МАЊОМ ПЛАТОМ КУПУЈУ СЛОБОДУ: Четвородневна радна недеља све више постаје хит у неким европским земљама

Никада не могу да ме плате тако мало, колико мало могу да радим. Ова дефетистичка флоскула из соцреалистичке ураниловке одавно је под стегом либералног капитализма променила форму, а у данашња времена опште кризе враћа се у неке своје изворне облике, жељом запослених да више располажу слободним временом, него новцем.

Фото: Горан Чворовић

Такав став је заснован на схватању да је у свеопштој трци за профитом запостаљена породица, да треба повући ручну и схватити да тренуци проведени с најближима, али и пажња поклоњена самом себи, немају цену.

Још смо сувише далеко од предлога које је пре десетак година имао тадашњи председнички кандидат француских социјалиста Беноа Амон да сваки грађанин ове земље који не ради добија апанажу од хиљаду евра месечно, без обзира да ли тражи посао или не. Прича се да би у блиској будућности такав начин надокнаде могао да буде решење за човечанство и све већи број запослених које ће на бирое рада потиснути роботи и вештачка интелигенција. Па, да у "футуристичком филму" уместо да одлазе у канцеларије, људи пишу песме, књиге и политичке манифесте.

Али, неки помаци у смањењу радног времена већ се помаљају. Французи одавно раде 35 сати недељно, са седмочасовним радним даном. Тим стопама недавно су кренули и Словенци. У Француској, али и другим земљама западне Европе све је више грађана који се боре и за четвородневну радну седмицу. Такав принцип организује се у великим корпорацијама, које себи уз довољан број запослених могу да дозволе такав распоред рада.

У Француској се одавно примењује тај принцип, имајући у виду да најмлађе категорије основаца не иду у школу средом, па се многе мајке, а у последње време и очеви, одлучују на законско право да, на уштрб зараде, дане проводе са својом децом, а не на састанцима и за компјутерима. Новчаник је на крају месеца тањи, али задовољство веће.

Неки су се на овај потез одлучивали и да би продужили викенде, које такође проводе с породицом, или откривајући природне лепоте сопствене земље и околних држава које су им биле надохват руке, али од силних обавеза нису имали времена да их открију. Од свега тога пуно користи има и туризам. Смањује се, тако, и број незапослених на бироу.

У последње време јавља се нова "мода", такође четвородневне радне недеље, али овога пута уз исти број радних сати као да се ради пет дана, па самим тим и уз несмањену плату. Такав лускуз себи могу да дозволе фирме и њихови запослени тамо где то дозвољава технолошки процес.

То је нарочито изводљиво у оним земљама где се ради само 35 сати недељно, попут поменутих Француске и Словеније. Уместо 7 сати дневно, запослени одраде нешто више од осам и по сати свакога дана, а остатак времена у седмици проведу како желе.

Неки тако, у договору с колегама, једне седмице раде од понедељка до четвртка, следеће од уторка до петка, па између споје дуга четири нерадна дана. Сасвим довољно да отпутују на прилично дуге туре. Такви већ четвртком ујутро у гепеке аутомобила, пре поласка на посао, пакују скије. Наравно, под условом да им стандард то дозвољава. У супротном, бар на каучу, ослобођени пословног стреса, одгледају своје омиљене телевизијске серије.

Оваква понуда полако постаје и адут за фирме које лове таленте и ретку радну снагу, нудећи им такав вид погодности при запошљавању. Све је више оних који траже да буду додатно плаћени данима, а не новцем, нарочито када паре у кризна времена губе вредност. Предузеће то, такође, не кошта више, јер плаћају исте порезе и доприносе. Могу, чак, и да уштеде, пре свега на потрошњи енергије, струје и грејања, у данима када запослени не долази на радно место. Стручњаци кажу да од тога користи имају и потрошачи и корисници услуга које, тако, могу да буду јефтиније.

Истиче се да је такав принцип добар и за продуктивност, јер се радник већ "захуктао", па му је свеједно да ли ће одрадити још сат дуже, док сваки нови дан захтева лагани улазак у радни процес. Занимљиво је да је статистика показала да је број боловања у фирмама које су се одлучиле на овакав експеримент, смањен. Људи су срећнији, више времена проводе с најближима, мање је психичких проблема и траума због превеликог стреса. Умор и исцрпљеност накупљени од више рада током дана брзо нађу задовољење у дужем одмору.

Не треба занемарити и смањивање лекарских оправдања због злоупотреба да би се продужио викенд, који сада може да се "отегне" на други начин. У Француској наводе пример светски познатог информационо-технолошког концерна који је у Јапану увео четвородневну радну недељу и тако повећао продуктивност за невероватних 40 одсто.

- Треба знати управљати временом проведеним код куће и на послу. У многим фирмама, нарочито у информатици, то сјајно функционише – истиче предавач на универзитету у Стразбуру Франческо де Палма.  

Многа предузећа која су искусила овакву врсту организације, имају позитивна искуства и не желе да се врате на старо. Кажу, срећнији радници боље и ефектније извршавају задатке. Психолози су већ то потврдили различитим студијама.

Али, има сектора где је немогуће додавати радне сате. Између осталог и тамо где се обављају тешки послови, који изнурују раднике, као што је, на пример, грађевина. Слично је и са другим напорним, а мање плаћеним занимањима. На крају се опет потврђује стара истина да неправда често погађа најугроженије, јер они који зарађују више и лакше раде, имају права и на дужи одмор.

КОВИД "ОСЛОБОДИО" КАНЦЕЛАРИЈЕ

Овакав вид експеримената с радним временом пре свега су омогућила искуства после карантина услед пандемије ковида, када је највећи број фирми силом прилика успео да помири лични и професионални живот. До перфекције је развијен рад од куће, што се на Западу и данас користи у многобројним случајевима ради уштеде енергије. И данас је у Француској, на пример, сасвим нормално да се, тамо где производни процес то дозвољава, у канцеларије иде два-три пута недељно или чак само једном, а да се остатак обавеза обавља из радне собе.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације