УРУШИЛА СЕ ШОЛЦОВА "СЕМАФОР КОАЛИЦИЈА": Следе гласање о поверењу у Бундестагу и превемени избори у Немачкој

И. Станојевић

07. 11. 2024. у 17:28

ВЛАДА немачког канцелара Олафа Шолца је пала!

УРУШИЛА СЕ ШОЛЦОВА СЕМАФОР КОАЛИЦИЈА: Следе гласање о поверењу у Бундестагу и превемени избори у Немачкој

Танјуг

Најпре је Шолц сменио свог министра финансија Кристијана Линднера, иначе, лидера либералне странке (ФДП), а потом су судбину "семафор коалиције" социјалдемократа, либерала и зелених, запечатила још двојица шефова министарских ресора из ове странке, повлачењем са функција. Министри правосуђа и образовања, Марко Бушман и Бетина Штарк-Вацингер, симултано су одлучили да напусте владу, што је јавности саопштио Кристијан Дир, шеф посланичке групе либерала у Бундестагу.

Изузетак је Фолкер Висинг, министар саобраћаја који се са Шолцом договорио да задржи свој портфељ и да, због тога, иступи из ФДП. Тврди да се неће учланити ни у једну другу странку.

Фридрих Мерц, лидер опозиционих демохришћана, који је и кандидат конзервативне Демохришћанске уније (ЦДУ-ЦСУ) на предстојећим парламентарним изборима, задовољно трља руке. Нада се победи и повратку демохришћана бивше канцеларке Ангеле Меркел на власт. Он је најавио да ће апеловати на Шолца да, већ колико следеће недеље, затражи гласање о поверењу у Бундестагу, а не тек 15. јануара, како је овај то најавио.

То би значило да би превремени избори могли да се одрже већ у другој половини јануара. Немачки медији, међутим, нагађају да ће то ипак бити 9. марта, јер Шолц жели да, до тада, прогура још неке законе за које истиче да се не могу одлагати. Редовни парламентарни избори били су предвиђени за септембар.

Сва је прилика да ће Бундестаг ускратити поверење канцелару, па ће председник Немачке, Франк-Валтер Штајнмајер, расписати ванредне изборе у року од три недеље. Они би морали да се одрже у наредних 60 дана, а до тада, актуелна влада остаје на власти.

Сукоб двеју кључних странака унутар владајуће "Семафор коалиције", социјалдемократа и либерала, ескалирао је у најгорем тренутку кад Немачка и цела ЕУ, посебно и услед неизвесности у Француској, морају да збију редове и пронађу начин да парирају најављеном америчком протекционизму, после победе Доналда Трампа. Берлин, као ни добар део ЕУ, нема решење ни за своје интерне проблеме, а камоли за најаву да ће САД увести царине од десет одсто на сву робу из Европе.

Кап која је прелила чашу и довела до пада Шолцовог кабинета, било је смењивање Линднера, само дан по саопштавању резултата америчких избора. Вишемесечна блокада владе у Берлину, односно, њена немоћ да постигне сагласје око горућих привредних проблема и попуни рупу у федералној каси да би се усвојио буџет за 2025. годину, довела је Немачку у инфериоран положај у односу на бројне економске партнере. Трампов повратак у Белу кућу, улио је додатан страх за будућност.

Образлажући јавности своју одлуку да смени Линднера, Шолц је истакао да овај "није показао спремност да имплементира било који од предлога социјалдемократа".

- Немачким компанијама потребна хитна подршка и свако ко то одбије, понаша неодговорно - казао је Шолц. - Немачка мора да иде напред после америчких избора и да покаже да је неко на кога се може ослонити.

Само неколико минута пре но што је објављена вест о смени, Линднер, у функцији лидера либерала, предложио Шолцу одржавање избора почетком следеће године. Линднер је то иницирао као решење за кризу владе, али је канцелар тај предлог одбио, објавио је Билд.

Вишенедељни коалициони преговори о економској будућности Немачке, нису дали никакве резултате, а опсежне реформе иза којих је стајао Линднер, наишле су на одлучно одбијање социјалдемократа и зелених. Један од предстојећих дана "Д" за немачке политичаре јесте 14. новембар, за кад је заказан одлучујући састанак Одбора за буџет.

Аналитичари помињу и евентуални "средњи сценарио", који подразумева новог канцелара у постојећем Бундестагу. До ове варијанте дошло би ако би се искористио инструмент који се зове "конструктивно изгласавање неповерења". Ако би поједини посланици изгласали неповерење Шолцу и предложили противкандидата, о новом кандидату би се гласало. За избор би била потребна апсолутна већина. По тренутном распореду мандата, то било тешко постићи без гласова Алтернативе за Немачку(АфД). До сада су, међутим, све друге странке искључивале сарадњу с овом партијом.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
pogledaj sve

Коментари (0)

ШТА СЕ ОВО ДОГОДИЛО: Незапамћени хаос у свлачионици Денвера након победе над Лејкерсима