МИЛИЈАРДА ЗА НАПАЋЕНИ ЛИБАН: Домети донаторске конференције посвећене земљи кедрова у којој бесни рат

Међународна донаторска конференција организована у Паризу успела је да прикупи милијарду долара помоћи за Либан, много више од планираних 400 милиона.

Tanjug

Земљи кедрова, заглављеној у економској и институционалној кризи и захваћеној ратом између Хезболаха и Израела, помоћ је преко потребна.

Руку је пружило око 70 земаља и интернационалних организација. САД ће дати 300 милиона, Француска 108, Немачка 103... Од овог новца, 800 милиона иде за хуманитарну помоћ, а 200 за опремање ослабљене либанске војске. Намера је да се додатно опремљени војници масовно пошаљу у регион око тзв. "плаве линије", јужно од реке Литани, одакле Хезболах гађа Израел, као и да се ту ојача присуство међународних мировних снага у којима Француска, с највећим доприносом, има око 700 својих војника.

Рат и избеглице довеле су ову земљу с 5,5 милиона становника на ивицу егзистенције. Ситуација није била тако лоша још од великог грађанског рата који је трајао од 1975. до 1990. године. Стање у болницама је напето, нема хране, лекова, основних потрепштина. Недостаје и смештај за 800.000 интерно расељених лица која су избегла зону најжешћих обрачуна између Хезболаха и Израела. Од почетка сукоба, погинуло је око две хиљаде људи, а више хиљада је повређено.  

Због тога је организована донаторска конференција, на иницијативу Француске, која има посебне односе с Либаном, својим бившим протекторатом, у коме је још од средњег века била заштитница хришћана.

Јелисејска палата је нагласила да је циљ ове конференције био да се обједини међународна помоћ, ангажује у правцу прекида ватре и да се ради на реуспостављању либанског суверенитета. Током конференције, многобројне невладине организације су истовремено затражиле и бољу заштиту цивилне инфраструктуре и расељених лица. Француски шеф дипломатије Жан Ноел Баро био је задовољан одзивом међународне заједнице.

Што се тиче мировног и политичког аспекта, француски председник Емануел Макрон је поновио свој захтев да одмах престану непријатељства, изреалеске операције у Либану, и испаљивање ракета од стране Хезболаха на Израел. Шеф европске дипломатије Ђозеп Борељ, који је такође био у Паризу, истакао је да је број страдалих цивила у Либану неприхватљив. Али, ови апели немају велике изгледе на успех.

У том контексту, Макрон је одговарајући израелском премијеру Бењамину Неханијахуу, који је рекао да његова земља на овај начин "брани јудохришћанску цивилзацију", поручио да није сигуран да се "цивилизација брани ширећи варварство", мислећи на многобројне цивилне жртве. То ризикује да изазове нову затегнутост на релацији Париз - Тел Авив.

Макрон је истовремено разговарао и са либанским премијером Наџибом Микатијем, а једна од тема је била и француска подршка опремању и обуци либанске војске, знатно ослбаљене у односу на Хезболах који има иранску потпору.

Све то се догађа у тренутку када Либан већ две године пролази кроз институционалну кризу, с немогућношћу да изабере председника, што ствара додатне тешкоће у ионако напетој ситуацији. Укључивши се преко видео-везе на париску конференцију, генерални секретар УН Антонио Гутерес је позвао либанске лидере да донесу одлучне мере у циљу функционисања државних институција.  

Према споразуму који је постигнут када је Либан после Другог светског рата стекао независност од Француске, председник ове земље треба да буде хришћанин, премијер муслиман из редова сунита, а председник скупштине шиитски муслиман. Ниједна политичка странка или религијски представници не смеју да имају примат и све одлуке се доносе консензусом, што често блокира рад институција. У последњих десет година успело се само двапут у томе да се одрже избори.

Многи се противе систему успостављеном пре више деценија, у тренутку када се демографска реалност одавно променила. Према овим правилима, број хришћана и муслимана у парламенту треба да буде једнак, док муслимани сада представљају већински део становништва.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације