"ДЕЦО, БОЉЕ НАМ ЈЕ У СРБИЈИ, ТАКВА НАМ ЈЕ, КАКВА НАМ ЈЕ": Милунка Савић 1960. одбила да се пресели у кућу на Јелисејским пољима у Паризу

Владимир Илић

02. 01. 2023. у 11:00

БАБУ Милунку смо звали Мума. Била је прека, али праведна жена. Није била много висока, али имала је неку натприродну снагу. Од ње су сви страховали, па чак и мушке главе у породици.

ДЕЦО, БОЉЕ НАМ ЈЕ У СРБИЈИ, ТАКВА НАМ ЈЕ, КАКВА НАМ ЈЕ: Милунка Савић 1960. одбила да се пресели у кућу на Јелисејским пољима у Паризу

FOTO: Privatna arhiva

Сваке године је долазила у родну Копривницу, у своје Савиће. Помагала је целом селу, одводила сеоску децу на школовање у Београд. Много је волела нас децу, а изнад свега своју земљу, иако се према њој отаџбина није понела онако како је заслужила.

Овако своја жива сећања на очеву тетку српску хероину Милунку Савић за "Новости" препричава Мирослав Савић (69), угоститељ из Трепче код Чачка. Он у свом својеврсном конаку, у ком посао води његов син Владимир, покушава да од заборава отргне ову жену, учесницу балканских и Првог светског рата, ратницу која је имала највише одликовања у историји ратовања у свету.

FOTO: Privatna arhiva

- Волела је место у коме је рођена и увек би долазила с јесени у село. Тада би помагала у пољу. Радила је код домаћина за надницу. Она би узимала да ради две врсте, рецимо,кукуруза, а сви остали по једну. Она заврши две док остали не заврше ниједну, толико је била велики радник. И још повиче на мушкарце, па понекад и удари ако спорије раде од ње - прича нам Мирослав. - Када се заврше радови, она би се враћала у Београд, али је увек водила неког од деце из села са собом, иако је код куће имала своју ћерку Милену и три усвојене ћери Милку, Зорку и Вишњу. Тада би сељаци, шта је ко могао, слали кромпир, купус, пасуљ..., како би имала чиме да храни децу. Иако још у нижој основној, ја сам ишао коњем да је водим до воза. Код ње сам чак и у два наврата живео у Београду по три месеца, а моја сестра Драгица је била најдуже код ње. Више је волела женску него мушку децу, сматрала је да мушка чељад треба да остану на свом огњишту и да раде...

За појасом, или у чизми, вели нам Мирослав, увек је Милунка носила пиштољ, па и под старе дане. Била је правична, никоме није учинила зло, али када неко други шта лоше учини, знала је да "наплати".

Спасила га Милунка

МЕЂУ бројном децом из села које је Милунка одгајила је дечак из засеока Радичевићи, недалеко од њене родне куће. Када га је одшколовала, он је постао један од главешина у ондашњој Народној банци Југославије. Током бомбардовања Београда 1941. године, он бива рањен у колено. Међутим, њему се након тога губи сваки траг, а после рата комунисти су га тражили, јер су сматрали да је био умешан у нестанак краљевог злата из трезора.

- Обрад се кришом вратио у своју кућу. Његов отац га је пуних 17 година крио у тунелима под земљом. Нико о томе није знао ништа, па чак ни Обрадова рођена браћа. Једне вечери, међутим, примети га брат од стрица, када је изашао да удахне ваздух. Тада је почео да уцењује Обрадовог оца, па су се сукобили. Онда се открило за његово скривање. Тада сам први пут видео хеликоптер. Дошла силна војска и милиција, хапсе Обрада и одводе га у Рашку у затвор. Када је то чула Милунка, иако је у то време власт није волела, али је имала поштовање међу војним официрима, успела је да Обрада премести у ЦЗ у Београд. После шест месеци су га ослободили... Он је касније постао директор Солане у Тузли. Само једном је свратио код мене и поздравио ме - препричао нам је ову невероватну причу Мирослав, за коју каже да може и филм по њој да се сними.

- Њен ујак, Владо, рођени брат њене мајке Данице, која се у Савиће удала из Бојовића, једном је довео своје овце код нас да буду преко јесени и зиме, па би он, како је обећао, на пролеће узео своје стадо, а јагњад би оставио. Међутим, деси се да ујак дође по своје и узме и наше овце. Када је то Милунка чула, запуцала је из Београда право код њега, са пушком. Када је чуо да је Мума дошла, он се крио, а она је отишла и цело стадо вратила у Савиће. После тога, он јој се више на очи није помаљао - прича нам Мирослав. - Када дође у село, она би и спремала храну за све нас. Али, она то по војнички, нити љушти кромпир, нити било шта... онако из земље извађено поврће стављала би у казан, и да се једе. Сви су ћутали и јели... После би једно по једно ишло иза куће да повраћају, неки не би ни окусили... а она би им причала: "Не знате ви шта је глад, а и где су сви витамини... у кори, људи, у земљи...".

Код Милунке у Београд ишао је Мирослав док је још био дете. Имала је, сведочи он, на Вождовцу два одељења, у једном коза да има за децу млека и угаљ да се огреју, а у другом соба са креветима и шпорет. Мучила се да отхрани и своју и туђу децу. Неки су захваљујући њој постали учени људи, други су отишли у Француску да живе... Сви су је напустили, није је волела послератна комунистичка власт, а она је на крају остала сама, само уз усвојену ћерку Зорку. Тек касније је од Града Београда, док је градоначелник био Бранко Пешић, добила стан.

Био сам први разред осмолетке када је Милунка сазвала састанак у Савићима. Сви поседали, чекају шта ће нам саопштити. Она вели да је од француских власти добила понуду да са својом фамилијом и децом коју би повела, дође у Француску. Добила би кућу у Јелисејским пољима, а ми деца бисмо имали гувернанту. Пита нас шта ћемо да радимо. Сви ћуте... Онда она повика: "Ма, нисмо ми децо за то тамо високо друштво, боље нам је у Србији, па каква нам је, таква нам је!" - сећа се овог догађаја Мирослав.

Колико је била скромна говори и детаљ да није имала новца да на позив француског председника Шарла де Гола оде на прославу у Париз када је он изабран за председника. Некако је скупила новац од разних људи, али у тајности, јер тада на тај догађај није био позван чак ни Тито.

FOTO: Privatna arhiva

Тамо су је дочекали као праву хероину, примила је Орден Легије части... Окупили се око ње, причала нам је касније Мума, војне старешине, гледају је као у чуду. Питали су је, пошто је била позната бомбашица, како је тако далеко могла да баци бомбу, неки су говорили чак до 80, 90 метара на непријатељске линије. Она скочи, па, иако је тада већ била у годинама, узме са стола боцу пуну коњака, па баци... Сви гледају у флашу која је летела сигурно више од 50 метара... Аплаудирали су јој дуго, ценили и поштовали - прича нам Мирослав. - Е, такво поштовање је требало да има и овде, у својој земљи..., за коју се борила и више пута била рањавана, својим очима сам видео њене изрешетане ноге и груди од гелера...

Он у свом конаку, уз саму Ибарску магистралу, зато, како каже, чува сећање на српску Јованку Орлеанку. Израдио је у природној величини статуу са њеним ликом, на све стране окачио Милункине фотографије са фронта.
- Желим да се она никада не заборави, јер она је српско благо... - закључи Мирослав нашу причу о српској хероини.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРИЧА О НАЈСТАРИЈЕМ СРПСКОМ КРСТУ КОЈИ ЖИВИ ПРЕКО 1.000 ГОДИНА: Преноси се са колена на колено и окупља људе све три вере (ВИДЕО)

ПРИЧА О НАЈСТАРИЈЕМ СРПСКОМ КРСТУ КОЈИ "ЖИВИ" ПРЕКО 1.000 ГОДИНА: Преноси се са колена на колено и окупља људе све три вере (ВИДЕО)

У НАЈНОВИЈЕМ пројекту "Новости" под називом "Другачије приче" доносимо вам ексклузивне снимке са планине Румије и причу о најстаријем српском крсту који породица Андровић из околине Бара чува више од 1.000 година.

02. 07. 2024. у 15:14

ХИТНА ПОРУКА ЛЕ ПЕНОВЕ: Макрон хоће да изврши административни државни удар

ХИТНА ПОРУКА ЛЕ ПЕНОВЕ: Макрон хоће да изврши административни државни удар

ЛИДЕРКА француске крајње деснице Марин ле Пен оптужила је данас француског председника Емануела Макрона да жури да именује највише званичнике, што она види, како је навела, као преотимање власти.

02. 07. 2024. у 14:14

Коментари (5)

ИСПРОБАЈТЕ ИКЕА КРЕАТИВ: Уз помоћ вештачке интелигенције и 3Д технологије креирајте свој идеални животни простор