БРАНДЕНБУРГ СТАВЉА СО НА ШОЛЦОВУ РАНУ? Сутра се одржавају важни избори у немачкој покрајини која окружује престоницу, Берлин

У НЕМАЧКОЈ савезној покрајини Бранденбург, која окружује престоницу Берлин, сутра ће се, по свему судећи, поновити сценарио са регионалних избора у Тирингији и Саксонији, те ће десничарска Алтернатива за Немачку(АфД) однети победу. Државна агенција ДПА, објавила је најновију сондажу јавног мњења која то недвосмислено најављује.

Танјуг

За разлику од претходних изјашњавања грађана у двема источним покрајинама, овде је много више у игри, нарочито што се тиче канцелара Олафа Шолца. Историјски је, наиме, његова Социјалдемократска партија (СПД) доминирала политиком Бранденбурга, па ће, трећи ударац за социјалдемократе, ако до њега дође, бити најснажнији и са највећим последицама. Шолцовим партијским друговима и њему самом остаје, за утеху, пише Дојче веле, чињеница да су, после драстичнијег заостајања за АфД, сада "за петама" овој десничарској партији.

По анкети института Инса, АфД ће инкасирати 28 одсто гласова, а СПД са 25 процената. У складу са тим је и најава Дитмара Војдкеа, премијера Бранденбурга већ 11 година, да "убудуће неће преузимати одговорност за формирање владе". Право гласа има око 2,1 милион бирача. Анкета за један локални лист у Бранденбургу каже да ће демохришћани (ЦДУ) добити 16 одсто, а новоформирана партија, Савез Сара Вагенкнехт (БСВ), 14 процената.

ДПА констатује да ће неуспех СПД да задржи власт додатно повећати притисак на централну владу после низа драматично слабих резултата ове чланице Шолцове "Семафор владе".

Много је зато оних који сматрају да је у немачком друштву на делу права хајка против АфД и да Шолц, свим расположивим средствима настоји да је блокира. Као потврду своје тезе наводе и најновију одлуку Уставног суда који је негативно решио приговор деснице, огорчене чињеницом да посланици Бундестага одбијају њене кандидате за председнике скупштинских одбора.

АфД је, подсећају немачки медији, у савезном парламенту од 2017. године, па им, по снази посланичког клуба, припадају три места председника одбора. Странка, међутим, не столује ниједним одбором. Јер, посланици из осталих партија, нису хтели да гласају за њих.

Док АфД сматра да су јој права угрожена и подноси, једну за другом, тужбе Уставном суду. Прва се односила на смену Штефана Бранднера са места председника правосудног парламентарног одбора, због антисемитистичких изјава на рачун једног певача, познатог по критикама АфД. У другој тужби, АфД је тврдила да је, одбијањем избора председника одбора из њихових редова, повређено право ове странке на равноправно учешће у раду парламента, у складу са њиховом заступљеношћу.

У том својеврсном бојкоту који десничари трпе од осталих партија, лежи и "чвор" који би могао да буде неразвезив, ако догодине на савезним парламентарним изборима АфД евентуално однесе победу, али недовољну да сама влада. Нико, наиме, неће у коалицију са десничарима.

С друге стране, њима популарност расте ли расте. Аналитичари то објашњавају кризом која, као и увек у историји, бива ветар у леђа десничарској идеологији. Видело се то на скорашњим изборима у Саксонији и Тирингији, а видеће се, сва је прилика и сутра у Бранденбургу.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације