РУСИЈА САСТАВИЛА “СМРТОНОСНУ ЛИСТУ МЕТА” У УКРАЈНИ: Орешника чекају критични циљеви за власт у Кијеву (ВИДЕО)

Предраг Стојковић
Предраг Стојковић

23. 12. 2024. у 20:11

РУСКА војска је 21. новембра извела прво тестирање своје нове ненуклеарне балистичке ракете „Орешник“.

РУСИЈА САСТАВИЛА “СМРТОНОСНУ ЛИСТУ МЕТА” У УКРАЈНИ: Орешника чекају критични циљеви за власт у Кијеву (ВИДЕО)

Фото: Профимедиа


Удар је био усмерен на кључну војну фабрику „Јужмаш“, која је одговорна за производњу ракетних мотора и друге критичне опреме коју користи украјинска војска.

Ово није био само тест новог пројектила, то је била јасна порука да је Русија спремна да пређе на смртоносније и прецизније ударе. Ракета „Орешник“ део је напора Русије да модернизује свој арсенал и развије ново, ефикасније оружје које може да зада разорне ударце уз минималан ризик по њене снаге.

Након овог напада, западни медији почели су да дижу узбуну о потенцијалним новим нападима, уз све веће спекулације о томе како би рат могао ескалирати. Међународна заједница је своју пажњу усмерила на то да ли ће Украјина одговорити на ове ударе, и ако јесте, како ће то утицати на наставак сукоба.

Украјина није оклевала да узврати. Украјинска војска је 11. децембра напала руски град Таганрог користећи ракете Атамс које је испоручио НАТО. Ове веома прецизне ракете гађале су кључне руске војне локације и стратешке циљеве.

Међутим, овај контраудар довео је Украјину у нову и изузетно опасну ситуацију, при чему западни медији већ упозоравају да би акције Украјине могле довести до још веће ескалације сукоба.

Магазин “Милитари воч” (militarywatchmagazine.com) био је један од првих који је упозорио да би се Украјина ускоро могла суочити са својим „даном обрачуна“. Ова предвиђања нису без основа. Према извештајима Блумберга, на основу информација високих америчких званичника, Русија је саставила листу критичних украјинских војних локација које ће бити гађане у следећој фази сукоба.

Ове такозване „fat targets“ (критични цељеви) укључују виталну инфраструктуру и војне инсталације, чије би уништење могло озбиљно да осакати војне капацитете Украјине. Очекује се да ће Русија користити новије, напредније оружје да погоди ове циљеве са прецизном прецизношћу и разорном снагом.

Различити извори сугеришу да Пентагон такође не искључује могућност (првог) руског напада великих размера на Украјину између 16. и 21. децембра. Војни аналитичари верују да би овај период могао да буде кључан у одређивању исхода рата, јер ће Русија вероватно покренути нови, масовни напади на кључне украјинске положаје.

Фото Икс @Renardpaty/телеграм Донбас оперативниј

Таква офанзива би могла значити крај критичних војних база и складишта залиха које Украјина користи за одржавање своје војске. Поред тога, незванични извори указују да Русија планира да поново лансира ракету „Орешник“, а следећи удар би потенцијално означио почетак новог таласа напада који ће Украјину ставити у још рањивију позицију.

Ако се овај сценарио развије, ми смо на ивици нове фазе у сукобу у којој би украјинска војска могла да буде стављена у невероватно несигурну ситуацију.

За Русију би ово био део стратегије за задавање одлучујућег ударца украјинским ратним напорима. Очекује се да ови типови напада не само да би имали огромне војне последице, већ би и појачали притисак на западне савезнике Украјине да обезбеде још напредније одбрамбене системе.

Посматрачи међународне војне сцене помно прате ове догађаје, предвиђајући да је мало вероватно да ће Русија стати на овим почетним ударима. Могућност даљих напада је и даље велика, а опасност од још снажнијих и деструктивнијих операција, попут стратешких ракетних удара дугог домета, расте.

Уколико Русија настави са својим плановима за масовне ударе на Украјину, последице би могле бити разорне, како за инфраструктуру земље, тако и за њене војне снаге, које су већ под тешким притиском.

Упркос свему овоме, Кијев је и даље одлучан да одгурне и настави своје контранападе, док међународна заједница и даље изражава забринутост у вези са будућим током сукоба.

Једина извесност у овом тренутку је да рат улази у много опаснију и непредвидиву фазу, где свака акција може довести до значајне ескалације и нових рунди деструктивних удара.

Нова руска ненуклеарна балистичка ракета „Орешник“ први пут се појавила 21. новембра 2024. године, када је погодила украјински град Дњепар. Пројектил, дизајниран за прецизне ударе на критичну инфраструктуру и војне циљеве, представља нову ескалацију руског наоружања.

За разлику од претходних система, Орешник је наводно способан да занесе разоран ударац са изузетном прецизношћу, далеко надмашујући старије моделе у погледу домета и испоруке терета.

Из перспективе Русије, Орешник “мења игру”. Омогућава високо прецизне ударе дугог домета који потенцијално могу да онеспособе критичну украјинску инфраструктуру док минимизирају ризик за руске снаге. Јасно је да Москва на ову ракету гледа као на мултипликатор снаге, способан да погоди дубоко у непријатељску територију са разорним последицама.
За војне аналитичаре, Орешник је оличење растуће ракетне способности Русије – порука Западу да је способан да испоручи софистицирану и деструктивну моћ на великим удаљеностима.

Међутим, за Украјину, пројектил је оштар подсетник на способност Русије да ескалира сукоб. Док Русија тврди да су напади Орешником фокусирани на војне циљеве, напад на Дњепар погодио је ближе цивилној инфраструктури, подижући узбуну због потенцијала за веће цивилне жртве.

Украјински званичници критиковали су употребу пројектила, а многи тврде да тако напредно прецизно оружје не може увек да гарантује да ће војни циљеви бити погођени без повреде цивила.

Међународне реакције на Орешник су различите. Западне земље су оштро осудиле његову употребу, видећи је као део шире стратегије Русије за ескалацију сукоба без директне конфронтације на терену. Ово је довело до повећаног страха да би оружје могло постати део шире стратегије неселективног циљања.

С друге стране, Русија инсистира на томе да је Орешник оруђе за стратешке прецизне ударе, тврдећи да је неопходно ослабити ратне способности Украјине уз смањење ризика за руско особље.

Војни аналитичари сугеришу да би Орешник могао значајно да промени путању сукоба. Његова природа дугог домета и високе прецизности могла би Русији да пружи тактичку предност, омогућавајући јој да нанесе ударе на кључне украјинске циљеве, као што су командни и контролни центри или критична логистичка чворишта, далеко ван домашаја традиционалне артиљерије или авиона.

Али потенцијал Орешника није без ризика. Пројектил би могао да изазове даљу ескалацију у региону, вероватно увлачећи друге глобалне силе у сукоб. С обзиром на његову способност да циља виталну инфраструктуру, могао би да изазове још оштрије мере одмазде НАТО-а или других западних савезника који подржавају Украјину.

Руска употреба Орешника је директан изазов напорима међународне заједнице да обузда своју војну агресију. Пројектил би могао бити само почетак новог таласа далекометног, високо прецизног оружја дизајнираног да преокрене вагу рата у корист Москве.

(bulgarianmilitary.com/Бојко Николов)

БОНУС ВИДЕО - ПИЈАН ВОЗИО 200 НА САТ ПО СУРЧИНУ: Пресретачи зауставили џип канадских таблица

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ПРВИ СНИМЦИ УКРАЈИНСКОГ НАПАДА НА РИЛСК: Најмање шест мртвих и десетине повређених, горе аутомобили (ВИДЕО)

ШЕСТ особа, међу којима и једно дете, убијено је у Рилску, у области Курск, као резултат ракетног удара украјинских оружаних снага, саопштио је вршилац дужности гувернера Курске области Александар Хинштајн.

20. 12. 2024. у 17:07

Коментари (0)

РУСИЈА СЛАВИ: Укидају се санкције које су Русе посебно болеле!