашње реконструкције цркве, Епархија банатска је те две слике уступила на коришћење Градском музеју, где се и данас чувају у оквиру сталне Пајине поставке.
Доживеле су тада још једно рестаураторско дотеривање, када је са површине уклоњен слој прљавштине и прашине.
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СТРОГО ПРАВИЛО У ДОМУ ПОПОВИЋА: Сузана и кућној помоћници забранила једно
САША Поповић тренутно време проводи у свом дому на Бежанијској коси окружен најмилијима у своја четири зида.
18. 01. 2025. у 08:10
МИЛОШ РАДОВИЋ ХИТНО ОПЕРИСАН: Хеликоптером из Италије превезен за Београд
НАКОН интервенције, хеликоптером је превезен у Београд.
18. 01. 2025. у 09:47
МОЖЕШ ЛИ ДА ПОНОВИШ ТО ШТО СИ РЕКАО? Гвардиола остао у шоку кад је чуо за Халанда
Ерлинг Халанд је потписао нови уговор са Манчестер ситијем, и то какав. Норвешки нападач ће на "Етихаду" остати до 2034. године, што значи да је потписао уговор на девет и по година!
18. 01. 2025. у 21:01
РЕЧИ КОЈЕ ТЕРАЈУ СУЗЕ НА ОЧИ! Тренер Вориорса: Сваког дана мислим на Дејана Милојевића
ГОЛДЕН Стејт Вориорси показали су још једном да неће заборавити српског тренера Дејана Милојевића који је пре годину дана преминуо.
17. 01. 2025. у 17:59
ОВО ЈЕ МАРКО КОЈИ ЈЕ ПОГИНУО КОД ЗРЕЊАНИНА: Потресне речи комшинице - То ће бити велика сахрана, његове сви знају и воле...
ТЕШКА саобраћајна несрећа која се јутрос догодила на путу Меленци - Кумане, код Зрењанина, однела је један живот.
18. 01. 2025. у 17:01
ЖИВОТНА ПРИЧА ГЛУМИЦЕ: Отац био у Јасеновцу, са 27 година постала самохрана мајка
ГЛУМИЦА Љиљана Стјепановић је рођена у Београду, 15. јуна 1952. године. Отац Јован, пореклом из Славоније, био је војно лице. Имао је тежак живот као младић. Провео је три године у злогласном логору Јасеновац, а цела породица му је убијена током Другог светског рата.
18. 01. 2025. у 08:55
ПРЕД НАМА СУ ТРИ ВЕЛИКА ПРАЗНИКА У НИЗУ: Сутра је Крстовдан - ове обичаје би требало да испоштујете
СРПСКА православна црква (СПЦ) сутра слави Крстовдан, као успомену на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди. Потом следи Богојављење, па Јовањдан.
17. 01. 2025. у 15:55
"ЉУДИ ЋЕ УМРЕТИ" Ватрогасци недељама пре ужаса у Лос Анђелесу упозоравали на најгори сценарио
МАЊЕ од месец дана пре него што су пожари захватили Лос Анђелес, група искусних ватрогасаца окупила се на Градском већу како би тражили већа средства.
15. 01. 2025. у 14:03
СМРТ ЗА СРПСКУ НОВУ Преминула мајка популарне фолкерке, она се огласила: "Умрла је у миру"
ПОСЛЕДЊЕ тренутке провела је у Ваљеву, где је иначе и живела.
17. 01. 2025. у 15:45
Најновије из рубрике
МИЛОРАД МИЛИНКОВИЋ ВРШАЦ УЧИНИО БЕСМРТНИМ: Радњу култног филма „Мртав `ладан“ сместио у тај град
ВИШЕ од деценијe Вршац важи за пожељно место за снимање домаћих филмова и серија, али је од двадесетак остварења само у једном „глумио“ сам себе. Реч је о црној комедији „Мртав `ладан“, коју је 2002. режирао недавно преминули Милорад Милинковић.
18. 01. 2025. у 21:55
ОД ПЛАСТИЧНИХ ФЛАША ЗА САТ НАПРАВИ МЕТЛУ: Пензионер Драган Јанковић бави се "еколошким" занатом
КАДА би сваки грађанин са јавних површина уклањао бачене пластичне флаше, па још од њих правио нешто корисно, како то ради пензионер Драган Јанковић (64) из Остојићева код Чоке, природа у Србији би била много чистија.
18. 01. 2025. у 06:45
БУДИТЕ ПОПИСИВАЧ - ПТИЦА: Акција Друштва за заштиту и проучавање птица Србије до краја јануара
НАЈМАСОВНИЈА и најстарија активност праћења бројности дивљих птица на свету, започетокј још давне 1966. године, организује се и ове године, а Друштво за заштиту и проучавање птица Србије (ДЗППС) до краја јануара организује и спороводи Међународни попис птица водених станишта ( Intewrnational Waterbird Census -IWC )и позивају заинтересоване грађане да се придруже.
17. 01. 2025. у 15:40
ПИРОТСКИ ВУК КАРАЏИЋ: Драгољуб Златковић 60 година сакупља културно благо пиротског краја
УБАВО времето - лепо време, бије ли овцу време, дрча - неповољно време, он си је од крај време лош човек - одувек, идемо веч у време - каснимо, псо време - оскудно време, размирно - време буна и ратова или упогани се време - наоблачило се пред "ћишу". Ово су само неки од израза којима се у пиротском крају описује време.
17. 01. 2025. у 07:00
УЗ ДОБРЕ ЉУДЕ СВЕ НАМ ЈЕ САД ЛАКШЕ: Бољи дани за самохраног оца из Ниша и његово троје деце, од којих је двоје на дуготрајном лечењу
Потресна судбина породице Стевановић из Ниша никога не оставља равнодушним. Њихов пут је вишегодишња борба са болешћу, тешким условима живота, непрестаним састављањем краја са крајем, физичким боловима, али и ранама на души које се опросте, али их је тешко заборавити и ићи даље.
16. 01. 2025. у 17:48
Коментари (2)